-Dok bude postojalo ljudi, religija će imati svoje mesto u njihovim životima i društvima – kaže Dragan Dragojlović
U Narodnoj biblioteci Užice, u četvrtak, 9. juna, predstavljena je monografija „Religija kao sudbina“ autora mr Dragana Dragojlovića čije se prvo izdanje pojavilo pred čitaocima ove godine u izdanju novosadskog „Prometeja“.
O knjizi u kojoj Dragan Dragojlović analizira ključne pojave i delovanje različitih verskih organizacija, govorili su recenzent, dr Dragoljub B. Đorđević, redovni profesor u penziji Univerziteta u Nišu i prof. dr Dragan Todorović, redovni profesor Osnova sociologije i Sociologije manjinskih identiteta na Departmanu za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Prema rečima dr Dragoljuba Đorđevića, ovom knjigom „Religija kao sudbina“ Dragana Dragojlovića, „pohvalila bi se i naučno razvijenija akademska zajednica“.
-Iako na jednom mestu mr Dragan Dragojlović za sebe veli da je „samouk“ u stvarima religije, što me podseća na slavnu izjavu Maksa Vebera kojom ističe kako „nije muzikalan za religiju“, ispostavlja se da i te kako vlada materijom i kategorijalnim aparatom sociologije, politikologije i istorije religije, te bogoslovskom naukom hrišćanstva (pravoslavlja, katoličanstva i protestantizma) i islama. I više od toga, on na osnovici širokog znanja i, što je bitnije, iskustvenog uvida u delovanje verskih organizacija – Srpske pravoslavne (i inih autokefalnih crkava) i Rimokatoličke crkve, brojnih protestantskih denominacija i sekti, Islamske zajednice – preduzima produbljene analize ključnih pojava u religijskom komleksu koje su se odvijale u drugoj polovini isteklog veka. Pri tome, ne libeći se i uz sav oprez, izriče niz predviđanja – stvarnost prvih decenija 21. stoleća dala mu je za pravo – navodi dr Đorđević.
Dragan Dragojlović, koji je do sada objavio više od 25 pesničkih knjiga, četiri romana, tri zbirke pripovedaka, tri romana za mlade, priče za decu, knjigu „Putopisi“ itd., kaže da nikada nije mislio da će se baviti pitanjima religije, „ali život vas dovede tamo gde niste mogli ni pomisliti da će vas dovesti“. Kada je bio ministar vera, video je da je to jedan vrlo širok prostor i da to nije samo politika.
-Shvatio sam koliko se u tom ogromnom prostoru odlučuje o ljudskoj sudbini i o politici. Svaka ljudska zajednica ili organizacija, ma čime se bavila, ona se pretvarala u manji ili veći poltički fenomen. Iako se bavi humanitarnim radom, ona ima političku dimenziju, a pogotovo religija koja obuhvata toliki broj ljudi. Ono što je bitno i za religiju i za državu, jeste da su isti ljudi i tamo i ovamo i nikada ne možete odvojiti šta je šta – kaže Dragojlović. Prema njegovim rečima, ovom knjigom on „ne sudi religiji“ već samo želi da ukaže na njen veliki značaj za razvoj ljudskih društava, od najranijih vrmena do danas.
-I dalje, dok bude postojalo ljudi, religija će imati svoje mesto u njihovim životima i društvima. Živimo u vremenu kada Evropa i uopšte Zapad sa rastom bogatstva i moći, sa globalizacijom i željom pojedinih zemalja i političkih opcija da zavladaju svetom kao da prati namera da se postojeće religijske forme marginalizuju, menjaju ili zamenjuju novim, njima podobnijim. Sa popuštanjem i slabljenjem moralnih i drugih normi koje su verske zajednice i crkve imale kroz istoriju, da li to znači da smo na pragu velikih civilizacijskih promena u nekom doglednom vremenu? Nestajanje jednih i pojava novih religija su procesi koji dugo traju. To su uvek bile velike prekretnice u ljudskoj istoriji, pod uslovom da se sadašnji procesi mogu pod to podvesti- navodi Dragojlović.
– Globalnoj politici i onima koji hoće globalizaciju, odgovara da rasturaju svaki oblik integriteta i država i verskih zajednica. I onda, šta je problem? Problem je što su istorijske crkve kao najtrajniji čuvari nacionalnog i verskog, tadicije i kulture, na udaru kao i države. Istorijske forme integracije su na glavnom udaru. To je počelo sredinom prošlog veka, sada je na vrhuncu– kaže Dragojlović i navodi:
– Ono što je bitno za istorijsku crkvu, jeste da ne može biti jaka ako iza sebe nema jaku državu, njoj treba podrška. Kroz ceo srednji vek državi je bila potrebna crkva, a crkvi država. Sada vaseljenski partijarh pokušava da zadrži istorijske prerogative koje je imao, ali nema energije i snage. To koristi Amerika, odnosno, oni koji vode svetsku politiku. Spremnost politike da zloupotrebi crkvu na najgori način sada je apsolutno prisutna. Zloupotrebe je uvek bilo kroz istoriju više ili manje, ali u ovim vremenima posebno. Uvek je bolje kada u državama postoji saradnja ili razumevanje između crkve i države, što ne znači da crkva poštuje naređenja države i obratno
Dragojlović je želeo da napiše knjigu o religiji, jer je imao višegodišnje iskustvo u radu sa verskim zajednicama „i upoznavanja sa teoretskim i praktičnim pitanjima vezanim za ovo izuzetno važno pitanje bitno za svaku ljudsku jedinku i za funkcionisanje ljudskih društava“, naročito u periodu dok je bio ministar vera krajem devedesetih godina. Zamislio je da ta knjiga bude bazirana na istraživanje koje bi sproveo u Vatikanu. Međutim, iako je bilo skoro potpuno izvesno da će biti ambasador u Vatikanu, to se nažalost nije dogodilo, pa nije bilo ni mogućnosti da takva knjiga, u okviru koje bi ova sadašnja u nekoj drugoj formi bila njen deo, bude i napisana.
Mr Dragan Dragojlović (1941) rođen je u Pilici kod Bajine Bašte. Diplomirao je i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Dobar deo radnog veka proveo je u Užicu, a zatim se seli u Beograd. Bio je ministar vera i ambasador naše zemlje u Australiji i na Novom Zelandu, u jednom periodu, bio je i upravnik Zadužbine Ivo Andrić. Prvu zbirku pesama „Kuća na satu nebeskom“ objavio je 1974. godine i od tada neumorno radi. Prevođen je na više od 25 jezika, a njegova poezija štampana je u brojnim antologijama i književnim časopisima Kanade, SAD, Poljske, Austrije, Švedske, Grčke i drugih evropskih zemalja, zatim Indije, Kine i Australije. Prevodi poeziju sa engleskog. Dobitnik je više domaćih značajnih nagrada, ali i priznanja iz inostranstva, najsvežija je nagrada „Zlatna magnolija 2020“ na Međunarodnom festivalu u Šangaju, a krajem prošle godine dobitnik je i pesničke nagrade na Međunarodnom festivalu koji se odžava u gradu Ludžou u provinciji Sečuan u Kini.
