Prolazeći pored njenog carstva cveća Vivaldi, niko ne ostaje ravnodušan, ljudi zastaju i dive se bajci koju je stvorila Dragica Đoković. Energijom koja zadivljuje, pozitivnošću koja očarava, u razgovoru za naš nedeljnik rekla je da živi svoju bajku i da je cvećarstvo njena ljubav oduvek.
Kada se rodila Vaša ljubav prema cveću i kada ste odlučili da je cvećarstvo profesija kojom ćete se baviti?
– Ljubav prema cveću rodila se još u detinjstvu. Imali smo bašticu punu raznobojnog cveća koju je moja majka sa puno ljubavi negovala i održavala. Gledajući nju i ja sam zavolela cveće i osetila koliko uživam u svoj toj lepoti. Veoma sam zahvalna što je cvećartsvo postalo moja profesija. Tu odluku sam donela 1992. godine radeći u cvećari. U svakodnevnom kontaktu sa cvećem, aranžiranjem, raznim dekoracijama, upijala sam bezgraničnu lepotu u sebe. Došla je do izražaja i moja kreativnost i neki prirodan talenat. Osetila sam celim svojim bićem koliko me rad sa cvećem ispunjava i čini srećnom. Istu strast i energiju osećam i posle 30 godina rada sa cvećem.
Koliko je važna simbioza čoveka i prirode i da li smo se oglušili o nju?
– Međusobni odnos prirode i ljudi je od suštinskog značaja za ceo ljudski rod i našu planetu. Bilo bi lepo naći pravu meru u ophođenju i mnogo više poštovanja prema tako savršenom živom organizmu kao što je priroda. To je bitno zbog ravnoteže, sklada i harmonije koje treba da održimo. Mislim da mnogo više priroda nama pruža nego mi njoj. Svesno se uništava takav dar i lepota planete, a ona pamti i trpi do neke granice. Bojim se da su ljudi tu granicu davno prekoračili, a to ne prolazi nekažnjeno.
Jedan brest u Vašem dvorištu oporavili ste grljenjem – kada i kako se to dogodilo?
– Da, to je istina. Imamo dva bresta u dvorištu koja mnogo volim. Ali, 2014. godine, iz nekih razloga, jedan je ozeleneo, a drugi se potpuno osušio. Ne mogu vam opisati koliko sam bila tužna, a onda sam odlučila da ga snagom svoje ljubavi vratim u život. Ja sam pravi ranoranilac i svako jutro pre izlaska sunca odlazila sam do bresta, milovala mu svaku granu i pričala koliko ga volim i da ću biti mnogo tužna ako on stvarno ugine. Verovala sam svim srcem da me čuje i oseća moju ljubav. A onda se desila čarolija! Posle 25 dana, ugledala sam zelene listiće. Niko nije bio srećniji od mene! Grlila sam ga, ljubila i zahvaljivala se. Potpuno sam sigurna da su samo snaga ljubavi, strast i energija koju sam slala oživeli brest. On je sada veći i lepši od drugog bresta. LJubav je osnov života, energija koja pokreće sve!
Vaše dvorište je 2015. godine proglašeno za najelpše. Kako uređujete dvorište i koje biljne vrste su najzastupljenije?
– Da, 2015. godine dvorište je proglašeno za najlepše. Ali, iza toga stoji mnogo rada i posvećenosti. U svemu mi pomaže moj suprug Goran, koji isto tako voli cveće. Ima na stotinu vrsta neobičnog cveća, ukrasnog žbunja i drveća. Svakoj biljci morate da priđete, okopate je, zalijete i oplevite. Ako zapustite, korov vrlo brzo počne da raste. Cveće mora da oseti vašu ljubav. To je živo biće – a onda će vam trostruko više vratiti svojom lepotom u kojoj ćete moći neprekidno da uživate. To je magija koja nikada ne prestaje. Kada nešto volite i radite sa puno ljubavi, onda ništa nije teško, i uvek da pozitivan rezultat.
Odakle crpite inspiraciju za predivne cvetne aranžmane koji se mogu videti i kupiti u cvećari Vivaldi?
– Cveće je moj svet ljubavi, emocija i mašte. Opet moram da naglasim da sam beskrajnno zahvalna što sam dobila dar da mi leže sve vrste umetnosti, kretaivnosti i osećaja za lepotu koju svuda primetim. To je, jednostavno, u mom biću. Kad imate toliko ljubavi i strasti u sebi za nešto, onda inspiracija dolazi sama.
Jedna predivna, ušuškana i neobična kućica medto je gde nastaje magija – kako ste došli na ideju da cvećaru Vivaldi koncipirate i uredite na taj način?
– Sam prostor za postavljanje cvećare video je moj suprug Goran. Samo je rekao – kako bi bilo lepo da tu bude jedna mala, lepa, cvećara. Od tog trenutka počinje magija i ostvarenje mog divnog sna. Uvek sam maštala da imam svoju cvećaru, negde u parku, i da to bude neobična drvena kućica kao iz bajke, sa krivim prozorima i vratima, da ima svoje dvorište puno cveća, uz cvrkut ptica. I, opet sam zahvalna što sam kao osoba uspela da sačuvam deo svoje dečije duše i tako unesem bajkovitost u svoj život i da me moj suprug u svemu podržava i prati. Magiju cvećare osećaju i svi prolaznici i mušterije, pa i oni uživaju. Čak i deca iz vrtića organizuju dolaske i pogađaju čija je kućica i ko u njoj živi. Vrlo često dolaze turisti, zagledaju i slikaju se. Mnogi kažu da kućica kao da je izronila iz neke čudesne priče, sa neobičnim natpisom na vratima – osmeh, molim.
Da li se i dalje cveće kupuje i poklanja za sve prilike, ili ne mora uvek da postoji razlog da nekoga obradujemo?
– Moram da pohvalim naše drage Užičane koji imaju kulturu i naviku poklanjanja cveća usvim prilikama. Muškarci su pravi kavaljeri. Posebno moram da pohvalim mlade roditelje – oni svoje sinove, kao male dečake od 3 ili 4 godine, dovode u cvećaru i uče da svojim drugaricama poklanjaju cveće. Sada su to odrasli mladići, koji i dalje kupuju cveće, često i bez povoda da nekoga obraduju kada se najmanje nadaju. Ženu ništa ne može toliko da obraduje i ozari kao cvet.
Kada je najpovoljnije saditi biljke u dvorištu i koje vrste preporučujete?
– Za dvorište bih preporučila sve vrste perena. To su višegodišnje biljke, otporne na mraz i do 20°C. Jako su dekorativne i pravi ukras dvorišta. Takođe, sve vrste ukrasnog žbunja i drveća. Neke ostaju zelene tokom cele godine, s tim da svaka biljka ima neke svoje karakteristike i način održavanja. NJih je najbolje saditi kada je jesen, jer prirodno imaju dosta vlage i bolje se prime.
Ukoliko želimo da oplemenimo dnevnu ili spavaću sobu, koje cveće biste preporučili?
– Sobne biljke unose lepotu prirode u enetrijer i oplemenjuju prostor. Neke prečišćavaju vazduh kao spatifilum i sanseverije. Za spavaću sobu preporučila bih jasmin, lavandu i gardeniju, jer imaju umirujuće i opuštajuće dejstvo. Za dnevne boravke dekorativne su juke, pašire, dracene, palme. Nisu teške za održavanje. Malo ljubavi i nege uneće mnogo topline i lepote u vaš svakodnevni životni prostor.
Jedan divan grafit nalazi se prekoputa cvećare Vivaldi – koja priča stoji iza ove ideje?
– Prekoputa cvećare bio je jako neugledan i ispisan zid. To mi je smetalo, pa sam tražila odobrenje da uradim neki lep mural. Ideja mi je bila da to bude u duhu ambijenta cvećare, nešto neobično i lepo. Ptica u gnezdu koja hrani svoje mladunce i lik devojke sa kosom od cveća. Angažovala sam jednog mladog arhitektu-slikara, koji je sve sjajno oslikao i upotpunio lepotu cvećare. Sada je to prijatno mesto, puno topline i ljubavi, prava kućica iz bajke. Zahvalna sam na ovoj čaroliji koja nikada ne prestaje. Sada slobodno mogu da kažem – živim svoju bajku.
