– Program mera podrške poljoprivredi koji sprovodi PD „Zlatiborski eko agrar“ realizovan je uspešno tokom prošle godine. Direktni podsticaji za poljoprivredu koje mi popularno zovemo subvencije, od opredeljenih 40 miliona, realizovan je u procentu od preko 90 odsto. Poučeni dobrom praksom u 2021. godini, budžet za ovu godinu koncipiran je na sličan način i povećan. Prošle godine iznosio je 39 miliona dinara, a ove 47,5 miliona dinara – navodi za “Vesti” Marko Marić, direktor “Zlatiborskog eko agrara”
Koliko je prošle godine podneto zahteva i za koju proizvodnju, koliko Čajetina ima registrovanih gazdinstava?
Ukupno je podneto 387 zahteva od toga investicije u fizičku imovinu 226 zahteva; prerada na gazdinstvu 16, uvećanje stada iz sopstvenog zapata 123, podrška mladima u ruralnim područjima 8 , kreditna podrška 8 i organska proizvodnja 6 zahteva. Na teritoriji Opštine Čajetina postoji 2300 registrovanih poljoprivrednih gazdinastava, ovaj broj se povećava za 20 do 50 novih poljoprivrednih gazdinstava u toku jedne kalendarske godine.
Uspeli ste da uvedete i žig kvaliteta “Dobro sa Zlatibora”…
Žig kvaliteta „Dobro sa Zlatibora“ ustanovljen je tokom prošle godine, a vreme će pokazati njegov značaj. Proces je bio dugotrajan, nadamo se da će njegovi rezultati biti vidljivi u periodu koji je pred nama. U svakom slučaju,veliki napor svih onih koji su se time bavili, solidan odziv proizvođača koji tek treba da prepoznaju pun efekat posedovanja žiga,a mi ćemo našim angažovanjem učiniti da oni budu svesni koliko čine i sebi i nama prihvatanjem standarda i podizanjem nivoa kvaliteta svoje proizvodnje. U godini za nama, kao lokalna samouprava i preduzeće za razvoj poljoprivrede, načinili smo pionirske korake u ustanovljavanju organske proizvodnje. Došli smo do toga da imamo oko 115 hektara površina, kako pašnjaka, tako i livada koji su u procesu konverzije, gde su u fokusu proizvođači mleka i mesa, ali i jedan proizvođač heljde. Organska proizvodnja svakako je nešto čime ćemo se intenzivnije baviti u narednom periodu. Pokazuje da onaj ko nema kapaciteta za konvencionalnu proizvodnju, treba da prepozna sebe u organskoj proizvodnji što se nameće i kao standard.
Sve se više govori o održivom razvoju sela, šta on podrazumeva u slučaju Opštine Čajetina?
„Zlatiborski eko agrar“ u minuloj godini usvojio je Program za održivi razvoj sela na teritoriji opštine Čajetina. Reč je o Programu koji bi trebalo da traje do 2027. godine, a koji je baza za Strategiju ruralnog razvoja,čija se izrada očekuje uskoro. Taj Program podrazumeva saradnju sa eminentnim ustanovama i stručnjacima, ali podrazumeva i rad na terenu, izvođenje ogleda i poboljšanje nivoa rada, setvene proizvodnje i svih biljnih kultura kod nas. Koncipiran je tako da počne lokalno, a sve predispozicije poseduje da profunkcioniše regionalno, a možda i na državnom nivou.
Koji model primenjujete osluškujući razvojne potrebe agrara?
Kao podrška svemu pomenutom, a u kontekstu planiranja i razvoja Agrobiznis centra, pored mlekare „Naša Zlatka“, formiran je Agrotehnički centar, što treba da služi na ponos opštini Čajetina. Ovo je jedinstven primer u Srbiji, gde su uložena značajna sredstva za nabavku adekvatne mehanizacije za realizaciju svih operacija na terenu. To u praksi znači da je osnovano preduzeće koje je sada ogranak PD „Zlatiborski eko agrar“.Agrotehnički centar čija je baza u Krivoj Reci, za koji imamo gotovu dokumentaciju za izgradnju hale za pomenuti centar, već imamo zaposlene.Nabavljena je kompletna mehanizacija za obradu poljoprivrednog zemljišta koja će biti na raspolaganju svim poljoprivrednicima na teritoriji opštine Čajetina, po pristupačnim uslovima. Naš imperativ nije zarada i profit, već da pomognemo selo i poljoprivredu, kako praktično, tako i edukativno. Čajetina je prva u Srbiji sa ovim modelom podrške razvoju poljoprivrede, te nam je samim tim i teže i imamo veću odgovornost da što bolje postavimo princip funkcionisanja. Postoji nekoliko primera dobre prakse u Sloveniji, nekoliko primera i u Zapodnoj Evropi, ali se najčešće radi o modelima koji nisu kod nas primenjivi, najčešće zbog razlike u standardu. Osluškujući mišljenje budućih korisnika, stiče se utisak da su ljudi ohrabreni, inicijativa im deluje dobro, ali kao i u svemu što je novo i drugačije, postoji doza neverice. Mi na to kažemo da već sa prvim prolećnim danima mehanizacija biti stavljena u pogon i demantovati i najmanji vid sumnje u dobre namere i mogućnost realizacije ove zamisli.
Budućnost
-Oni koji žive na selu od svog rada, samo oni znaju koliko im je teško, a sa druge strane, sve projekcije ljudi koji se ne bave proizvodnjom hrane i koji su u nekim drugim delatnostima, apsolutno su takve da budućnost jeste tu. Zdrava hrana, voda i vazduh ono su čega neće biti i onaj ko to bude imao biće bogat. Do nas je da blago sačuvamo i stvorimo nova- kaže Marić.
