-Kuće su pravili ne za pokazivanje, već za život porodice. Možemo slobodno reći da su to savršene kuće. Drvena konstrukcija, a krov trska, šindra ili slama. Zidovi su malterisani, ali kako ne bi pucali mešali su glinu, pesak i plevu, ili slamu što je savršena termoizolacija. U svetu se danas najskuplje, tzv. ekološke kuće prave na isti način. Kuće su u neolitu imale nape (danas haube) za odvođenje dima kako bi koristili potkrovlje kao stambeni prostor – priča kustos Dragan Janković o civilizaciji o kojoj možemo mnogo naučiti uz pomoć Arheološkog parka u Staparskoj banji koji je postao adut užičkog turizma “Nadohvat ruke”
«Stapark» čini sastavni deo ambijenta Staparske banje, a njegova funkcija pored turističke jeste edukacija, obrazovanje i animacija posetilaca. Od ovog leta Neolitsko naselje postaje deo plana turističkih poseta za predškolske i školske ustanove, profesionalna udruženja, organizatore turističkih putovanja i strukovna udruženja.
Na površini od 1500 kvadratnih metara izgrađena je replika neolitskog naselja sa kućama i zemunicama koje su opremljene u skladu sa uslovima života i rada čoveka mlađeg kamenog doba (neolita) pre sedam hiljada godina. Prvi vodič koji je znatiželjne posetioce i novinare posle svečanosti otvaranja poveo na putovanje kroz milenijume bio je arheolog Dragan Janković kustos Muzeja grada Beograda, stručnjak za vinčansku kulturu. Gradnja «Staparka» pored otklanjanja predrasuda o praistorijskim ljudima i turističkog i kulturnog značaja doprineće i naučnom potencijalu za dalja istraživanja Staparske gradine, kaže Janković. Ljudi neolita nemaju kult lovca i ratnika i ne slave smrt, već život i Majku kao simbol života i prema rečima kustosa to nije bila takmičarska civilizacija kao naša, već civilizacija koja sarađuje i od koje možemo mnogo da naučimo.
– Gradili su kuće koje su temelj moderne arhitekture i hranili se kako nam danas nutricionisti preporučuju koristeći bogatstvo prirode, uzimali recimo gljive i biljnu hranu. Ovo društvo odlikuje velika briga o deci i već formirane porodice koje grade kuće za potrebe jedne porodice u kojima živi jedna generacija. Čim neko poželi da pravi svoju porodicu njemu se pravi nova kuća, jer preuzima odgovornost «do kraja». Dizajnirali su mnoge alate koje danas koristimo, srpove za žetvu, igle za šivenje, udice za pecanje, čekiće i taj dizajn traje hiljadama godina dok se samo menja materijal. Smislili su pre 7000 godina genijalnu tehnologiju kako od lana da naprave konac i tkaju laneno platno – priča Dragan Janković o životu čoveka neolita i porukama za našu budućnost.
Uz podršku Evropske unije, 2019. i 2020. godine, kroz projekat „ Neolife“, grad Užice je izgradio repliku neolitskog gradinskog naselja. Projekat je u okviru prekogranične saradnje Srbije i BiH uradila RRA „Zlatibor“. Podržan je sa 600.000 evra, od čega je EU uložila 450.000 evra, a ostala sredstva gradovi Užice i Tuzla. Užice je gradilo Neolitski park, a grad soli napravio arheološki park sojenica u kompleksu slanih jezera. Menadžer projekta Snežana Milisavljević, RRA „Zlatibor“ podseća da je naselje građeno prirodnim materijalima iz Zlatiborskog okruga. Glina je kao i majstori iz Zlakuse i majstori iz Ravni, dok je ražana slama dopremana iz novovaroških Akmačića. Važan segment gradnje bila je konsultacija stručne javnosti.
-Bio je to izazova za sve nas, imali smo tim ozbiljnih ljudi koje smo okupili i uz podršku Grada, Arheološkog instituta, Umetničke škole i drugih relevantnih institucija uspeli da interperetiramo istorijsko nasleđe koje se nalazi na tri kilometra od lokacije naselja – navela je Milisavljević.
„Stapark“ je ugovorom o prenosu prava korišćenja i upravljanja 22. oktobra prošle godine sa Grada prenet na Turističku organizaciju Užice. Direktorka Danijela Đorđević Arsić kaže da je početkom rada „Staparka“ objedinjena turistička ponuda važnim proizvodom u pogledu aktivnog turizma.
– Na mapi turističke ponude grada Užica od Potpećke pećine, preko Starog grada, klisure reke Đetinje i mogućnosti vožnje kajacima u sa arheološkim parkom u Staparskoj banji produžili smo rutu do Mokre Gore i najboljeg svetskog sela. Planirali smo niz sadržaja za nastupajuću sezonu, a „Stapark“ je otvoren petkom, subotom i nedeljom od 15 do 20 časova – navodi Arsić i dodaje da je ulaz besplatan, a svaki posetilac osiguran. Ona kaže da je krug interesovanja za posetu „Staparka“ širok i da su pozvali sve kolege od agencijskog poslovanja do hotelijerstva na umrežavanje i reklamiranje i sa drugih destinacija kao preporuku nezaobilaznog dolaska u arheološki park na otvorenom.
Gradska većnica zadužena za ekologiju i turizam Nada Jovičić dodaje da područje klisure reke Đetinje očekuje i zvanično proglašnje zonom zaštite mada pravila već važe. Ona posebno ističe mogućnosti eko-turizma i naglašava da je Neolitsko naselje proširilo ponudu samih Stapara i Staparske banje.
-Ulaganjem u turizam napravićemo od njega jednu od prioritetnih privrednih grana koja će gradu i sugrađanima donositi prihod. Nadam se da će proširenjem ponude, Neolitsko naselje gradu dovoditi sve više ne samo domaćih već i inostranih turista – napominje Jovičić koja u osvrtu na prethodne dve pandemijske godine i probleme očekuje, u narednoj očekuje bolji odnos zdravlja i turizma i veći broj turističkih poseta. Novi adut užičkog turizma nalazi se na svega pet kilometara od urbanog dela Užica, takoreći «Nadohvat ruke».
Deca
-Na posudama od keramike našli smo otiske dečjih prstiju i areološki smo dokumentovali da su deca učila kroz igru. Odmalena su bila uz odrasle i kroz igru savladavala sve veštine, učila o materijalima, a brižni roditelji imali ono što mi danas nazivamo „učenje kroz igru“ – navodi kustos Janković.
Postavke
Postavke posvećene obradi neolitske keramike, izradi oruđa i oružja, pripremi hrane i privređivanju neolitskog čoveka su deo stalne postavke koje krase neolitski park. U prilagođenom ambijentu posetiocima su na raspolaganju animacijski programi u oblasti obrade keramike, obrade kostiju i kamena, kao i pripremi neolitske hrane. Za najmlađe posetioce, u ponudi je i edukativna radionica u oblasti eksperimentalne arheologije. Malo veštiji i zahtevniji posetioci se mogu oprobati i u korišćenju luka i strele na pogonu za streličarstvo koji se nalazi u okviru naselja. Prostor za demonstracije, prezentacije, edukativne radionice, obuke i promocije, omogućen je u zasebnom objektu koji prikazuje kuću iz bronzanog doba.
Projekat „Nadohvat ruke“ sufinansira Grad Užice u okviru konkursa u oblasti javnog informisanja.
Stavovi izneti u datom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
