Sada se sve meri brojem lajkova. Ono čega smo se stideli i zbog čega su nas roditelji grdili, postalo je poželjno
Nikola Mitrović, popularni radio voditelj i autor jedne od najslušanijih radijskih emisija, „Žute minute“, na Radio Užicu, podjednako veliku pažnju privlači i na društvenim mrežama. Od 2008. godine, kada je počeo da ih koristi, do danas, mnogo šta se promenilo. Nažalost, ne na bolje.
„Na samom početku, Fejsbuk sam koristio za promociju svoje emisije. Posle nekog vremena, počeli su da se javljaju sugrađani koji su imali neki problem, na koji su želeli da skrenu pažnju. Nije se jednostavno dolazilo do medija, to je bio najbrži kanal. Osim toga, bilo je lako baratati dokazima, mogli su da prilože i fotografiju. Taj sistem je polako zaživeo i možda, samo možda, danas dostiže svoj vrhunac“, kaže Mitrović i ističe da društvene mreže mogu biti veoma korisne ili apsolutno beskorisne, u zavisnosti od toga ko ih koristi.
„To može biti gubljenje vremena, voajersko posmatranje tuđih života, koje odvlači pažnju od mnogo važnijih, pametnijih stvari. Sa druge strane, društvene mreže mogu biti i velika snaga. Videli smo da su se mnogi važni događaji u poslednjih deset godina desili zahvaljujući organizaciji ljudi na društvenim mrežama. Mislim na razne revolucije, promene režima, deljenje informacija u kritičnim situacijama, kao 2014. godine za vreme poplava, kada su ubrzale razmenu informacija i olakšale ljudima da dopru do medija“, priča ovaj radio voditelj, sa pravom armijom pratilaca na društvenim mrežama.
On nije podlegao trendu objavljivanja bez kriterijuma i ne želi da učestvuje u trci za „lajkovima“.
„Ne delim sadržaj koji nema jasan cilj. Nikada ništa nisam objavio da bih dobio „klik“ ili „lajk“. Pre ću imati jedan ili nijedan lajk, ako znam da je informacija korisna“, objašnjava i ističe da nije retkost da se na društvenim mrežama objavljuju poluistine, neistine ili neproverene informacije.
„Ljudi svesno ili nesvesno učestvuju i u prevarama, sve u trci za lajkom. Pre nekoliko meseci, žena je tražila pomoć za svoje dete, želeći da se novac uplaćuje na privatni račun, što je zakonom zabranjeno. Sticajem okolnosti, navela je adresu koja je 50 metara od moje kuće i odmah sam znao da ne živi tu. Kasnije se ispostavilo da je reč o velikoj prevari, u kojoj su novac pokušali da uzmu od srpskih, ali i crnogorskih građana. Roditelji deteta čije fotografije su korišćene su podneli prijave, priseća se Mitrović.
Posle više od trideset godina iskustva rada u medijima i njemu se ponekad desi da klikne na naslov koji je tu samo da bi privukao pažnju.
-Promakne mi, ali retko. LJudi su se toliko izveštili, da čak i mene mogu da privuku naslovom. Ipak, treba mi najviše pet sekundi da uvidim da sam pogrešio.
Stranica „Žuta minuta“ na Fejsbuku ima skoro 30 hiljada pratilaca, a još preko 100 hiljada ljudi zapratilo je njegove profile na ovoj, ali i drugim društvenim mrežama.
-To je ta velika snaga. Pravilo u menadžmentu kaže: „Informacija je moć“. Kada imate toliki broj ljudi koji sa vama dele korisne informacije, samo je potrebno tu moć usmeriti na dobre stvari. Godinama to koristimo na dobar način, vršeći pritisak da se nešto promeni na bolje. Mnogo puta smo uspeli, svaki put kada se osetila snaga naroda, priča i ističe da se od otvaranja Fejsbuka do danas, situacija mnogo promenila.
-U međuvremenu, Fejsbuk je postao smetlište mišljenja, a prostor su dobili oni koje verovatno ni u njihovoj kući ne shvataju ozbiljno. Ipak, tu iznose mišljenje, prikupljaju istomišljenike ili stvaraju jaz među neistomišljenicima. Dešavalo se da se ljudi tuku zbog statusa ili komentara na društvenim mrežama. Dakle, problem prave u virtuelnom, a rešavaju u realnom svetu. Kako vreme prolazi, sve više mislim da bi bilo dobro da se izdaju neke potvrde da bi ljudi mogli da otvore profil. Okrenulo se sve. Došli smo do toga da se sve meri brojem lajkova. Sve čega smo se stideli i zbog čega su nas roditelji grdili, sada je poželjno“, kaže Mitrović i napominje da je u poslednjih pet ili šest godina, često razmišljao o tome da napusti društvene mreže.
-Ljudi žele da promene nešto jednim „klikom“. Postali su jako inertni. Podsetiću na 2013/2014. godinu, kada je u Užicu bilo ugroženo vodosnabdevanje. Svi su se bunili i ljutili, a onda je u gradu od 80.000 ljudi na protest izašlo njih 300. Branili smo naše Ustavom zagarantovano pravo na pristup pijaćoj vodi, a izašlo je 300 ljudi? Za mene, to je jedan od najvećih poraza. Tada sam video koliko su ljudi spremni da čekaju da neko drugi za njih izbori, uradi, završi, dok ne napuštaju komfor svog stana i svoje tastature.
