Andrej Kovačević završio je Hemijski fakultet u Beogradu i odlazi na master studije u Ženevu, a Igor Topalović je na četvrtoj godini Hemijskog fakulteta u Beogradu. Prosečna ocena tokom studija im je 10, ali nisu zaboravili svoju školu i profesorke hemije Dragicu Selaković i Slavicu Veljović sa kojima su u kontaktu
Bivši učenici Užičke gimnazije, Igor Topalović i Andrej Kovačević, osvajači međunarodnih priznanja iz hemije nastavili su posle srednje škole studije na Hemijskom fakultetu u Beogradu. Andrej je završio osnovne studije i primljen je na master studije u Ženevi u Švajcarskoj, a Igor upisuje četvrtu godinu. Zajedničko im je što tokom studija imaju sve desetke. Oni su bili uspešni, veoma svestrani i iz svih drugih predmeta, ali je hemija odredila njihov životni put i buduće profesije.
Igor Topalović, student beogradskog Hemijskog fakulteta i bivši učenik Užičke gimnazije za „Vesti“ govori o proteklom periodu ali i o planovima za budućnost.
Još kao srednjoškolac učestvovao je na takmičenjima iz više predmeta, ali se ipak najviše pripremao za hemiju. Svake godine osvajao je nagrade na republičkim takmičenjima, a od drugog do četvrtog razreda učestvovao je i na Srpskoj hemijskoj olimpijadi. U četvrtom razredu 2019. godine na Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi u Parizu osvojio je srebrnu medalju.
-Na tom takmičenju bilo je oko 300 takmičara iz oko 70 zemalja sveta. Naš tim iz Srbije imao je četiri učesnika kao i svake godine od kojih sam ja osvojio srebro, a ostali dve bronze i pohvalnicu. Po završetku Gimnazije upisao sam Hemijski fakultet i veoma sam zadovoljan svojim izborom jer smatram da je dobra polazna osnova i ko želi da se time bavi u životu-ističe Igor.
Na fakultetu ima sve desetke a odabrao je smer Hemičar koji praktično pokriva sve oblasti. Kako kaže tokom studija nema studentskih takmičenja kao u srednjoj školi. U planu mu je za sada da posle osnovnih upiše i master studije na Hemijskom fakultetu u Beogradu.
O zajedničkom susretu sa profesorkama kaže- da ga je poziv pozitivno iznenadio jer to pokazuje i da naši uspesi tokom srednjoškolskih dana nisu zaboravljeni.Ostao sam u kontaktu sa mojom razrednom profesorkom Slavicom Veljović. I pri upisivanju srednje škole znao sam da me hemija najviše interesuje ali kasniji uspesi na takmičenjima su samo to potvrdili. Mladim ljudima bih poručio da se potrude, konkretno mislim na hemiju, da tu nađu šta im je interesantno i sigurno će pronaći-zaključio je Igor.
Andrej Kovačević u julu je diplomirao na Hemijskom fakultetu u Beogradu sa prosekom 10 i u septembru odlazi na master studije u Švajcarsku. Master studije traju 18 meseci, a zatim bi voleo da upiše doktorat.
-Na master idem u Ženevu, a zapravo tražio sam programe koji me interesuju. Od početka fakulteta interesuju me oblasti gde se hemija povezuje sa biologijom i medicinom. Postoji jedna oblast koja je relativno nova, koja postoji par decenija a to je hemijska biologija. Tih programa nema puno univerziteta u svetu, a u Srbiji je ta oblast jako malo zastupljena. Na osnovu toga što me zanima tražio sam i potencijalne master programe. Na kraju najviše mi se svideo ovaj program u Ženevi jer je fokusiran da napravi od mladih interdisciplinarne naučnike. To znači da se profilišem ka biološki orjentisanoj hemiji, jer ova oblast hemijske biologije se bavi primenom hemijskih tehnika u proučavanju biologije i medicine. To su na primer otkrića patologija bolesti ili razvoja novih terapeutika za lečenje velikog broja oboljenja- objasnio je Andrej.
Potragu i prijavljivanje preko interneta za ovaj program počeo je još prošle godine, a posle intervjua u martu ubrzo mu je stigao odgovor da je primljen na master studije. Ovaj program zahteva istraživanje i ukupno je primljeno devet studenata iz sveta. Školarina se u Švajcarskoj plaća i iznosi 500 švajcarskih franaka po semestru, tako da je to godišnje kao i školarina kod nas za samofinasirajuće studije. Andrej je dobio i stipendiju od tog univerziteta koja će mu pokrivati troškove života i boravka.
Za protekli period ističe da ga je zahvaljujući takmičenjima u srednjoj školi to opredelilo da usmeri interesovanja na istraživački rad. Hemija pruža široke mogućnosti, a danas je veliki primenu našla u biološkoj, farmaceutskoj, oblasti materijala…
Podsetimo, Andrej je učestvovao na dve Međunarodne hemijske olimpijade na Tajlandu 2017.godine, u Češkoj i Slovačkoj 2018.godina i na obe je osvojio bronzane medalje.
-Gradivo za Olimpijade prevazilazi fakultetsko nivo po težini zadataka. To je zahtevalo puno truda i rada, a onda počinjete da razumete logiku hemije i na osnovu toga možemo da objasnimo kako funkcioniše živi svet, dodaje Andrej.
Kada govori o gimnazijskim danima seća se posebno kako su se takmičili, a u tom društvu bio i Igor.Svaki odlazak na takmičenje bio je „zlatno doba hemije“ u našoj školi još od Miloša Selakovića, preko mene do Igora. Posebno pamtim pripreme, tremu i zajedničkog proživljavanja uspeha. Lep je gest što se ponovo okupljamo sa profesorkama jer je važno znati da smo ostavili neki trag u školi-istakao je Andrej.
Slavica Veljović, profesorka hemije Užičke gimnazije predavala je Igoru Topaloviću, ali i Milošu Selakoviću koji je sada na doktorskim studijama u Švajcarskoj.
-Svaki susret sa njima izaziva posebnu emociju, jako sam ponosna na sve njih i znam da je to rezultat njihovog velikog i napornog rada, višegodišnjeg odricanja…To su deca koja su vredna da se o njima govori kao i o uspesima koje postižu-naglasila je profesorka Veljović.
Ona navodi -da od trenutka kada su otišli u Beograd i počeli da dobijaju desetke na fakultetu bila sam sigurna da je to njihova „propusnica“ da dalje, odnosno odlazak iz Srbije. Zbog toga mi je jako žao što ih neću češće viđati i što će njihova mesta ovde zauzeti neki mnogo lošiji od njih. Uvek im govorim da kad god se vidimo da znanje koje nose to je jedino što im nikad i niko ne može oduzeti. Ono što oni nose je neprocenjivo, a ovakav talenat nisam sigurna da ćemo uskoro imati u školi-zaključila je Veljović.
Dragica Selaković, profesorka hemije Užičke gimnazije navodi da se uvek istaknu deca koje zapazite i steknete utisak da vas samo oni pažljivo slušaju i razumeju gradivo.
-To su ta deca koju mi prepoznamo, negujemo, motivišemo i radimo dodatno sa njima. Ta deca onda počinju da postižu uspehe.Tako smo krenuli Andrej i ja, počeo je kao takmičar i izgradio je sebe kroz taj rad. Prvenstveno samostalan njegov rad, a oni su jednostavno talenti koji su sa takvom lakoćom osvajali postojeće gradivo -istakla je profesorka Selaković.
Svi detalji sa takmičenja ostali su u sećanju počev od zajedničkih odlazaka, druženja, ali i tada posebno upoznajete to dete, nastavlja profesorka Selaković i dodaje da je velika radost kada prozivaju vašu školu i kada se nagrade dodeljuju učenicima.
Takvi trenuci obeležili su karijere profesorki Selaković i Veljović koje uspehe svojih učenika doživljavaju kao privilegiju u bavljenju ovim poslom. U razgovorima koje sada vode one i dalje ih pitaju imaju li poteškoća, mogu li da im pomognu… Zajedno se raduju uspesima na fakultetu, a svaki njihov susret izaziva osmeh ali i posebne emocije. Jedino za čim profesorke žale je što je izvesno da oni neće ostati ovde i pitanje kada će i da li će se vratiti, jer nismo u mogućnosti da kao zemlja zadržimo ovakvu decu nego nam ih uzimaju drugi.
