Nebojša Lazarević, direktor Centra za evropske politike, naš je sagovornik u ovonedeljnom izdanju nedeljnika „Vesti“. Razgovarali smo o projektima, aktuelnim političkim zbivanjima na tlu Evrope, ali i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji
Kako se došlo na ideju da se osnuje Centar za evropske politike i kako su izgledali počeci rada?
-Te 2011. godine smo videli da je neophodno da se ponudi nešto novo, istraživačka organizacija civilnog sektora nove generacije, koja neće samo da kritikuje, nego da nudi i konkretna rešenja. Svi osnivači CEP-a dolaze iz javne uprave, mi znamo probleme sa kojima se ona susreće, poznajemo procese i način donošenja odluke, i što je najbitnije, dobro znamo gde je potrebna stručna pomoć i podrška. Radeći u državnoj upravi početkom 2000-ih godina, mogao sam iz prve ruke da uvidim da se zakoni i strategije najčešće nisu kreirali na bazi činjenica, na bazi studija, analize i dobrog razumevanja problema koji treba da se reše. Stoga, kada smo osnovali CEP, shvatili smo da njegova osnovna misija zapravo treba da bude da doprinese kvalitetu i činjeničnoj utemeljenosti javnih politika u Srbiji. Svi smo mi, otprilike, imali isti karijerni put, dakle, neko vreme smo radili u civilnom sektoru, neko vreme u Vladi, i neko vreme u tadašnjoj Kancelariji, a sada Ministarstvu za evropske integracije. U svakom slučaju, sve te misli koje su nam se godinama motale po glavi su se u jednom trenutku sklopile. Sve niti su se povezale i kada se sva ta kreativna prašina na jesen 2011. godine sklonila i slegla – ostalo je da piše samo CEP.
Centar za evropske politike je nezavisna, nevladina i neprofitna organizacija koju čini tim stručnjaka iz oblasti evropskog prava, ekonomije i javne uprave. Šta je najizazovnije u radu organizacije?
-Centar za evropske politike je istraživački centar – što je naš prevod za engleski termin think tank. CEP se, pre svega, bavi istraživanjima i analizama kako poboljšati kreiranje javnih politika u Srbiji. CEP nije aktivistički, niti politički usmeren – mi nismo ni za ni protiv vlasti – mi se time ne bavimo. Mi ćemo imati dijalog sa predstavnicima vlasti, nuditi im svoje analize i nalaze, kritikovati politike koje nisu dobre za građane, pohvaliti one koje su dobre, itd. Sa druge strane, mi nismo ni bezuslovni promoter Evropske unije. Neretko ćemo kritikovati EU da nam ne daje dovoljno jasnu perspektivu, da treba da reformiše svoju politiku proširenja, itd. CEP je zbog toga često na meti – jedni nas optužuju da smo za vlast, drugi da smo suprotno i da radimo za EU, a protiv vlasti. Iskomunicirati da ni jedno ni drugo nije tačno je jedan od najvećih izazova. Mi verujemo da Srbija treba da bude članica Evropske unije, ali mi uvek naglašavamo da se mora raditi na reformama, ne zbog toga da bismo postali članica – već kako bi građanima i privredi bilo bolje. Naša želja je da građani imaju bolju javnu upravu, odgovornu vlast, vladavinu prava, pristup tržištu rada EU, veće prilike za zapošljavanje, putovanja – mnogo bolji život.
Kako odlučujete koji projekti će biti pokrenuti i sprovedeni?
-CEP ima veliki broj stručnjaka za četiri različite oblasti, odnosno, programa, pa u skladu sa tim, tražimo i projekte i partnere. To su oblasti dobre vladavine, unutrašnjeg tržišta i konkurentnosti, zaštite životne sredine i evropske integracije. Apliciramo i sprovodimo samo projekte za koje imamo dovoljno ekspertize i dovoljno znanja i kojima zaista možemo da doprinesemo da se nešto suštinski promeni za građane. Ponosni smo što smo izgradili reputaciju, i među partnerima i kod donatora, kao organizacije kojoj je kvalitet na prvom mestu, koja poseduje stručnost u oblastima u kojima se bavi.
Centar za evropske politike i Fondacija za razvoj ekonomske nauke sprovode projekat ,,Cirkularne migracije pre depopulacije“. Srbija se suočava sa problemom emigracije i ,,odlivom mozgova“ – koji mehanizmi i načini bi bili učinkoviti da se ovaj trend uspori?
-Tako je. Srbija je jedna od država koja je godinama na samom vrhu u celom svetu kada je u pitanju odliv kvalitetnih kadrova. Ovo je slučaj sa svim zanimanjima, sa svim nivoima kvalifikacija. Izuzetno ozbiljan problem. CEP se time već bavio 2017. godine, kada smo istraživali odliv kadrova koji se bave evropskim integracijama iz javne uprave i prepoznali da Srbija ima sve manje i manje kvalifikovanih ljudi koji mogu da rade na uvođenju naše zemlje u EU. Evropska komisija je kasnije u svojim izveštajima isto upozorila na ovaj problem. Naš projekat koji sada sprovodimo, kao što mu samo ime kaže, umesto da radi na tome da stručnjake zadrži ovde, radi na tome da promoviše razmenu – mlade ljude, takozvane cirkularne migrante, koji deo vremena provode u Srbiji, a deo vremena u inostranstvu. Na primer, nakon završenih studija u Srbiji, par godina rade u inostranstvu, i nakon toga se vrate u Srbiju, donoseći znanje i ekspertizu koju ne bi stekli da su radili ovde, pa ponovo odu negde vani. Ovo je trend koji je sve zastupljeniji u drugim zemljama. Želimo da formiramo Regionalne centre izvrsnosti za cirkularnu migraciju, da pružimo primer drugih zemalja koje imaju dobre politike, da vidimo šta se od tih politika može implementirati kod nas, i kako možemo podstaći da se preko potrebni kadrovi, makar na jedan period, vrate u našu zemlju.
Svedočimo istraživanjima koja pokazuju da je podrška pristupanju Evropskoj uniji na istorijskom minimumu. Koliko je Srbija napredovala u procesu evropskih integracija i gde je ona trenutno?
-Mi trenutno imamo otvorenih 22 od 35 poglavlja, zatvorenih samo dva – ona koja se uvek zatvaraju istovremeno kada se i otvore, budući da EU u njima gotovo i nema nadležnosti, pa se nema o čemu pregovarati. Proces je sve vreme tekao vrlo sporo, a onda je od 2019. do 2021. godine došlo do potpunog zastoja – nije otvoreno nijedno poglavlje. Imajte u vidu da smo 2008. gordine potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da 14 godina kasnije nismo ni na pola puta. Evropska unija je uvidela da postoji problem, da jednostavno nema dovoljno podsticaja za reforme, da je neophodno i da ona bude proaktivnija i zaista pokaže da nas želi, da je proces ovakav kakav jeste u ćorsokaku i da možda ne vodi nikud – zbog čega poslednjih godina traže inovativna rešenja kako bi nam pomogli. Tako su novom metodologijom grupisali poglavlja u klastere, pa se više ne otvaraju poglavlja, već čitavi klasteri – Srbija je tako otvorila klaster 4 u decembru 2021. godine. Nakon rata u Ukrajini, pronalazak inovativnih rešenja kako bi Zapadni Balkan što pre postao deo EU se još više ubrzao i predlozi dolaze sa svih strana. Što se tiče stavova građana, nesumnjivo da tako nešto mora doći od vrha – nedovoljno se komunicira o tome to da je EU Srbiji apsolutno najveći donator, to da je najveći nivo robne razmene ostvaruje sa EU. Priča se o nekakvom izboru Srbije između Zapada i Istoka. Mi se nalazimo na evropskom kontinentu, pripadamo evropskom identitetu u svakom smislu, sve nas vezuje za EU i od nje imamo neuporedivo najveće koristi. O ovome se ne komunicira dovoljno.
Kako model faznog pristupa Evropskoj uniji može revitalizovati politiku proširenja?
-Model faznog pristupanja je CEP predložio u oktobru 2021. godine, zajedno sa briselskim Centrom za studije evropske politike. Tada je bilo malo interesovanja za njega. Međutim, od 24. februara 2022. godine, interesovanje je buknulo i umesto da mi tražimo sastanke, razni donosioci odluka po zemljama članicama EU i po EU institucijama počeli su da traže nas. Ukrajinska kriza je ubrzala već postojeće želje i namere EU da nešto uradi po pitanju politike proširenja, a naš model su prepoznali kao model koji tako nešto može pružiti. Model se sastoji od četiri faze i glavna ideja je da se odstupi od binarne procedure „ili jesi ili nisi“ članica EU. Mi insistiramo da je on preko potreban, jer u postojećim okolnostima, niti smo mi sposobni i podstaknuti da sprovedemo reforme, niti nas sve zemlje EU zaista žele u Uniji. Političkim elitama je perspektiva članstva predaleko da bi bile podstaknute, a građanima samo otvaranje i zatvaranje poglavlja ne znači ništa. Naš proces donosi benefite za građane i državu već u ranim fazama, čim ostvarimo neki napredak, „otključavamo“ novi paket – postepeno sve veće fondove i sve veće prisustvo u institucijama i učestvovanje u donošenju odluka, a sa druge strane, „smiruje“ zemlje članice koje su, poučene prethodnim iskustvima, opravdano skeptični na države sa nedovoljno razvijenom demokratijom, zabrinute da ćemo, kada postanemo članica, koristiti svoje pravo veta, time što mi kažemo – evo, to ne mora biti odmah, to može doći kasnije, kada zaista pokažemo da nećemo da ga koristimo neodgovorno. Sa druge strane, ako budemo išli unazad, proces može biti i povratan. Mi insistiramo da nam se ne treba dati ništa što nismo zaslužili reformama. Drago nam je što je ovaj proces privukao pažnju, kao i da je na Međuvladinoj konferenciji u Briselu zaključeno da se za Zapadni Balkan predviđa „postepeno“ pristupanje EU u toku procesa proširenja, koji može biti povratan i koji će počivati isključivo na zaslugama.
Emanuel Makron je, kao odgovor na konflikte u Ukrajini, izneo ideju formiranja Communauté Politique Européenne – Evropske političke zajednice. Da li je ona od pomoći Evropi da bude referentan politički akter?
-Evropska politička zajednica ima potencijal da unapredi trenutnu odbrambenu politiku Evrope jer prepoznaje da je neophodno da se u odbrani od stranog uticaja zaista geopolitički ujedini čitav kontinent. Ono što sigurno znamo i što je više puta ponovljeno je da ona nije zamena za proširenje. Međutim, naročito za istočne države, Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju, od kojih je perspektiva članstva vrlo daleko, članstvo u ovoj organizaciji pruža trenutnu podršku i priliku da učestvuju u donošenju odluka. U zavisnosti od toga kako bude oblikovana i kolike budu njene nadležnosti, ona može da učini Evropu jedinstvenom, proaktivnom i spremnijom za buduće izazove i pretnje. Ideja za osnivanje je načelno podržana na Međuvladinom samitu u Briselu 23. i 24. juna, međutim – samo načelno, bez ulaženja u detalje. Ovo je učinjeno jer su evropski lideri sebi želeli da ostave prostora u vezi sa tim kako će ona da izgleda. Ovo je predlog koji zaista može da ujedini sve demokratske države Evrope u trenutnim izazovnim geopolitičkim okolnostima, pre svega imajući u vidu rusku invaziju na Ukrajinu, ali i druge uticaje trećih država. Ovo će biti moguće samo ako u njenom osnivanju i oblikovanju učestvujemo svi. Ali, budući da je Evropska politička zajednica još uvek u fazi ranog nacrta, ne možemo biti sigurni koji će biti njeni efekti.
-Koji su trenutni projekti koje Centar za evropske politike sprovodi?
Jedna od najvećih inicijativa koje sprovodimo je u vezi sa reformom javne uprave na Zapadnom Balkanu – VEBER. Okupljamo više od 180 lokalnih organizacija iz celog regiona u zajedničkoj platformi u kojoj vršimo nadzor nad tim koliko su naše uprave odgovorne – koliko su budžeti transparentni, kakvi su sajtovi, koliko su dostupni građanima, kako se zapošljava u javnoj upravi, kakav je kvalitet javnih usluga, koliko su građani zadovoljni, itd. Objavljujemo detaljne izveštaje o njihovom radu. Ta inicijativa traje već šest godina. U drugoj inicijativi, naziva Pratim JA fokusiramo se na lokalnu javnu upravu u Srbiji. U okviru te inicijative sproveli smo akcije u 17 gradova i opština u Srbiji gde smo anketirali građane o njihovom stavu o javnim uslugama, i održavamo niz zagovaračkih sastanaka sa predstavnicima lokalnih vlasti. U jednom od najnovijih projekata, takođe regionalnih, bavimo se pronalaženjem zajedničkih rešenja u oblasti antikorupcije kako bi se povećala odgovornost državnih institucija i osnažio civilni sektor i standard vladavine prava u državama Jugoistočne Evrope. Važna je i naša incijativa Otvorena vrata pravosuđa, koju sprovodimo sa velikim brojem partnera u Srbiji, a cilj je jačanje poverenja građana u rad pravosudnih institucija u Srbiji kroz poboljšanje komunikacije između građana i pravosuđa, što je jedan od najvećih problema sa kojima se u Srbiji suočavamo. Imamo i projekat Evropa bliža tebi gde želimo da približimo EU građanima kroz niz događaja u kojima razgovaramo sa kompetentnim stručnjacima u određenim oblastima i onima čiji su interesi najviše u pitanju za tu oblast. Takođe, bavimo se i cirkularnim migracijama, koje smo prethodno spomenuli. Postoji još veliki broj manjih inicijativa gde učestvujemo kao eksperti ili partneri, kao što je, na primer, priprema Strategije za mala i srednja preduzeća.
Koje su Vaše aktivnosti u slobodno vreme i koji su načini na koje obnavljate energiju?
-Pevam po horovima, godinama. Takođe, dosta vremena provodim sa svojim sinovima, koji, iako imaju samo 9 i 13 godina, predstavljaju pravu malu riznicu znanja o politici, istoriji, geografiji. Veoma uživam u beskrajnim raspravama sa njima.
