Dramske scene koje su segment doktorske disertacije Hadži Nemanje Jovanovića, Svinjski otac (rediteljski postupak u praćenju likova sa glumcima profesionalcima i amaterima) prikazane su u okviru Muzeja na otvorenom Staro selo u Sirogojnu 27. aprila 2022.godine. U njima su učestvovali glumci amateri iz Požege , Danijela Marić, Jelena Janković i Uroš Todorović
Ovi prizori, prikazani u tradicionalnom seoskom domaćinstvu iz užičkog kraja, pokazali su poremećene obrasce porodičnih uloga, kao i to kako su razne životne situacije mogle poremetiti relativno normalan tok života jedne porodice. Prva scena je dovođenje trudne mlade žene u domaćinstvo u kojem žive majka i sin, druga scena je žustra rasprava između majke i sina oko ostanka mlade žene u kući i treća je prikaz verbalnog i fizičkog nasilja koje muškarac upućuje svojoj trudnoj ženi i zahteva da se deteta odrekne, tj. da ga se reši.
Tradicijski vidovi života užičkog kraja tiču se patrijarhalnog obrasca funkcionisanja u okviru porodice, a koji su vidljivi i u savremenoj društvenoj sredini. Potrebno je najpre pomenuti da se u tradicionalnoj sredini uglavnom živelo u zajednicama, zadrugama. Te zadružne porodice bile su ili očinske ili bratske. One su podrazumevale suživot više generacija. Stoga je bilo potrebno da se i čvrsto utemelje određene porodične uloge, da postoji podela na ženske i muške poslove. Njima je rukovodio starešina zadruge i to je bio muškarac. Žena je mogla biti starešina samo u izuzetnim situacijama, kad nema muškog člana koji bi tu ulogu mogao da preuzme. U jednom domaćinstvu su gotovo uvek živele najmanje tri generacije. Sve to je nekad prouzrokovalo kompleksnost međuljudskih odnosa, mada se podrazumevalo da će sloga nadvladati. No, svakodnevica je donosila razne izazove, pa je bilo i primera bazične netolerancije i neprihvatanja. Nažalost, u srpskoj tradicionalnoj sredini je bilo čestih primera nesaradljivosti na relaciji svekrva-snaja. Neprihvatanje snaje koja nije po majčinim nazorima umelo je da iznedri jako tešku porodičnu patologiju. Kletve, ružne reči, otežavanje životnih uslova, postajali bi u ovakvim situacijama svakodnevica bez mogućeg pozitivnog razrešenja. Tome je doprinosio i specifični odnos na relaciji majka-sin, koji je, opet, sa sobom nosio i edipovsku težinu, jer je sin imao poseban status u patrijarhalnim sredinama. Ovi odnosi upravo su i prikazani u izvedenim dramskim prizorima u Sirogojnu.
Kompleksnost ženskog položaja u duboko patrijarhalnim društvima je veoma široka i zahtevna tema za analizu. Izvedene scene pokazale su razne emotivne bure sa kojima su se žene nekada suočavale. No, istakle su i to da je najštetnije ako idu jedna protiv druge. Muškarci su, sa druge strane, imali svoje izazove u tim situacijama. Oni su često bili na ambivalentnim pozicijama sa kojima su se suočavali ili kroz pozitivne aspekte ili, nažalost kroz izuzetno negativne, kako je ovde i prikazano.
Savremeni društveni tokovi promenili su i porodične odnose. No, mi smo i dalje patrijarhalno društvo, koje je svoje funkcionisanje prebacilo u moderna vremena, ali sa tradicijskim okvirima. Nauk koji bi trebalo da ponesemo je da sučeljavanja modernog i tradicijskog nikako ne treba da idu na uštrb međusobnog potiranja, već na nadopunjavanje i afirmativno transformisanje.
Ivana Todorović,
viši kustos, etnolog-antropolog
