Primarna selekcija otpada još nije sistemski rešena u Užicu. Većina stanovništva sve vrste smeća odlaže u iste kontejnere.
Prošle godine 5.000 domaćinstava dobilo je po dve kante za odlaganje otpada: jednu za „suvi“, reciklabilni otpad i drugu za „mokri“, odnosno ostali otpad, navodi se u U Programu zaštite i unapređenja životne sredine Grada Užica za 2021. godinu. Kante su obezbeđene u okviru projekta „Predgrađa recikliraju – Uspostavljanje sistema upravljanja otpadom u prigradskim naseljima Užica i Tuzle“, koji se finansira sredstvima Evropske unije.
U gradu je postavljeno i 20 kontejnera za odlaganje staklene ambalaže. Za odlaganje biorazgradivog otpada građanima je dodeljeno 300 kompostera.
Prema podacima sa sajta Grada Užica iz marta 2021. godine, u užem gradskom jezgru postoji 170 kontejnera za primarnu selekciju otpada. Iz njih je, tokom 8 meseci prikupljanja, izdvojeno 79% otpada upotrebljivog za reciklažu. Ostatak je završio na deponiji.
Iz ovoga može da se zaključi da građani treba bolje da se edukuju u vezi sa selekcijom otpada.
OTPAD U RURALNIM I ZAŠTIĆENIM PODRUČJIMA
Prikupljanje otpada u selima je nedovoljno regulisano, ali su preduzeti koraci ka rešavanju tog problema.
Otpad se iz seoskih područja odnosi periodično, ali su kapaciteti za njegov prihvat mali, pa je smeće rasuto oko kontejnera slika koja se često može videti u ruralnim područjima.
U zabačenijim krajevima, lokalno stanovništvo problem otpada rešava spaljivanjem, jer su prvi kontejneri daleko, a organizovanog odnošenja smeća nema.
Problematično je i postavljanje kontejnera u užim zonama sanitarne zaštite. Takav slučaj je zabeležen u Mijatovićima, zaseoku Bioske. Tu je kontejner godinama stajao kraj potoka Ročnjak, koji se uliva u jezero Vrutci. Sa jezera Vrutci Užice se snabdeva pijaćom vodom, pa je kontejner kasnije pomeren nekoliko stotina metara dalje.
Grad Užice se još nije dogovorio sa Opštinom Bajina Bašta o odnošenju smeća iz naselja Kaluđerske bare, na planini Tari. Veći deo tog turističkog naselja pripada Gradu Užicu, a zapravo je mnogo biliže Bajinoj Bašti. Jedno od predloženih rešenja za efikasnije i redovnije odnošenje otpada sa Kaluđerskih bara je da komunalno preduzeće iz Bajine Bašte „12. septembar“ odnosi smeće umesto užičkog „Bioktoša“, a da se posao fakturiše na nadležnu gradsku upravu.
U zoni jezera Vrutci kao i na području Predela izuzetnih odlika „Кlisura Đetinje“ otpad se organizovano prikuplja. Na mestima nekadašnjih divljih deponija, otpad se više ne odlaže, tvrde u gradskoj upravi.
Lokalna samouprava, u okviru posebnog programa, prikuplja otpad na mestima koja nisu pokrivena redovnim sakupljanjem (lokacije bivših divljih deponija, raskrsnice lokalnih puteva i slično).
Za prikupljanje otpada na 34 lokacije postavljeni su koševi zapremine pet kubika. Prema zvaničnim podacima, u 2020. godini prikupljena je 871 tona otpada, koji bi, kako se navodi, završio na divljim deponijama.
Međutim, postavlja se pitanje kako potpuno sprečiti nastanak takvih deponija? Da li je neophodno strogo kažanjavanje nesavesnih građana ili je dovoljno da gradska uprava uklanja sve nove divlje deponije?
Ove godine je organizovano i prikupljanje kabastog otpada u okviru pomenutog projekta „Predgrađa recikliraju“. Kabasti otpad se prikuplja u posebnim kontejnerima koji su postavljeni na različim lokacijama u gradu i okolini.
U pojedinim mesnim zajednicama organizuju se sastanci s ciljem informisanja građana o tim akcijama i pravilnom odlaganju otpada. Informacije o tome gde i kada se prikuplja kabasti otapad objavljuju se na Fejsbuk stranici „Ere recikliraju“, koja je takođe deo projekta.
U 2020. godini Odeljenje za zaštitu životne sredine i održivi razvoj je u saradnji sa JКP Bioktoš, organizovalo čišćenje divlje deponije na Jelovoj gori. Sa lokacije je uklonjeno pet kubnih metara otpada.
Od 64.650.000 dinara, koliko je u prošloj godni izdvojeno za zaštitu životne sredine u Užicu, 7.000.000 dinara je otišlo na upravljanje otpadom.
Grad Užice je za Program unapređenja i zaštite životne sredine u 2022. godini početkom februara izdvojio 81,2 miliona dinara. Najviše sredstava, 63 miliona dinara, biće izdvojeno za poboljšanje energetske efikasnosti u domaćinstvima i nije poznato koliko će biti utrošeno za efikasno upravljanje otpadom.
Odlaganje otpada može da postane veliki problem ako se ne rešava efikasno, naročito ako se zbog toga širi sanitarna deponija u Dubokom.
Primarnu selekciju otpada treba rešiti tako da se građanima ne isplati da otpad odlažu na divlje deponije.To može da se postigne dodelom subvencija za pravilno odlaganje otpada, kao i određivanjem visokih kazni za pravljenje divljih deponija.
Do tada, sve nabrojane ideje i programi čekaće da ih neko realizuje.
Izradu ovog teksta je finansirala Vlada Ujedinjenog Kraljevstva; izneti stavovi nužno ne odražavaju zvaničnu politiku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva
