Pocetna Kultura Neraskidive istorijske veze Sarajeva i Užica

Neraskidive istorijske veze Sarajeva i Užica

250
0
Podelite

U Istorijskom arhivu Užice, 28. aprila je otvorena izložba „Sarajevo i Užice – istorija neraskidivih veza“ koja je plod saradnje Arhiva Bosne i Hercegovine i užičkog Istorijskog arhiva, „organizovana sa velikim entuzijazmom uz obostrano zadovoljstvo ove dve ustanove“, navodi se u katalogu izložbe. Autor izložbe je Danijela Mrda, direktorka Arhiva BiH, a koautori su Merima Serhatlić – Agarević, Sandra Biletić i Siniša Domazet

Izložba sadrži 26 panoa „koje sadržajno popunjavaju znalački odabrani istorijski izvori struktuirani u više tematskih celina usmerenih na upoznavanje prvenstveno društvene istorije ili onoga što je ispunjavalo svakodnevicu žitelja ova dva grada“, rekao je, između ostalog, recenzent izložbe dr Draga Mastilović, profesor, dekan Filozofskog fakulteta u Istočnom Sarajevu. Izložba obuhvata teme privrede, prosvete, zdravstva, saobraćaja, delovanje raznih udruženja, migraciona kretanja, a najviše je dokumenata iz perioda Drinske banovine, nove administrativne jedinice Kraljevine Jugoslavije, nastale 1929. godine, koja je zahvatala njen centralni deo sa sedištem u Sarajevu, a obuhvatala je delove zapadne Srbije i istočne Bosne.

-Ova izložba predstavlja ne samo svojevrstan kulturni događaj i zanimljivo podsećanje na ljude i događaje iz prošlosti ovih krajeva, na veze dva grada i njihovih žitelja, toliko međusobno povezanih u prošlosti, već je ona i jedan značajan segment u izgradnji naše kolektivne kulture pamćenja koja hronično pati od dve slabosti – neznanja i međusobnog nepoznavanja. Zato se značaj ove izložbe mora sagledavati i u kontekstu oživljavanja istorijskih sadržaja koji upućuju na duboke istorijske veze Sarajeva i Užica, ali i u kontekstu uspostavljanja novih duhovnih, kulturnih, prosvetnih, naučnih i privrednih veza našeg naroda sa obe strane Drine – istakao je dr Draga Mastilović.

Danijela Mrda, direktorka Arhiva Bosne i Hercegovine, rekla je da joj je izuzetna čast što je sa svojim saradnicima priredila „veličanstvenu“ izložbu koja sadrži veliki broj dokumenata koji su prvi put pred publikom. Prema njenim rečima, Arhiv BiH ima oko devet hiljada kutija dokumenata iz perioda Drinske banovine. Deo ove građe je sređen, a deo je predmet istraživanja arhivista Arhiva BiH za koji su veoma zainteresovani i arhivski radnici, istoričari i naučni radnici sa teritorije bivše Jugoslavije. Drinska banovina je obuhavtala veliku teritoriju, 27.845 kilometara kvadratnih sa 1.534.739 stanovnika. Bila je izrazito verski mešovita što je određivalo njen specifičan položaj. Najbrojniji su bili pravoslavci 64,7 odsto, muslimani 23,23, katolici 11,05 i 1,02 procenata ostali.

-Kroz ovu izložbu smo pokušali da vam na svetlost dana donesemo najvažnije događaje istorije Bosne i Hercegovine od perioda okupacije 1878, zatim događaja koji je uzdrmao svet, a to je atentat u Sarajevu o kojem se i danas vode ozbiljne naučne polemike i rasprave koji je, kako kažu istoričari, bio povod za prvi svetski rat. Sarajevo nekako nosi usud te teške sudbine našeg naroda i sa ove i sa one strane Drine koju ne doživljavam kao granicu, nego samo kao prirodnu imaginarnu liniju između naroda koji zaista jesu vezani neraskidivim vezama. Videćete kako je izgledalo Sarajevo dan posle atentata kada je počela odmazda huligana po srpskim radnjama u centru grada. Sva ostala građa pripada periodu 1924-1941. sa posebnim akcentom na užički okrug. Imam privilegiju da kažem da ćemo kartu Drinske banovine sa ucrtanim svim osnovnim školama ostaviti na poklon Istorijskom arhivu Užice. Iz našeg Arhiva ova karta, njena kopija, do sada nikada nije iznošena ni prikazivana– rekla je Danijela Mrda, istakavši da je zaštitni znak izložbe pano – Ustanove Drinske banovine, na kojem je drvo koje simbolizuje „život i snagu, duboko ukorenjene veze naša dva grada, naše dve ustanove, koje su apsolutno prijateljske“.

Izložbu je zvanično otvorio Dragoljub Stojadinović, zamenik gradonačelnice Užica, rekavši, između ostalog, da istorijska previranja nikada nisu prekidala migracije, privrednu i kulturnu saradnju između Užica i Sarajeva.

-Činjenice nepobitno pokazuju da nam je istorija u velikoj meri zajednička i da opstanak dugujemo, između ostalog, uzajamnoj podršci i razumevanju naših naroda. Uveren sam da ćemo kroz ovu postavku koja želi da nam ispriča priču o istinskom prijateljstvu naših gradova, napraviti značajan korak u izgradnji novih mostova saradnje i da ćemo se u buduće i češće sretati naglašavajući sve ono pozitivno i dobro što nas je neraskidivo povezalo za sva ova vremena – naveo je Stojadinović.

Željko Marković, direktor Istorijskog arhiva Užice pozdravljajući goste, među kojima su bili Slobodan Amović, zamenik gradonačelnika Istočnog Sarajeva, zamenik direktora Arhiva BiH Šimun Novaković, kao i deo autorskog tima izložbe, ali i brojnu publiku, predstavnike kulturnog, privrednog i javnog života Užica, ukazao je na izuzetnu saradnju užičkog Istorijskog rhiva sa državnim Arhivom BiH, ali i Arhivom Republike Srpske, Arhivom grada Sarajeva kao i sa kantonalnim arhivima u Tuzli, Zenici i Bihaću. Marković je najavio da će izložba „Sarajevo i Užice – istorija neraskidivih veza“ posle Užica biti postavljena u Bihaću na Međunarodnom savetovanju arhivskih radnika, a zatim će je videti publika u Bajinoj Bašti i u Čajetini.

Ostavite odgovor