Sve ove moje radove spaja samo vuneno vlakno, njegova moć, morfologija, transformisanje i sve ono što sam ja prepoznao u njemu. To je neka vrsta komunikacije između tekstila, odnosno, vlakna vune i mene samog, kaže Arpad Pulai koji je jedini u Srbiji, pa i u Evropi, koji se bavi izradom skulptura od vune ovih dimenzija
U Gradskoj galeriji u Užicu otvorena je izložba Arpada Pulaia (1986, Vrbas) pod nazivom „Morfologija tekstila“ koju čini 14 skulptura od vune nastalih u proteklih deset godina, dve tapiserije iz prve faze umetnikovog istraživanja vune i jedan bio-tepih koji je plod njegovih najnovijih istraživanja organskih formi korišćenjem oblika iz prirode i primenjujući ih u praksi.
Za direktora Gradske galerije, Zorana Cvetića, ova izložba je u rangu izložbe godine ne samo u užičkoj galeriji već i šire, zbog toga što radovi „nose zanimljivu poetiku i neobičan likovni pristup“. Mnogi se nalaze u značajnim galerijama, privatnim kolekcijama, ali i u Muzeju primenjene umetnosti iz kojeg je jedan pozajmljen za izložbu u Užicu.
-Sve ove moje radove spaja samo vuneno vlakno, njegova moć, morfologija, transformisanje i sve ono što sam ja prepoznao u njemu. Zapravo, svi su plod mog istraživačkog rada i preispitivanja sebe, mojih mogućnosti, a opet i preispitivanje i moći samog vlakna vune, da li ono može da iznese ono što ja zamislim. To je neka vrsta komunikacije između tekstila, odnosno, vlakna vune i mene samog. Ovo je moj opus od deset godina u kom sam prikazao interesovanje za istraživanje biomorfnih i zoomorfnim formi, ali u poslednjih dve do tri godine iključivo se bavim organskim formama koje primenjujem u praktične svrhe kao što je atipičan tepih ili strukturalna forma koja se nalazi na podu. Taj tepih je izložen i ovde i to je sada oblast u kojoj istražujem – rekao je između ostalog Arpad Pulai.
Interesovanje prema vuni kao osnovnom materijalu za rad proisteklo je na studijama. Diplomirao je 2011. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti na odseku dizajn tekstila.
-Princip i tehnika su izuzetno komleksni, pogotovo proces izrade, sama forma, skice. Da bi se došlo do skulpture od vune primenjuje se nekoliko tehnika. Prvo dolazi mokro filcanje, formiranje dvodimenzionalne plošne vunene površine koju u jednom momentu oblikujem i krojim. Drugi korak je filcanje iglom, to je suvo filcanje što predstavlja izraz moje likovnosti. Ta igla je ključni momenat koji mi dozvoljava da finaliziram svoj rad, a moć vune je u tome što mi dozvoljava da je oblikujem – pojašnjava Arpad Pulai koji je jedini u Srbiji, pa i u Evropi, koji se bavi izradom skulptura od vune ovih dimenzija. Sirovina za skulpture je pirotska češljana vuna.
O radu Arpada Pulaia, Milica Perić, istoričarka umetnosti, između ostalog je napisala u katalogu izložbe:
-Arpadovo stvaralaštvo možemo razumeti kao svedočanstvo i materijalno uobličenje u koje je utkan složen proces misli i osećaja, proisteklih iz umetnikove zagledanosti u sebe, u maglovite i zagonetne predele snova i imaginacije, ali i u ona područja vlastitog univerzuma koja su nastanjena stalnim relacijama između spoljnjeg i unutrašnjeg sveta umetnika, stalnim previranjima i dualnostima između skrivenih i otkrivenih delova vlastitog bića i sveta oko nas…Ovi nam radovi omogućavaju ne samo susret sa umetnošću, već i susret sa čovekom – umetnikom i nama samima.
Arpad Pulai je član ULUPUDS-a i ETN, bavio se i patinažom kostima u filmskoj produkciji, a 2014. godine osnovao je u Srbobranu Udruženje građana „Čunak“ čiji je cilj revalorizacija tekstilnih tehnika, a delatnost, tkanje na horizontalnim i vertikalnim razbojima, obuka ručnog i mašinskog pletenja, likovno-tekstilne radionice. Od 2015. godine je stručni saradnik u nastavi na Fakultetu primenjenih umetnosti na odseku dizajn tekstila. Za dosadašnji rad dobio je brojne nagrade.
