-Briga o deci, starima, bolesnima, nemoćnima, osobama sa invalidtetom i osobama sa teškoćama u razvoju je ono što pravi civilizacijsku razliku među društvima-rekla je Ana Urošević, direktorka užičkog Centra za socijalni rad
Centar za socijalni rad od svog osnivanja početkom šezdesetih godina prošlog veka bio je koncipiran tako da prati socijalne probleme i pojave kao i da predlaže mere za njihovo rešavanje lokalnoj zajednici. Nakon donošenja Zakona o socijalnoj zaštiti iz 1966. godine, Centar dobija svoj institucionalni okvir. Od tada do danas tokom šezdeset godina postojanja i rada ove ustanove teško je izdvojiti događaj ili pojedinca. Ono što bih posebno izdvojila je sadašnji kolektiv Centra za socijalni rad zajedno sa Domskim odeljenjem Zabučje, koga karakteriše timski rad, pozitivna energija kao i posvećenost poslu svakog zaposlenih u svakom trenutku i usmerenost ka rešavanju teških životnih problema naših korisnika.
Posebno bih istakla i da je 2019. godine izvršena kompletna rekonstrukcija zgrade Centra za socijalni rad Užice, čime su zaposlenima omogućeni znatno bolji uslovi rada a korisnicima kvalitetniji nivo pruženih usluga, navela je Urošević.
Tim povodom povodom objavljena je monografija koja svedoči o godinama razvoja, radu i ljudima. Šta je izazvalo najveće interesovanje?
Skromnom monografijom obeležili smo jubilej, 60 godina od osnivanja Centra za socijalni rad i 10 godina Domskog odeljenja za smeštaj odraslih i starih lica „Zabučje“. Trudili smo se da kroz vreme prikažemo aktivnosti Centra, od njegovog osnivanja do danas, kroz dokumenta i fotografije kao i svedočenja bivših i sadašnjih zaposlenih i korisnika usluga. Monografija predstavlja kratak osvrt na šesdeset godina postojanja Centra i deset godina Domskog odeljenja, svedočanstvo o ljudima koji su ih stvarali i događajima koji su ih obeležili.
S obzirom da smo svi oko dve godine u pandemiji korona virusa, koji je do sada najteži period u radu Centra?
Pandemija korona virusa nas je dovela do novih izazova. Korisnici Cetra za socijalni rad kao i korisici Doma za smeštaj starih lica na Zabučju su prirodno, bili posebno izloženi virusu korona. To su osetljive kategorije koje su zbog svoje starosne dobi i pridruženih bolesti posebno ugroženi. Tokom 2020. godine smo bili jedna od retkih ustanova socijalne zaštite za smeštaj korisnika koja nije imala ni jedan slučaj zaražavanja. Zahvaljujući merama koje smo preduzeli u saradnju sa resornim Ministarstvom, lokalnom samoupravom, Zavodom za javno zdravlje Užice, Opštom bolnicom Užice, Domom zdravlja Užice, Gradskim štabom za vanredne situacije, ali pre svega dobrom unutrašnjom organizacijom.
Kakva je sada situacija u Domu za stare na Zabučju?
Trenutno u Domskom odeljenju na Zabučju nemamo zaraženih virusom Covid- 19, primenjujemo sve epidemiološke mere, kao i preporuke Zavoda za javno zdravlje Užice. Zaposleni u Domskom odeljenju dodatno su opterećeni, ali njihov profesionalni pristup poslu i nesebični gestovi motivisani isključivo najplemenitijim ljudskim osobinama, koje su pokazali u najtežim trenutcima kvalifikuje ih za nevidljive heroje ove pandemije.
Da li se u narednom periodu planira proširenje kapaciteta za smeštaj starih lica?
Trenutno se nalazimo u završnoj fazi dobijanja upotrebne dozvole za Domsko odeljenje na Zabučju čiji je kapacitet 80 korisnika. Ovo je dugotrajan, naporan i mukotrpan proces, čijom realizacijom ćemo moći da nastavaimo aktivnosti na proširenju smeštajnih kapaciteta Doma. Veliki broj korisnika ima potrebu i mogućnosti za jednokrevetnim sobama i apartmanima pa osluškujući njihove potrebe i želje planiramo da u narednom periodu proširimo smeštajne kapacitete za onu grupu korisnika koji žele više komfora za sebe.
Koji su problemi izraženiji kod mlađe populacije?
Problemi mlade populacije su u skladu sa tendencijama problema sa kojima se susreće naše celokupno stanovništvo. Ipak, možemo izdvojiti značajne probleme sa kojima se suočava stručna Služba za zaštitu dece i mladih u Centru za socijalni rad. To su korišćenje psihoaktivnih supstanci i posledice koje one izazivaju – zdravstvene i socioekonomske, koje se odražavaju na samog korisnika, kao i na celu porodicu i društvo. Droge i alkohol se mladima čine kao „prečica“, kojima se lako, brzo i bez napora stiže do cilja. To je i bunt protiv roditelja i drugih autoriteta, osećaj usamljenosti, nesigurnosti, stida, zbunjenosti. Posledice su razorne i opet vidljive na svim poljima.
U porastu je i vršnjačko nasilje, kao fenomen savremenog društva, a stručna služba Centra se takođe suočava sa njegovim posledicama.One mogu biti fizičke, psihičke, emotivne, a često se javljaju udruženo. Vršnjačko nasilje je i fizičko i verbalno, socijalno, psihološko, seksualno i digitalno. U poslednje vreme suočeni smo sve više sa prisutnim digitalnim nasiljem, jer se društvene mreže koriste u svrhu ponižavanja, kreiranja lažnih naloga, snimanja i objavljivanja bez dozvole. Svedoci smo da u poslednje vreme žrtve vršnjačkog nasilja završavaju fatalno, suicidom.
Po Vašoj oceni, o čemu treba posebno voditi računa u narednom periodu?
Briga o deci, starima, bolesnima, nemoćnima, osobama sa invalidtetom i osobama sa teškoćama u razvoju je ono što pravi civilizacijsku razliku među društvima. Kada, kao društvo budemo, pre svega, okrenuti ka adekvatnoj pomoći onima koji nemaju i ne mogu znaćemo da smo društvo onih koji imaju i mogu.
