Aerozagađenje je najveći ekološki problem u Užicu i najviše utiče na zdravlje građana, kažu učesnici panela koji je organizovala Građanska čitaonica Libergraf. Tom vrstom zagađenja najviše su ugrožena deca, stariji ljudi i trudnice, kao i mladi koji sve češće imaju problem sa sterilitetom.
„Na poslu se srećem sa populacijom od 0 do 19 godina koja je najosetljivija. Za razliku od odraslih koji imaju od 14 do 18 udisaja po minutu, novorođenčad udahnu i do 30 puta. Zamislite koliko ta mala pluća udahnu zagađujućih materija zajedno sa vazduhom.“, kaže Bogdan Damjanović, specijalizant pedijatrije u Zdravstvenom centru Užice.
On upozorava da deca, ako se blagovremeno ne zaštite, mogu da imaju trajne posledice zagađenja na zdravlje.
„Zagađujuće česice se talože u plućima, a taloženje dovodi do pojave ožiljka. Jednom kada se taj ožiljak pojavi kod deteta, on nikad ne može da se popravi. Što više tih ožiljaka, to više raznih poremećaja na plućima. Smanjuju se alveole, smanjuje se protok gasova.“, rekao je Damjanović.
Upoređivanjem podataka kojima raspolaže Dečji dispanzer u Užicu, on je zaključio da je 2020. i 2021. godine situacija bila za nijansu bolja nego ranijih godina, jer su imali manje pacijenata pogođenih sezonskim zagađenjem vazduha.
Napominje da nije siguran da li je stvar u tome što svake godine u Užicu ima sve manje dece, odnosno zdravstvenih kartona ili što je kvalitet vazudha u gradu za nijansu bolji nego prethodnih godina:
„Januara 2020. godine 20 dana je konstantno bilo i smoga i pritiska i magle, i imali smo 350 predškolske dece na inhalacijama u dispanzeru. Januar 2021. je bio bolji, imali smo 35 mališana na inhalaciji, ali zato je u maju bilo abnormalno hladno, ložilo se i imali smo 345 inhalacija kod dece.“
Podseća da osim dece i starijih osoba u osetljive grupe spadaju trudnice, jer zagađenje iz vazduha krvotokom majke stiže i do bebe u stomaku. Uz pluća, od aerozagađenja stradaju i drugi organi.
„Pluća su najprokrvljeniji organ. Ako nam je krv bogata kiseonikom, a nema ovih loših materija koje udišemo, sačuvaćemo krvne sudove, srce, mozak, bubrege i sve što nam je esencijalno.“, objasnio je Damjanović.
UTICAJ NA STERILITET
On je istakao da istraživanja pokazuju kako zagađen vazduh utiče i na reproduktivno zdravlje i kod muškaraca i kod žena.
„Ovim su posebno pogođene žene u zagađenim oblastima, jer usled zagađenja vazduha mogu imati manje zdravih jajnih ćelija i nižu plodnost, dok je vantelesna oplodnja manje uspešna.“, naglašava Damjanović.
Prema njegovim rečima, zagađeni gradovi u regionu Zapadnog Balkana imaju duplo više od dozvoljenih godišnjih vrednosti emisije PM 2.5 čestica, što može da smanji plodnost kod žena i do 10 odsto.
Kod muškaraca zagađenje praškastim materijama dolazi do testisa, uzrokuje smanjenje proizvodnje semene tečnosti, manju pokretljivost spermatozoida i češće pobačaje tokom trudnoće usled programirane smrti ćelija.
Sve to se, kako objašnjava, navodi u studiji „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh“ koju je izradio naš profesor humane genetike i osnivač specijalne bolnice za lečenje steriliteta u Leskovcu, Miodrag Stojković.
SITUACIJA BOLJA, ALI DALEKO OD IDEALNE
Doktorka Olivera Janjić iz Zavoda za javno zdravlje u Užicu potvrdila je da Užice zimi ima problem sa pojačanim prisustvom čađi i PM 10 čestica.
Prema njenim rečima, situacija je bitno bolja nego ranijih godina, ali i dalje nije zadovoljavajuća. Kao primer navodi podatke sa mernog mesta Gradski pijac u Užicu:
„Ako uporedimo 2010. i 2021. godinu, kada govorimo o srednjoj godišnjoj vrednosti čađi, ona je sa 77,6 mikrograma po metru kubnom spala na 28,1, a broj dana sa 234 na 63.“
Ona je navela da se Užice suočava i sa problemom zagađenja vodotoka, kao i da mora da se promeni svest građana o njihovoj zaštiti. Dodala je da se akumulacija Vrutci, sa koje Užice dobija vodu, redovno kontroliše, kao i da je voda bezbedna za piće.
Objasnila je da brojnost cijanobakterija u tom jezeru nije toliko opasna, ali da je opasno prisustvo cijanotoksina. Ispitivanjem njihovog prisustva, kako je navela, štititi se pijaća voda.
Rukovodilac Odeljenja za zaštitu životne sredine u Užicu, Svetlana Drakul, kaže da je zagađenje vazduha lokalna samouprava u Užicu prepoznala kao osnovni problem.
Dodala da su sva sredstva i energija usmereni na rešavanje tog problema i podsetila da je u toku izrada Plana razvoja Grada Užica od 2021. do 2028. godine, krovnog dokumenta u oblasti ekologije.
On bi trebalo da pomogne u rešavanju problema u pet oblasti koje se izdvajaju kao problematične: voda, vazduh, zemljište, otpad i nejonizujuće zračenje.
Kada se završi plan razvoja, svaka oblast će imati svoje akcione planove. Sve to je, kako dodaje, važno i zbog finansiranja projekata u oblasti zaštite životne sredine.
Ona je napomenula da u oblasti ekologije lokalne samouprave ne mogu same da finansiraju skupe projekte.
Vladan Siniđić iz Građanske čitaonice Libergraf rekao je da se slaže s tim da grad treba da ima plan razvoja, ali smatra da je najpre potrebno da lokalna samouprava usvoji Program zaštite životne sredine. „A ne da u nekom momentu kažemo da nam je strategija da imamo tešku industriju u gradu ili da, ne daj bože, otvaramo rudnike nikla, pa da onda usklađujemo Program zaštite životne sredine sa tim Planom razvoja.“, naglasio je Sinđić.
On je podsetio i da Užice već ima neka parcijalna dokumenta u oblasti ekologije.
„Postoji plan kvaliteta vazduha, plan upravljanja otpadom treba da se radi, ali to su sve segmenti velikog, sveobuhvatnog programa koji svaki grad treba da ima.“, zaključio je predstavnik Libergrafa.
Izradu ovog teksta je finansirala Vlada Ujedinjenog Kraljevstva; izneti stavovi nužno ne odražavaju zvaničnu politiku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva
