Pocetna Čajetina Zlatiborski turizam pobedio koronu

Zlatiborski turizam pobedio koronu

522
0
Podelite

– Ističem da je budžet ove godine planiran na 3.700.000.000 dinara, ali da to nije ukupan budžet, jer dosta kapitalnih investicija i investicija je urađeno kroz kompenzacije i finansiranje od strane investitora tako da kada se svi ti radovi uzmu u obzir, budžet Opštine Čajetina u ovoj godini iznosi blizu 5 milijardi dinara – navodi za “Vesti” predsednik Skupštine opštine Čajetina, Arsen Đurić

Drugim rebalasom u avgustu budžet opštine Čajetina uvećan je za 738 miliona dinara i projektovan na 3,7 milijardi. Kakve su moguće projekcije budžeta za narednu godinu?

Izgledi su da će budžet biti ostvaren i u većem iznosu nego što je opredeljen drugim rebalansom tako da se zaista možemo pohvaliti najvećim budžetom u poslednjih dvadeset godina. Još uvek pripremamo budžet za sledeću godinu ali je sasvim sigurno da će biti na nivou ovogodišnjeg s obzirom da predstoji naplata naknade za uređenje građevinskog zemljišta od strane investitora koji su već kupili parcele, a  i ostali prihodi se konstantno uvećavaju. Ističem da je budžet ove godine planiran na 3.700.000.000 dinara, ali da to nije ukupan budžet, jer dosta kapitalnih investicija i investicija je urađeno kroz kompenzacije i finansiranje od strane investitora tako da kada se svi ti radovi uzmu u obzir, budžet Opštine Čajetina u ovoj godini iznosi blizu 5 milijardi dinara.

Koji  projekti su u toku i šta se radi na obezbeđenju stabilnog vodosnabdevanja Zlatibora i Čajetine?

Ono što sledi sigurno je nastavak radova sa Sušičkih vrela. Ugovorili smo prvu fazu tog projekta, a naredne godine nastavljamo drugu i treću fazu  i dovođenje vode sa Sušičkih vrela do Čajetine i Zlatibora. U pitanju je jedna od najznačajnijih investicija za opštinu, a pored toga nastavljamo zamenu magistralnog cevovoda od Ribnice prema Zlatiboru i do sada je zamenjeno 2,5 kilometara magistralnog cevovoda.  Cevi će se menjati kontinuinirano sve dok dozvole vremenski uslovi, a preostali deo naredne godine. Završetkom cevovoda i rezervoara od dve hiljade kubika Tić polje – Vlaovina koji će biti urađen do kraja godine i Sušičkih vrela kao opština ćemo rešiti problem vodosnabdevanja za narednih pedeset godina.

Šta se planira u vezi daljeg razvoja putne mreže, rekonstrukcije puteva i infrastrukture namenjene sportu?

Značajna sredstva biće opredeljena za izgradnju puteva i ulica, rekonstrukciju postojećih saobraćajnica, izgradnju javne rasvete, dečjih parkova i sportskih igrališta. Raspisali smo tender za izradu projektne dokumentacije velikog sportskog kompleksa na Zlatiboru i naredne godine počinju radovi. U pitanju je jedna od velikih investicija koja će upotpuniti turističku ponudu Zlatibora i stvoriti mogućnost da još veći broj sportskih ekipa dolazi na pripreme na Zlatibor.

Koliko je “Zlatiborska gold gondola”  kao projekat  premašila očekivanja i najvećih optimista u pogledu broja prevezenih turista i šta je planirano na Torniku s obzirom na značajno veću posetu?

Zaista ni najveći optimisti nisu mogli očekivati da će gondola raditi u ovakvom obimu i kapacitetu! Prihodi višestruko premašuju i najoptimističnije prognoze. Prema Studiji o opravdanosti projekta koju smo radili pre početka gradnje trebalo je da bude isplativa za nekih deset-jedanaest godina. Međutim, gondola će u prvoj godini rada ostvariti prihode od preko dva miliona evra i to uz rad sa smanjenim kapacitetom u vreme koronavirusa. Uz nabavku dodatnih kabina, koja je u toku, ostvarivaće se prevoz većeg broja gostiju, pa samim tim i prihod će biti uvećan. Nadamo se da će u naredne tri-četiri godine gondola kao investicija biti isplaćena. Na vrhu Tornika Vlada RS je prenela deo zemljišta na lokalnu samoupravu tako da se u ovom trenutku radi projektna dokumentacija za gradnju ugostiteljskog objekta i velikog vidikovca koji će omogućiti dodatni sadržaj za turiste koji dođu na vrh Tornika. Mislim da ćemo uspeti da u toku naredne godine realizujemo i taj projekat. Naravno, u narednoj fazi kada Sušička vrela dovedemo na Zlatibor i Čajetinu, Ribničko jezero je moguće koristiti i za turističke i komercijalne svrhe, pa samim tim i za određene sadržaje na međustanici gondole što će upotpuniti turistički doživljaj.

Kako ocenjujete rad čajetinskog parlamenta, stabilnost vladajuće većine, izdvojte nam pojedine skupštinske odluke koje ste doneli kao posebno značajne?

Zadovoljan sam odnosom, sastavom i strukturom odbornika bez obzira kojoj partiji pripadaju. Čajetinski parlament je radio vrlo efikasno i u ovom sastavu doneo na stotine odluka i rešenja. Uveli smo praksu, da pre svake sednice kao predsednik Skupštine  pozovem predstavnike odborničkih klubova na konsulatacije. Tokom ovih razgovora obično se razreše nedoumice i dileme ukoliko postoje odborničkih klubova, tako da je rad Skupštine efikasan, a sednice kratko traju. Sve donete odluke su značajne, ali bih izdvojio Plan generalne regulacije za naseljeno mesto Zlatibor kao i nekoliko planova detaljne regulacije vezano za centar Zlatibora. Sada je u završnoj fazi izrada «Plana generalne regulacije Zlatibor, druga faza Zlatibor i naseljenog mesta Čajetina». To su značajne odluke koje omogućavaju ubrzani razvoj Zlatibora i čitave opštine.

Lokalna samouprava stipendira nedostajuće struke poput građevinskih inženjera i arhitekata. U Užicu se teško nalaze majstori, jer su gotovo svi na zlatiborskim gradilištima. Koliko godišnje Opština Čajetina izda građevinskih dozvola i odakle sve dolaze investitori na Zlatibor?

Opština Čajetina ima dve vrste stipendija – za sve studente sa prosekom preko 8, bez obzira koji fakultet studiraju i stipendije za deficitarne struke kao ove godine za građevinu i arhitekturu. Ubrzani razvoj Zlatibora i ekspanzija gradnje podrazumeva potrebu za većim brojem ljudi i za lokalnu samoupravu i kod privatnih preduzetnika. Problem radne snage je na Zlatiboru prisutan odavno. Dosta ljudi ne samo majstora iz Užica, već i okolnih mesta radi na Zlatiboru i sve više je i stranaca i ljudi iz Turske ili recimo iz Indije koji poslodavcima rešavaju problem. U Opštini Čajetina imamo pozitivne migracije, slučajeve da se zbog posla doseljavaju čitave porodice tako da je u proteklom periodu na osnovu toga broj stanovnika porastao za dve hiljade. Osim Zlatibora pozitivno se razvija i Čajetina tako da ljudi koji se doseljavaju kupuju stanove  u Čajetini. Investitori su uglavnom iz Srbije, iz Republike Srpske, a u poslednje vreme sve češće dolaze i investitori iz Češke, Rusije, Slovenije tako da se Zlatibor kao poželjno mesto ulaganja pozicionirao na mapi Evrope i sveta. Opština Čajetina svake godine izda značajno više građevinskih dozvola nego prethodne godine.U ovoj godini, do sada je izdato 223 građevinske dozvole. Uspeli smo da ojačamo mehanizme izdavanja i našu službu tako da je broj lokacijskih uslova i građevinskih dozvola po obimu na trećem mestu posle Beograda i Novog Sada.

Koliko vas kao lokalnu samoupravu onespokojava mogućnost eksploatacije litijuma u zapadnoj Srbiji s obzirom da je turizam osnovna privredna grana od koje opština živi i koga nema bez čistog vazduha, netaknute prirode i zdrave hrane?

Apsolutno smo protiv eksploatacije litijuma ne samo u zapadnoj već na prostoru cele Srbije. Pre nekoliko godina bilo je pokušaja eksploatacije nikla u Mokroj Gori. Opština Čajetina je tada jasno stavila do znanja da je protiv i njeni stanovnici aktivno učestvovali u protestima i u tome smo uspeli. Kao lokalna samouprava i kao stranka «Zdrava Srbija» jasno smo istakli svoj stav da smo protiv eksploatacije litijuma, jer smatramo da bez obzira ne neke ekonomske benefite koje bi eksploatacija donela državi Srbiji, šteta bi bila veća po životnu sredinu. Potrebno je ne samo voditi računa o ljudima koji žive na tom prostoru, već i o ljudima koji žive i šire na prostoru Zapadne Srbije. Videli smo kako izgledaju predeli posle eksploatacije litijuma tako da smo apsolutno protiv takvih scenarija.

Kakva su očekivanja  u pogledu zimske turističke sezone, kako je protekla ova turistička godina s obzirom da živimo u vremenu korone i ograničenja rada, posebno u ugostiteljstvu?

Bez obzira  na epidemiološku situaciju Zlatibor je i ove godine zabeležio rast turističkog prometa i noćenja što je veliki uspeh. Prema najavama i rezervacijama za predstojeću zimsku turističku sezonu siguran sam da će biti pun i za vreme novogodišnjih praznika i tokom zimskog raspusta. Ono što će svakako uticati na turističku sezonu jeste promena termina zimskog raspusta. Na inicijativu Turističke organizacije Zlatibor i ostalih turističkih organizacija Regije Zapadna Srbija pre sedam godina Ministarstvo prosvete je uvelo dva raspusta, jedan oko novogodišnjih i božićnih praznika, a drugi u februaru. To je bilo dobro rešenje i svi turistički radnici u Srbiji imali su koristi, a škole uštede na energentima tako da nam je nejasan motiv za pomeranje raspusta što će svakako imati određene negativne efekte po čitavu turističku privredu. Međutim, Zlatibor je izrastao u ozbiljnu tirističku destinaciju koja živi i van sezone i sasvi sam siguran da ćemo i u narednim godinama beležiti rast.

Novogodišnji doček na Zlatiboru uvek je u top tri destinacije u Srbiji. Šta sigurno neće izostati?

Sigurno, doček na otvorenom pod uslovom da Krizni štab to dozvoli. Zlatibor je prepoznatljiv po kvalitetnim muzičkim programima i sadržajima. U planu nam je organiazcija novogodišnjih koncerata 31. decembra, 1. i 2. januara pod uslovom da epidemiološka situacija to dozvoli. Nije još definisano ko će nastupiti, ali će to sigurno biti muzičke zvezde iz Srbije i regiona. Zlatibor će i ove godine biti najbolji provod za novogodišnje praznike i to je naša poruka svima koji se odluče da praznike provedu kod nas.

Zlatibor beleži preko milion noćenja godišnje. Da li je tačno da sam Zlatibor ima oko četiri hiljade stanovnika – starosedelaca i da tako mali broj domaćina naravno uz pomoć zaposlenih sa strane ugosti tako veliki broj ljudi?

Značajno je veći broj noćenja od navedenog, ove godine najverovatnije milion i po  računajući i neregistrovane goste tako da ovaj broj premašuje statistiku. Tačno je da Zlatibor kao naseljeno mesto ima oko 4000 stanovnika, a stanovnici dugu tradiciju bavljenja turizmom. Uspevamo da sa brojnim zaposlenima ne samo iz Čajetine i Užica već i okolnih opština održimo nivo kvaliteta usluge, smeštaja, ali ističem i ljubaznost osoblja po kafićima i restoranima što sve doprinosi da budemo broj jedan u Srbiji. Putovao sam dosta po svetu i zaista ne preterujem ukoliko kažem da smo u vrhu evropskih i svetskih turističkih destinacija.

Ostavite odgovor