Za prvih šest meseci ove godine postigli smo izuzetno dobre proizvodne i finansijske rezultate i trudićemo se da dobit koju smo ostvarili sačuvamo da se potpuno ne istopi tokom ovog perioda kada je tražnja stala. Bio bih prezadovoljan kada bismo drugu polovinu godine završili sa nulom, tada bismo opet na godišnjem nivou imali značajnu dobit i tako ušli u narednu, 2023. kada očekujemo da se tražnja oporavi, kaže Ninko Tešić
U prošloj godini „Impol Seval“ je ostvario odličan i proizvodni i finansijski rezultat. Da li su potvrđena očekivanja u poslovanju kompanije u proteklih šest meseci ove godine?
-Prošla godina je bila izuzetno dobra za „Impol Seval“. Ostvarili smo planirani obim proizvodnje, jedne od najvećih u istoriji fabrike i visoku dobit. To je, pre svega, uticalo da na Skupštini akcionara, održanoj 21. juna, vlasnici donesu odluku o podeli dividende koja je najveća do sada. Zapravo, od neto dobiti koja je za prošlu godinu bila veća od deset miliona evra, polovina je podeljena na dividendu što se prvi put desilo za 20 godina od privatizacije. Tako će svaki akcionar ove godine dobiti 623,9 dinara po akciji. Proteklih godina smo u principu kompletnu dobit reinvestirali. Ovom redovnom godišnjom Skupštinom akcionara stavljena je tačka na 2021. godinu u kojoj smo nekoliko meseci pred kraj imali izuzetnu tražnju i tada smo praktično, prodali proizvodnju u skoro celoj prvoj polovini ove godine po veoma visokim cenama prerade. Međutim, svi troškovi su, takođe, rasli u proteklom periodu, ali je rasla, ne samo kod nas već i kod svih prerađivača aluminijuma i cena prerade iz koje pokrivamo troškove, a što ostane je dobit. Tako smo i za prvih šest meseci ove godine ostvarili izuzetno dobre rezultate.
Kolika je bila proizvodnja?
-Proizvodnja u protekloj polovini godine bila je na nivou plana i nešto malo viša u odnosu na proizvodnju u istom periodu prošle godine, što je izuzetno. U hladno valjanom programu ostvarena je proizvodnja od 25.748 tona od čega je 6.933 tone bojenog programa pa je proizvodnja u ovom programu iznad plana i rekordna je u jednom polugodištu. U toplovaljanom programu koji radimo za potrebe „Impola“, proizvodnja je bila 4.186 tona.
Kakav je bio finansijski efekat?
-Finansijski rezultati su još bolji od proizvodnih i znatno su iznad planiranih za prvo polugodište ove godine. Vrednost izvoza za ovaj period je 125 miliona evra što je u proteklim godinama bila vrednost gorišnjeg izvoza. Nemačka i Italija su ostale naša najznačajnija tržišta na kojima realizujemo polovinu ukupnog izvoza.
Kako komentarišete ovako visoku vrednost izvoza?
-Razlog za to je rast cena i sirovog aluminijuma na berzi i naše prerade, a rast cena je posledica poremećaja na evropskom tržištu koji se desio krajem prošle i početkom ove godine i nije prouzrokovan ukrajinskom krizom. Nama je prodaja počela da pada već krajem januara, a ne od februara kada se javlja kriza u Ukrajini. Zapravo, krajem prošle godine inflacija je počela da raste i svi su pokušali da nabave što više, a proizvođači su podizali svoje cene. To ide u inflaciju i hiperinfaciju. Međutim, posle toga je naišao period kad sve to pada. U ovom trenutku sirovi aluminijum je pao na berzi sa 3.600 na 2.300 evra po toni i zato smo, kao i svi prerađivači aluminijuma, primorani da cenu naše prerade smanjujemo iako su troškovi nastavili da rastu. Međutim, sada retko ko kupuje i po ovim smanjenim cenama, jer su trgovci i direktni potrošači aluminjuma napunili svoje magacine i sada su svi malo „stali na loptu“. Tako da ćemo morati da probamo da dobit koju smo ostvarili u prvoj polovini ove godine sačuvamo da se potpuno ne istopi tokom ovog perioda. Bio bih prezadovoljan kada bismo drugu polovinu godine završili sa nulom, tada bismo opet na godišnjem nivou imali značajnu dobit i tako ušli u narednu, 2023. kada se očekuje da se tražnja oporavi. Jedino tražnja za bojeni program ne pada, izvozimo ga i dalje najviše na rusko tržište i tražnja raste. Zato ćemo ovaj program raditi punim kapacitetom u julu i avgustu i počećemo da prodajemo i proizvodnju u septembru. Sada ovako organizovani, sa asortimanom koji imamo, sa radom u dve smene, možemo da ostvarimo u ovoj godini proizvodnju bojenog programa od 14.000 tona. Jedini problem je trošak transporta, ali njega snose kupci. Nekada je transport do Moskve bio 2.300, a sada ide i do šest, sedam hiljada evra, zavisno od prevoznika.
Kakve su vaše projekcije do kraja godine?
-Projekcije do kraja godine nemamo, ali smo pravili neke procene da iako prepolovimo mesečnu proizvodnju do kraja godine, na godišnjem nivou nećemo ući u gubitak. To će biti dobro ako tako i izdržimo. Opet, neka naša očekivanja jesu, da će se tražnja oporaviti, ipak, pre kraja ove godine.
U kom pravcu se kreću investiciona ulaganja u „Impol Sevalu“ u ovakvim okolnostima?
-Opredeljenje „Impol Sevala“ je da se investirati mora, jer bez toga nema života. Menadžment uvek ima spremne predloge za investiranje i vlasnici ih prihvataju ili ne. U proteklih dvadeset godina, od kada smo privatizovani, u fabriku je investirano 113 miliona evra. Nastavljamo i dalje, ali ono što je problem ove godine jeste da iako imaš odluku za investiranje, iako imaš sredstva, pitanje je kada će sve to što ste planirali i biti realizovano, jer dobavljači opreme kasne. Poremećaji na tržištu utiču na to da nam niko od dobavljača ne nudi šest meseci isporuke, već dve, tri godine. Prosto je neverovatno koliko su se rokovi i isporuke pomerili i koliko su nesigurni svi ti ugovori koje potpisujemo.
Pogotovu je to izraženo kod opreme koja sadrži elektroniku, a sva naša oprema je takva. Koliko ste ove godine planirali investicionih ulaganja?
-Za ovu godinu planirali smo oko šest miliona evra investicija i to ne obuhvata hladnovaljački stan jer se još nismo konačno opredelili da li ćemo kupti novi ili modernizovati postojeći. Kada bismo u ovom momentu kupovali novi on bi koštao preko 20 miliona evra, rok isporuke bio bi dve do tri godine, a ukoliko bismo se odlučili za modernizaciju to bi bilo znatno jeftinije. Iako hladnovaljački stan nije planiran, ipak ćemo pripremiti predlog za Upravni odbor, jer se odluka može doneti zato što će ulaganje biti sukcesivno. Ono što smo planirali je, između ostalog, rekonstrukcija i modernizacija peći za žarenje traka V5/6 koja će koštati preko 800.000 evra i krenuli smo u realizaciju, zatim, revitalizacija i modernizacija peći za zagrevanje blokova V1/3 takođe, je počela ove, ali će biti preneta i u narednu godinu. Vrednost ove investicije je 1,2 miliona evra. Potpisali smo ugovore i očekujemo da ove godine bude realizovana i zamena upravljanja i mikrometra na valjačkom stanu za hladno valjanje V3. Ugovorena vrednost ovih radova je preko 500.000 evra, ali isporučioci opreme prolongiraju rokove.
Kakva je situacija sa energentima?
-Imamo godišnji ugovor za električnu energiju do kraja ove godine, on se realizuje bez ikakvih odstupanja. Nismo još uvek došli u poziciju da možemo da potpisujemo ugovore za iduću ili naredne godine. Nadamo se da neće biti drastičnog poskupljenja struje, ali znamo da uslovi neće biti kao što ih imamo danas. Što se tiče gasa, takođe, imamo ugovor sa „Srbija gasom“ koji ističe u oktobru. Kakav će biti novi, zavisi kakav će ugovor „Srbija gas“ potpisati sa „Gaspromom“ i ti uslovi će se preneti i na nas. Za sada nam je dobra cena gasa zahvaljujući i intervenciji države. Zaključno sa junom imali smo uslove iz decembra prošle godine. Prema najavama, u julu će gas biti skuplji zbog rasta cene nafte, a dalje ćemo videti. Za sada mi nemamo nekih potresa što se tiče cena energenata, ali postoji bojazan za sigurnost snabdevanja. Svi u svetu strahuju kako će biti i kako će proći predstojeća zima.
Kako su se sve ove prilike odrazile na zarade zaposlenih?
– Prosečna neto zarada za prvih šest meseci po radniku je skoro 98.000 dinara, ne računajući menadžment. Imali smo dva puta povećanje najniže cene rada, sledi isplata regresa. Polako se približavamo tome da prosečna neto zarada dostigne 100.000 dinara. U fabrici je zaposleno u proseku oko 630 ljudi, kontinuirano se bavimo kadrovskom politikom i zanavljanjem kadra i trudimo se da i u ovom, kao i u svakom drugom segmentu poslovanja budemo ozbiljni. Sada jeste došlo do pada tražnje, ali likvidnost dugo još neće biti ugrožena i mislim da nije vreme za neki preterani strah za budućnost fabrike.
Da se vratimo akcionarima. Koliko ih „Impol Seval“ ima?
-Ukupno imamo 854 akcionara. Najveći je „Impol“D.O.O. Slavonska Bistrica koji je vlasnik 70 procenata udela akcija, država Srbija, odnosno, Akcionarski fond je vlasnik 15 odsto akcija, a vlasnik ostalih 15 odsto od ukupnog broja su mali akcionari kojih je trenutno 852, kažem trenutno zato što se broj malih akcionara uvek menja zbog trgovanja na berzama. Najveći broj među malim akcionarima su naši bivši i sadašnji zaposleni. Svi koji su počeli da rade posle privatizacije nisu dobili besplatne akcije, ali su mogli da ih kupe na berzi, neki su ih i nasledili od roditelja.
Da li je odluka većinskog akcionara o podeli dividende neka vrsta uvertire pred obeležavanje dve decenije od privatizacije nekadašnje Valjaonice aluminijuma u oktobru?
-Ne znam da li je uvertira i ne znam šta je većinski akcionar zamislio kada je donosio ovu odluku. Kao direktor uvek sam bio za to da dobit reinvestiramo, da ostaje u fabrici. Međutim, većinski vlasnik je rekao da smo imali dobru prošlu godinu, a takva će najverovatnije biti i ova i zato je odlučio da se podeli polovina dobiti. Tako je za investiranje ostalo pet miliona od dobiti i više od četiri miliona evra amortizacije, pa ćemo ove godine za investicije imati na raspolaganju oko devet miliona evra sopstvenih sredstava. Inače, mislim da treba da budemo ponosni i mi i okruženje i Srbija na privatizaciju nekadašnje Valjaonice aluminijuma, jer je uspešna, mada pojedini smatraju da je jedna od najuspešnijih. Sa vlasnicima fabrike smo se dogovorili, ako nam korona ne poremeti planove, da dve decenije od privatizacije obeležimo proslavom sa našim penzionerima, zaposlenima, poslovnim partnerima, a tako smo se uvek okupljali za Dan društva pre pandemije. Osim toga, ovom prilikom planiramo da priredimo monografiju, a ako stignemo i kratak film o poslovanju fabrike.
-Imali smo svetsku ekonomsku krizu 2008. godine i sve njene posledice nismo iskusili do kraja. Svi su štampali više novca i to se malo smirilo. Posle toga, uvek je bilo na granici, da li će ili neće ponovo biti kriza. Čak sam i pred pandemiju govorio da smo blizu krize. Onda je došla korona gde je većina zemalja u svetu neskriveno štampala novac, a to ne može da ne dovede do poremećaja, inflacije, hiperinflacije. Mislim da bismo ovu sveukupno lošu situaciju u svetskoj privredi imali i bez rata u Ukrajini. On je samo još uvećao probleme i pre svega, strah za energentima. Međutim, možemo da pomislimo da se i ovi sukobi dešavaju da bi se pomerilo težište sa pravih razloga. Odavno prave greške oni koji vode svet i sve se manifestuje poremećajima, nenormalnim situacijama, nastaje grabež, strah od nestanka pojedinih značajnih komponenti za proizvodnju. Sve se to odražava i na našu privredu i dok smo do sada uvek sami bili generatori inflacije, prvi put nam se dešava uvezena inflacija, a srpska privreda je krenula dobrim putem, imali smo dobru stopu rasta, međutim, naišlo je sve ovo pa je došlo do usporavanja.
