– Mobing se ni jednom poslodavcu koji drži do sebe i svoje firme ne isplati, jer remeti radno okruženje i stvara nezadovoljne radnike, a bez zadovoljnih radnika nema uspešne firme – kaže konsultant za radno pravo i ljudske resurse Olga Vučković Kićanović za “Vesti”
U Ivanjici je održan seminar Sekcije žena UGS “Nezavisnost” na kome je pored aktuelnosti u vezi rada sindikata i radnog prava održana i radionica o mobingu.
Najjednostavnija definicija mobinga jeste zlostavljanje na radu rekla je na predavanju Olga Vučković Kićanović iz Centra za radno pravo i ljudske resurse (FIDES) navodeći i šest grupa ponašanja koja se mogu svrstati u mobing. On može biti vertikalni (poslodavac-meta), horizontalni (zaposleni-meta), ili predstavljati kombinaciju i jednog i drugog. Mobing podrazumeva onemogućavanje komunikacije ili ućutkivanje zaposlenih (poslodavac viče, ućutkuje, “tvoje je da radiš”), narušavanje međusobnih odnosa (psihička kazna, izolacija zaposlenog), narušavanje ličnog ugleda (ogovaranje, imitiranje zaposlenog, komentarisanje fizičkog izgleda), narušavanje profesionalnog ugleda (onemogućavanje napredovanja, edukacije, davanje poluinformacija zaposlenom), napade na psihičko i fizičko zdravlje (uslovi rada, stalna pretnja otkazom i disciplinskim merama) i seksulano uznemiravanje (laskavi komentari, neumesne šale, razna uslovljavanja), navela je Vučković-Kićanović. Ona ističe da je u slučaju mobinga veoma važno razgraničiti kršenje drugih radnih i socijalnih prava. Jer, ukoliko “omašimo”, predmet ne možemo procesuirati kao mobing na adekvatan način i zaštiti metu (žrtvu), tako da je veoma važno definisati delo s obzirom na ono šta piše u zakonu. Na pitanje postoje li u Srbiji profesionali moberi ona odgovara potvrdno.
– To je čovek koji perfektno poznaje zakon, ne samo Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu nego i sve zakone o radu. On će metu fantastično da mobira, a da ne povredi zakon s obzirom na rupe u zakonu. Mober je i dobar psiholog! Zašto? Da bi gađao svoju metu gde je “najtanja”, jer različite su mogućnosti kako jedna osoba može biti povređena. Recimo mene vređa jedna stvar, nekoga drugog druga stvar, jer smo drugačije senzibilisani – ističe Olga Vučković Kićanović iz FIDES-a. Smatra da su žene i muškarci izloženi mobingu, s tim što je on malo izraženiji kod žena. Međutim, tačno je da žene u Srbiji lakše procesuiraju mobing i brže se odvaže na postupak bez obzira na strah koji je prisutan.
– Kod muškaraca je to teže zbog prisutnog “balkanskog sindroma”. Biti nečija meta ili žrtva mobinga, kod muškaraca je teže prihvatljivo, jer “kakav sam ja muškarac, ako trpim”!? Naročito ukoliko je žena rukovodilac, onda je to “duplo ponižavajuće” za statusni simbol “mačo Balkanca”, tako da muškarci ponekad kažu da će razmisliti da li će prijaviti mobing. I to je prosto psihološka razlika polova. Žene su ipak hrabrije, uprkos tome što im se čini da su slabije u prijavi mobinga – navodi Kićanović. Dodaje da je u Srbiji sve više presuda za mobing i da su ranije bile na nivou “statističke greške”.
-U korist poslodavca ranije je bilo preko 95 odsto presuda. Međutim, polako ali sigurno praksa se menja i podiže svest. Promptno bi trebalo održavati kontinuinirane obuke i za sudije. Mobing je radno-pravni problem, ali i psihološki, sociološki i ekonomski kod strateškog mobinga. Potreban je multidisciplinaran pristup mobingu da bi se problem rešio na odgovarajući način. Sudija to ne zna – smatra ona. Ishrana, prevoz, pravo na jubilarnu nagradu, prekovremeni rad se štite Zakonom o radu, ali može biti mobing, ako se koristi selektivno, odnosno ako samo jednoj osobi poslodavac ne da jubilarnu nagradu, samo ujednoj osobi ne plaća prekovremene sate i to može biti mobirajuće.
Moberi
– Mobing se ni jednom poslodavcu koji drži do sebe i prosperiteta firme ne isplati. Mobing remeti radno okruženje i stvara nezadovoljne radnike. Samo zdravi i zadovoljni radnici doprinose uspehu preduzeća. Mober jedino odgovara poslodavcu – profiteru. Muči zaposlenog, kinji ga,otići će sam, oslobodiće me obaveza pri otkazu i isplate otpremnina, a oslobodiće me i rizika od tužbe, jer ne možeš da tužiš preduzeće kada iz firme odeš sam – kaže Kićanović i dodaje da su poslodavci bogati koliko su im radnici bogati.
Groblje
Na seminaru je ispričan i slučaj radnice jednog beogradskog komunalnog preduzeća. Posle gubitka sina zbog bolesti u veoma kratkom vremenu preminuo joj je i suprug. Lice koje je radnici bilo poslodavac i pre tragičnih događaja seksualno je uznemiravalo. Mobing napadi posle gubitfka članova porodice postali su intenzivniji. Kada se zaposlena obratila za pravnu zaštitu i zatražila premeštaj na drugo radno mesto poslodavac-mober je premestio na groblje uz rečenicu “Moglo je drugačije, ali si odabrala da i ti završiš na groblju”. Pravni tim je uspeo da odbrani ovu ženu.
