Zbog veoma intenzivnog i frekventnog saobraćaja, teških kamiona i šlepera, vozila preko 3,5 tona sve više dolazi do ugrožavanja starih kuća u zaštićenom delu Užica kao i infrastrukture. Vlasnicima objekata pod zaštitom države, mahom penzinerima sa skromnim primanjima potrebna je pomoć kako bi kuće sačuvali od daljeg propadanja i zaborava
Potez Rakijska pijaca – Carina kao nepokretno kulturno dobro je zaštićena kulturno istorijska celina i za vlasnike kuća znači da ovi objekti podležu merama zaštite i da su precizirani radovi i moguće građevinske intervencije na objektima u zavisnosti od njihove vrednosti. Međutim, postavlja se opravdano pitanje ko treba da nadoknadi štetu ukoliko objekte oštećuje svakodnevna tutnjava teretnog saobraćaja ispod prozora i kamioni težine i do 25 tona koji proizvode vibracije od kojih se pomeraju temelji? Kuće na Rakijskoj pijaci pogodila je havarija 1994. godine kada je došlo do pucanja rezervoara na Belom groblju i kada se ogromna količina vode sjurila u suterene što za posledicu ima stalno izbijanje vlage na podnim i zidnim površinama. Nerešen odvod kišne kanalizacije iz Kosančićeve sa Belog groblja ka Nemanjinoj dovodi do pucanja i potpornih zidova, a primećeno je i da objekti prilično tonu. Infrastrukturni radovi tokom 2007-2010. godine izvođeni su od “Doma Petar Radovanović” do Rakijskog pijaca i tri-četiri puta cela ulica rakopavana za toplovod, gasovod, vodovod i kanalizaciju. 
Radovi su izvođeni pomoću teških građevinskih mašina i kada je dopremana ogromna količina građevinskog materijala. Vlasnici starih kuća nadali su se tada će ulica Nikole Pašića pored Crkve Svetog Marka postati dvosmerna, a oni konačno odahnuti. Međutim to se nije dogodilo, a uska uličica koja od Konga vodi prema Carini pretvorena je u magistralu u zaštićenoj zoni grada! Ovom jednosmernom ulicom i dan-danas tutnje šleperi, kamioni sa prikolicama. i tegljači sa teškim građevinskim mašinama, kamioni “Dubokog” i “Bioktoša”, a nije mali broj ni autobusa. 
Stručnjaci upozoravaju da zbog veoma intenzivnog i frekventnog saobraćaja teških kamiona i šlepera kao i vozila preko 3,5 tona sve više dolazi do ugrožavanja infrastrukture, gasovodnih, toplovodnih i vodovodnih cevi ispod kolovoza koji trpi velike vibracije, jer dolazi do oštećenja i pucanja asfalta naročito na mestima račvanja, ventila i šahtova. LJubinka Momčilović iz Nemanjine 29, godinama ukazuje na problem. U februaru je podnela zahtev lokalnoj samoupravi da sagleda oštećenja na njenoj kući sa svim fotografijama i činjenicama i u prilogu dostavila tehnički izveštaj sudskog veštaka.
– Zbog ugrožene stabilnosti moje porodične kuće, hitno tražim sanacione radnje radi očuvanja stabilnosti objekta od daljih još većih oštećenja i urušavanja nastalih zbog infrastrukturnih radova – navodi se u zahtevu ove penzionerke i dodaje da saobraćaj dodatno oštećuje kuću. Umesto radnji ili drugih rešenja Momčilovići su jedino dobili odgovor “Užice razvoja” u kome se kaže da se zahtev za radove smatra “neosnovanim usled zastarelosti”.
– Što se tiče oštećenja usled dinamičkih opterećenja od saobraćaja na koje se pozivate u zahtevu, ulica Nemanjina pripada državnom putu II A- 174 i kao takva je u nadležnosti Republike Srbije – kaže ovo javno preduzeće. Preostaje da zaključimo da Nemanjina nije nadležnost užičke lokalne samouprave nego republičkih «Puteva Srbije» što je neverovatno objašnjenje?!
Užičanka Marija Ilić nasledila je porodičnu kuće u Nemanjinoj 33 u kojoj sada živi njena tetka Ljuba. Kuća je bila njenog dede Dušana Karapandžića i kasnije njene bake Dragomirke. U ovom delu Nemanjine odrastale su generacije ne samo ove familije kao deca igrajući se bezbrižno na ulici. Sada magistralni saobraćaj preti i bezbednom prolasku pešaka trotoarom od parkiranih auta, a ponekad i kamioni voze trotoarom.
– Vibracije od saobraćaja se prenose na zidove, plafon, krov… Zveckaju stakla, pucaju zidovi, i ima problema sa kanalizacijom i odvodima, odžakom i grejanjem tokom zime – opisuje teškoće u svakodnevnom životu u kući u Nemanjinoj 33 ,Marija Ilić. Ona kaže da se objekat stalno urušava i da nije bezbedan za život i da problem mora rešiti do zime.
– Nismo se nikome obraćali za pomoć, ali mislim da bi trebalo formirati nekakvu komisiju da vidi šta se dešava sa starim kućama na Rakijskoj pijaci, a ima ih oko tridesetak – dodaje ona. Kao i većina starih vlasnika kuća na Rakijskoj pijaci, Marija nije u finansijskoj mogućnosti za potrebna ulaganja, jer su za ovu kuću koja je deo kulturno-istorijske celine Užica potrebna sredstva za sanaciju. Kuća datira od pre Drugog svetskog rata i za bilo kakva ulaganja u fasadu, stolariju, krov, u spoljni izgled kuće mora se tražiti dozvola Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a pored sredstava problem je i pronaći majstore za ovakve vrste zanatskih radova koji su nekada specijalisti za biber krov. Ova porodica je 2007. godine renovirala unutrašnji deo kuće, kuhinju, kupatilo, zamenila vodovodne cevi, ali čini se uzalud.
– Ove 2022. godine kuća je ponovo u istom stanju u kom je bila pre petnaest godina, zidovi i plafon popucali i opet postala neuslovna za život – opisuje problem Ilić.
U zaštićenom delu grada ponekad je gotovo nemoguće ići trotoarom zbog parkiranih automobila i kamiona i često vožnje teretnjaka rezervisanim delom ulice za pešake. I Mariji Ilić kao i većini Užičana iskreno je žao što deo grada od Rakijske pijace do Carinskog mosta nije pretvoren u užičku Skadarliju, u pešačku zonu kako bi ovaj deo grada i budućim generacijama svedočio o tome kako je nekada bio lep i izgledao njihov grad.
