“Zbog aktuelne situacije na tržištu, gde su vodovodni materijali poskupeli za gotovo 50 procenata i gde se beleže značajno više cene svih resursa a naročito onih iz uvoza, JKP “Vodovod” je prinuđeno da od Gradskog veća zatraži korekciju cene vode”, kaže direktor ovog preduzeća Duško Ljujić.
Prema njegovim rečima, trenutna cena vode omogućava najosnovnije havarijsko održavanje, a više od 75 odsto prihoda od prodaje vode ide za plate radnicima, hemikalije i električnu energiju.
“Situacija na tržištu je značajno promenjena u odnosu na decembar mesec, svi resursi a naročito oni iz uvoza su značajno poskupeli tako da pojedini vodovodni materijali skuplji su čak i više od 50 procenata u odnosu na prošlu godinu. Da bismo mogli nesmetano funkcionisati uputili smo zahtev Gradskom veću za korekciju cene vode i nadam se da će ta korekcija uslediti iz prostog razloga što moramo očuvati održivost sistema i moramo dalje ulagati u rekonstrukcije i zamenu vodovodne mreže. Planirano povećanje neće značajno opteretiti prosečan budžet porodice. Za četvoročlano domaćinstvo koje mesečno troši oko 15 kubika vode to će biti uvećanje za najviše 150 dinara”.
Ljujić ističe da je voda prirodni resurs koji nije neograničen i čija se vrednost ne može posmatrati kroz cenu. Dodaje trenutna cena je obezvređena
“10 kubika vode jednako je jednom kilogramu malina, a da bi se recimo kubik vode dopremio do Lunovog sela neophodno je angažovanje tri čoveka koji će otići do akumulacije Vrutci da uzorkuju vodu i u laboratorijama angažovanjem opreme vredne preko 10 miliona dinara ispitaju vodu. Zatim se voda zahvata iz akumulacije i cevovodom dužine oko 12 kilometara dovodi se do Fabrike vode. U fabrici se doziraju potrebne hemikalije i sva voda koja se tretira ide dalje na sistem od 16 filtera. Kako bi se dalje voda sa fabrike isporučila do Lunovog sela potrebno je vodu ispumpati na rezervoar Cerovića brdo 1, odakle se preko sistema Gluvaći i Pora voda dovodi do rezervoara Kapetanovina i odatle sistemom preko tri pumpanja preko tri rezervovara dopremila do Lunovog sela”.
To, dodaje Ljujić, nije nimalo jednostavan proces i podrazumeva korišćenje veoma vrednih resursa, koji se i dalje moraju koristiti, a samim tim i obnavljati.
