Pocetna Kultura Dve samostalne izložbe

Dve samostalne izložbe

198
0
Podelite

U galeriji „Reflektor“ u Krčagovu u Užicu, u prostoru bivše kasarne, 7. maja su otvorene dve samostalne izložbe koje će publika moći da pogleda do 20. maja. Jednu izložbu priredili su zajednički Selman Trtovac i Goran Dragaš pod nazivom „Republika“ koju čine crteži i video rad Selmana Trtovca, kao i slike i fotografije Gorana Dragaša, a drugu Nina Babić „Nasilje u nasleđe?“ koju čine slike i objekti nastali tokom protekle dve godine

Goran Dragaš i Selman Trtovac su rođeni u državi koja više ne postoji, u Jugoslaviji za koju je vezan ceo njihov razvoj. Raspad i nestanak te zemlje, i celog sistema vrednosti, bitno je uticao na njihovo viđenje sveta, i zato oba umetnika smatraju da je suočavanje sa umetnošću, na bilo koji način, izuzetno ozbiljna stvar. Republika za njih nije samo puki geografski pojam, već je odrednica i deo njihovog ličnog unutrašnjeg sveta, ali i deo kolektivnog mentalnog prostora. Oba umetnika tematski i suštinski se povezuju unutar ove zajedničke izložbe koja ilustruje iskustva, razvoj mišljenja i tumačenja realnosti kroz koje su autori morala da prođu unutar svojih istraživanja, svaki na svoj način, posebno u vreme pandemije opakog virusa, koji je značajno promenio ceo svet.

Poetike i sam likovni jezik, kao i geneza mišljenja kod svakog od autora je značajno različita, ali je to za obojicu izazov i mogućnost dijaloga unutar konteksta zajedničke izložbe.

Goran Dragaš (1972. Sisak), diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, smer slikarstvo na kojem je završio i postdiplomskestudije, smer grafika. Član je ULUS-a. Na likovnoj sceni prisutan je od 2004. godine. Izlaže u zemlji i inostranstvu, a radovi mu se nalaze u mnogim kolekcijama. Jedan je od osnivača i član Umetničke asocijacije Prototip. U okviru asocijacije organizovao je rezidencijalne boravke, radionice, gostovanja, izložbe i predavanja stranih umetnika i kustosa. Kao samostalni umetnik živi i radi u Beogradu.

Selman Trtovac (1970. Zadar) studirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a u vajarsku klasu Klausa Rinkea na Umetničkoj akademiji u Dizeldorfu prešao je 1993. godine, gde je 1997. godine proglašen za majstora. Član je Internacionalnog umetničkog gremijuma. Pokretač je Umetničkog centra Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” i idejni tvorac i suosnivač Nezavisne umetničke asocijacije Treći Beograd, kasnije Perpetummobile. Radi u Goethe-Instititu u Beogradu, a Doktorirao je na odseku za skulpturu Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagao je na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Drugu samostalnu izložbu priredila je Nina Babić (1983. Banjaluka) koja je posle dve godine studiranja na Akademiji umjetnosti u rodnom gradu školovanje nastavlja u Atini gde upisuje visoku školu slikarstva sa kostimografijom i scenografijom. Posle završetka školovanja vraća se u Banjaluku na Akademiju umjetnosti, gde je diplomirala na odseku slikarstvo. Izlagala je na mnogobrojnim samostalnim i kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Kao žena umetnica, osvrće se na probleme savremene žene, a ima potrebu da se tradicionalni izraz očuva prateći savremene tokove. Dobitnica je dve nagrade Akademije umjetnosti. Živi i radi u Banjaluci.

Prema rečima istoričarke umetnosti Žane Vukičević „realizam proživljenog iskustva temelj je iz kog su ponikla sva dela predstavljena na izložbi „Nasilje u nasleđe?“. Ogoljeni, sirovi realizam, neublažen i neumekšan, njeno je osnovno sredstvo, a izazivanje snažne emocionalne reakcije kod publike njena je namera. Reč je o izložbi koja pretenduje da prodre duboko u sviest pojedinca, izlažući ga pritom potencijalno neugodnim ili potresnim sadržajima“. Vukičević, takođe, navodi: „Bavljenje rodno zasnovanim nasiljem kao temom u umetnosti neminovno uključuje veliko breme moralne odgovornosti autora, iz koje prirodno proističe i potreba za pokušajem aktivističkog delovanja i iniciranja promena putem umetnosti.“

Ostavite odgovor