-Pored rada na stvaranju uslova za samostalan život, neophodno je paralelno raditi i na osvešćivanju mogućnosti osoba sa invaliditetom, osnaživanju i podršci u organizovanju različitih radionica koje se pre svega bave razvijanjem veština samostalnog života. Nadamo se da će i ova, kompleksna ali neophodna, usluga socijalne zaštite jednog dana biti implementirana u našem gradu-ističe Biljana Subotić, socijalna radnica, koordinator i PR Info centra za osobe sa invaliditetom
Epidemija koronavirusa se neminovno, odrazila i na rad i aktivnosti organizacija osoba sa invaliditetom. Promena koju smo svi osetili izazvala je bojazan kod određenog broja članova, kao i njihovih srodnika pa su se i njihove aktivnosti i posete udruženju u tom periodu proredile. Taj strah je i opravdan, s obzirom da i osobe sa invaliditetom pripadaju osetljivoj odnosno rizičnoj grupi ljudi. Organizovali smo psiho-socijalne radionice podrške kroz grupni i individualni rad za sve kojima je trebala podrška. Sada udruženja funkcionišu po ustaljenom načinu rada, tako da su se sve aktivnosti vratile „na staro“, navodi za Biljana Subotić, diplomirana socijalna radnica, koordinator i PR Info centra za osobe sa invaliditetom Užice
Neposredno, pre početka epidemije, započeli smo i realizaciju projekta implementacije i razvoja nove usluge socijalne zaštite na području grada Užica – „Inkluzivni centar“, ali smo uz razumevanje donatora u datom trenutku uspeli da premostimo taj izazovan period za sve nas i uslugu otpočnemo i uspostavimo kada se epidemiološka situacija malo ublažila.
Koje biste aktivnosti izdvojili?
Udruženje distrofičara Zlatiborskog okruga i Udruženje invalida cerebralne i dečije paralize već dugo organizuju različite aktivnosti i manifestacije u okviru redovnih ili programskih aktivnosti. Pojedine manifestacije su već postale tradicionalne i prepoznatljive i van našeg grada. Pre svega, manifestacija „Kikini dani“, ustanovljeni u znak sećanja na Tijanu Petrović Kiku, koleginicu, prijateljicu, aktivistkinju, članicu Udruženja distrofičara Zlatiborskog okruga. Važno je podsetiti da je Kika bila prvi PR-a Udruženja. Zatim, u poslednje vreme izdvojila bih i izložbu likovnih i grnčarskih radova nastalih u okviru kreativne radionice Inkluzivnog centra tokom 2021. godine. Prodajna izložba bila je humanitarnog karaktera na koju su se odazvali predstavnici lokalne samouprave, ustanova, saradnici i kolege iz ostalih organizacija osoba sa invaliditetom, ali i roditelji. Na izložbi je prikupljena određena suma novca za pomoć u lečenju našem najmlađem članu Udruženja distrofičara Zlatiborskog okruga kome je dijagnostikovana Dišenova mišićna distrofija, redak i progresivan oblik. Važna nam je i jer je nastala kao zajednička ideja sa svim učesnicima radionica i decom nižih razreda osnovne škole. Najavila bih i da sledeće 2023. godine obeležavamo i desetogodišnjicu „Kikinih dana“. Unapred se radujemo i nadamo se da ćemo uspeti da realizujemo ono što smo zamislili, kako bi ponovo oživeli prepoznatljivi identitet ovog događaja.
Oba udruženja nastavljaju sa svojim planiranim godišnjim aktivnostima i pružanjem usluga socijalne zaštite. Kao licencirani pružaoci usluga, otišli smo i korak dalje, jer usluge pružamo i van područja Grada Užica. Udruženje invalida cerebralne i dečije paralize pružalac je usluga Pomoć u kući za decu i mlade sa smetnjama u razvoju na području opštine Čajetina i Pomoć u kući za odrasla invalidna lica i starija lica na teritoriji opštine Arilje, dok je Udruženje distrofičara Zlatiborskog okruga pružalac usluge Personalna asistencija osobama sa invaliditetom u gradu Vršcu. A u pretposlednjoj nedelji maja obeležavamo i Nedelju borbe protiv mišićne distrofije. Nastavljamo i sa pružanjem usluge Inkluzivni centar, uz podršku Grada Užica i Gradskog centra za usluge socijalne zaštite, tako da i dalje razvijamo i podižemo kvalitet usluge.
Kada sumirate rezultate u kojim oblastima treba još dodatno raditi da bi se poboljšao položaj osoba sa invalitetom? A šta su i dalje najveće prepreke?
Kao zaposleni u udruženju, ali ne samo u profesionalnom smislu, već i iz ličnih, altruističkih razloga i konstantnom potrebom za daljim unapređenjem položaja osoba sa invaliditetom te usavršavanjem, često pravimo retrospekcije perioda iza nas što nam pomaže da pravimo planove za dalje i vizualizujemo ideje koje želimo da ostvarimo. Na otklanjanju arhitektonskih prepreka koje svakako predstavljaju problem i veliki izazov za osobe sa invaliditetom na svakodnevnom nivou se radilo i centar grada (pristup svim važnim ustanovama, pešački prelazi) je svakako pristupačniji nego ranije. Osobe sa invaliditetom su vidljivije, više aktivnosti se organizuje u okviru svih gradskih udruženja, uz stalnu podršku grada Užica kao i resornog ministarstva. Uvek treba unapređivati oblast obrazovanja i zapošljavanja, raditi na podsticajnim merama zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Kroz različite aktivnosti, uvek se trudimo da potenciramo i na ispravnoj terminologiji koja se koristi, u svakodnevnom govoru tako i posebno u izveštavanju medija. Najveće prepreke, društva koje nas okružuje su i dalje predrasude i stereotipi koje ljudi imaju kada su u pitanju osobe sa invaliditetom. I dalje se mnogi od nas više fokusiraju na ono što jedna osoba sa invaliditetom ne može, nego na preostale potencijale, jačanje kapaciteta i osnaživanje za ono što može. Neke teme i dalje su tabu kao na primer seksualnost osoba sa invaliditetom.
Sa kim najviše sarađujete?
Različite aktivnosti nose sa sobom i različite saradnje. Naravno, tu su pre svega saradnici iz ostalih udruženja osoba sa invaliditetom sa područja grada. Grad Užice broji ukupno 11 organizacija, koje sve skupa čine Zajednicu organizacija osoba sa invaliditetom grada Užica. Grad Užice podržava rad svih udruženja, ali smo do sada saradnju ostvarivali i kroz partnerstva na različitim projektima a poslednji je bio implementacija inovativne usluge Inkluzivni centar koja je od ove godine i finansirana iz budžeta lokalne samouprave. Saradnju imamo i sa svim relevantnim ustanovama i institucijama (iz oblasti socijalne zaštite, kulture, obrazovanja, medija) u gradu ali i na području Zlatiborskog okruga. Kao licencirani pružaoci usluga koji sada usluge pružaju van grada Užica, sarađujemo i sa drugim lokalnim samoupravama i relevantnim ustanovama. Naravno, aplicirajući na konkurse i realizujući projekte, već smo uspostavili i dobru saradnju sa pojedinim međunarodnim donatorima.
Kakva je sada situacija što se tiče zapošljavanja osoba sa invaliditetom?
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom uvek je važna i aktuelna tema za razgovor. Oblast koja u jednom društvu, jednoj državi treba da predstavlja nešto više od obaveze. Ovo ne treba da bude tema o kojoj će žustro da se priča samo 3. decembra kada se obeležava Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom predviđa da svi poslodavci u Republici Srbiji koji imaju 20 ili više lica u radnom odnosu imaju obavezu zapošljavanja osobe sa invaliditetom, na 50 i više zaposlenih najmanje dve osobe, a na svakih započetih 50 zaposlenih još po jednu. U poslednjih nekoliko godina, Gradska uprava i nekoliko javnih preduzeća zaposlilo je osobe sa invaliditetom. Ipak, problem zapošljavanja osoba sa invaliditetom je opšteprisutan je i kod privatnih preduzetnika koji se i dalje čećše odlučuju da državi plaćaju ”kaznene penale” nego da zaposle osobu sa invaliditetom. Aktivne mere zapošljavanja osoba sa invaliditetom obuhvataju javni konkurs za zapošljavanje osoba sa nnvaliditetom (Javni rad), potom zapošljaavanje pod posebnim uslovima ili zapošljavanje bez radnog iskustva. Ipak, pored toga koliko su ove mere značajne, važno je istaći da su one kratkoročne, te vrlo često u javnosti menjaju tu sliku o procentu zapošljavanja osoba sa invaliditetom i stvaraju određeni privid toga.
Koliko udruženja imaju članova i koja im je pomoć najpotrebnija?
Udruženje invalida cerebralne i dečije paralize broji 120 članova, dok Udruženje distrofičara Zlatiborskog okruga okuplja oko 53 člana sa područja 10 opština. U okviru redovnih aktivnosti udruženja, članove koji nisu aktivni, nisu u mogućnosti da dolaze u udruženje ili žive u ruralnim područjima, obilazimo terenskim posetama. Tako evidentiramo promene u statusu članova, mapiramo nove probleme i potrebe ukoliko je do njih došlo i shodno tome planiramo nove aktivnosti udruženja. Neki članovi su godinama aktivni, redovno dolaze u udruženje i učestvuju u aktivnostima.
Članovima je i dalje najviše potrebna podrška u ostvarivanju prava koja im kao osobama sa invaliditetom pripadaju. Dešava se i da ne znaju kakve sve olakšice imaju, ali to je negde i osnovni zadatak udruženja, da ih informiše, uputi, pomogne. Te vrste obraćanja uvek su aktuelne jer je status i opšte stanje osoba sa invaliditetom nažalost podložno promenama, te u saradnji sa Centrom za socijalni rad „Užice“ i Gradskim centrom za usluge socijalne zaštite na taj način zbrinjavamo članove u stanju potrebe za dodatnom podrškom. Izuzetna potreba za podrškom prepoznata je i kod članova porodica osoba sa invaliditetom, jer se dešava da porodice usled prevelike usmerenosti na brigu o tom članu porodice ponekad zanemare druge članove porodice, sami sebe i sopstvene potrebe. To u dužem periodu može dovesti do narušavanja odnosa u porodici i pojave koja je u teoriji socijalne zaštite prepoznata kao „sagorevanje porodice“. Udruženja se, kroz realizaciju radionica psiho-socijalne podrške kako osobama sa invaliditetom tako i članovima porodica i saradnju sa stručnim radnicima Centra za socijalni rad Užice koje angažuju kao saradnike na radionicama, trude da preveniraju ove situacije.
Koji su najčešći zahtevi koji se upućuju Udruženju?
Svakako su to i dalje zahtevi za ostvarivanje osnovnih prava zagarantovanih ustavom i to pravo na obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvenu zaštitu, socijalnu sigurnost. Takođe, i pravo na socijalnu zaštitu, što podrazumeva pravo na usluge socijalne zaštite i materijalnu podršku. Ono što je ređe su zahtevi za uslugama podrške samostalnom životu, jer još uvek ne postoji jasno izgrađena svest o tome i kod osoba sa invaliditetom i još manje njihovih članova porodice, kao ni sama usluga. Želela bih da istaknem da se naša dva udruženja već nekoliko godina bave ovom idejom i radimo na stvaranju mogućnosti za uspostavljanje i ove usluge. Pored rada na stvaranju uslova za samostalan život, neophodno je paralelno raditi i na osvešćivanju mogućnosti osoba sa invaliditetom, osnaživanju i podršci u organizovanju različitih radionica koje se pre svega bave razvijanjem veština samostalnog života. Nadamo se da će i ova, kompleksna ali neophodna usluga socijalne zaštite jednog dana biti implementirana u našem gradu.
Akcija „ZaČEPimo predrasude“, koju sprovodimo već osmu godinu zaredom, i dalje je aktuelna. Zadovoljni smo činjenicom da su svi ciljevi sažeti u ovom moto-u do sada više nego ispunjeni i da su premašili sva naša početna očekivanja. Kroz akciju je do sada prikupljeno približno 20 tona plastike. Zahvaljujemo se svim sugrađanima, institucijama, ustanovama, organizacijama, kompanijama i preduzetnicima iz Užica i regiona jer se ova akcija proširila i van Zlatiborskog okruga, kao i našim najmlađim sugrađanima čija aktivnost svakako ima specifičnu težinu i draž ako uzmemo u obzir da se ekološka svest i empatija najlakše i trajno formira u mlađoj dobi. Nastavljamo i dalje!
„SAGOREVANJE PORODICE“
-Izuzetna potreba za podrškom prepoznata je i kod članova porodica osoba sa invaliditetom, jer se dešava da porodice usled prevelike usmerenosti na brigu o tom članu porodice ponekad zanemare druge članove porodice, sami sebe i sopstvene potrebe. To u dužem periodu može dovesti do narušavanja odnosa u porodici i pojave koja je u teoriji socijalne zaštite prepoznata kao „sagorevanje porodice“.