-Za sada su Kremanci ličnim privatnim sredstvima uradila dosta, a sada kažemo državo izvoli. Hoćemo i mi kao Mokrogorci utabane turističke staze – kaže za “Vesti” Dragan Pjević koji bratskom mestu čestita na uspehu ujedno zahtevajući za Kremna isto takvu sistemsku podršku države kroz mnoge projekte
Na zasedanju Generalne skupštine Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija u Madridu (UNWTO), 2. decembra prošle godine, Mokra Gora je proglašena za jedno od najboljih turističkih sela sveta sa svojom „Šarganskom osmicom“ i „Drvengradom“ . U konkurenciji za značajno priznanje koje treba da omogući dalji razvoj ruralne zajednice, kulture i očuvanje tradicije bilo je više od 170 sela iz 75 zemalja. Čestitke su stigle i od komšija Kremanaca. Jedan od njih Dragan Pjević koji je zaslužan za promociju turizma Kremana i Kremanskog proročanstva kaže da oni žele da se ugledaju na Mokrogorce i zato poruka nadležnima od ministarke turizma, preko gradonačelnice do Turističke organizacije Užice.
– Državo izvoli! Kad država nešto hoće lako je to uraditi! Produžite prugu do Kremana sa nedostajućom infrastrukturom i početnom železničkom stanicom, izgradite lepo etno selo po ugledu na Drvengrad, uradite nekoliko fudbalskih terena za pripreme sportista na idealnijoj nadmorskoj visini od Zlatibora, jer na Zlatiboru se prave 22 stadiona, a u Kremnima postoji jedan od pre Drugog svetskog rata… Država neka podeli veći broj besplatnih placeva Kremnima kao što je svojevremeno radila po Zlatiboru i eto Kremana kao primećene destinacije koja može konkurisati za neku nagradu, lepa sama od sebe kako je primetio i nobelovac Handke – zbori Pjević koji je kao i većina užičkih novinara slušao nekoliko direktora Železnica Srbije da će pragove sa starih pruga u Vojvodini posle rekonstrukcije dopremiti u Kremna kako bi „ćira“ i odavde vozio turiste. Od Mokre Gore voz dolazi do Šargan Vitasa za koje naš sagovornik kaže da većina turista i ne zna da se nalaze u Kremnima, a po njemu izbegavanje povezivanja pruge i gradnje polaznog mesta u Kremnima nije nečiji ekonomski interes, jer je uobičajeno da se pare ostavljaju od pridošlih turista baš na ovim mestima. Po njemu nije imalo potrebe za veliko ulaganje u parking u Mokroj Gori, jer Kremna su ravna ko šibica i imala su prostora. Po ubeđenju monarhista koji po proročanstvu čeka ruskog cara i krunisanje srpskog kralja u novoj prestonici Srbije gradu Kruševcu, Pjević je najzaslužniji što je 148 godina posle upokojenja, 2002. godine podignut spomenik proroku Milošu, jednoj od ličnosti po kojoj je selo poznato i van Srbije.
-Za sada su Kremanci ličnim privatnim sredstvima uradila dosta. Izgrađen je hotel Braće Sekulić „Šargan“ , najveći na prostoru grada Užica sa 150 mesta za spavanje apartmanskog tipa i 300 mesta za sedenje. Urađena su dva auto-kampa „Zip“ i „Viljemovka“. Radi pet kafana i četiri marketa, tako da su turisti koji dođu usluženi i snabdeveni. Izgrađen je kompleks „Kremansko proročanstvo“. Posećuju nas turisti i znatiželjnici svakodnevno u organizaciji preko 200 agencija i udruženja građana i preko 600 škola i drugih institucija, a na godišnjem nivou to je oko 25.000-30.000 turista. Poređenja radi Potpećku pećinu poseti oko 9000 turista, „ćira“ preveze 90.000 turista, sve uz zdušnu podršku države i grada – navodi Pjević i dodaje da od države do sada nije stigao dinar pomoći. Projekti i podrška države su izostali dok su za razliku od njih „Mokrogorci samo prišli utabanom putu i sređivali svoje kuće i imanja“. Dodaje, da se Kremanci ipak čuvaju za „neka bolja vremena“ kada će i u lokalnoj vlasti biti neko od Kremanaca i Bioštana, pa i samih Užičana. Za sada imaju velikih problema sa vodom i valjalo bi pomoći. Kremna imaju 1600 stanovnika računajući vikendaše. U selu se oko dvadesetak domaćinstava bavi turizmom. Šansa je i u dolasku đaka koji mogu imati rekreativnu nastavu u vazdušnoj banji, jer smeštajni kapaciteti postoje.
– Nedostaju nam da sadržaji koje Kremna nude da postanu deo veće turističke ponude. Bez lažne skromnosti mogu reći da zahvaljujući mojoj priči i prezentaciji Kremana kao zdravog mesta mnogi su počeli da se bave seoskim turizmom. Mokra Gora je naše bratsko mesto, ali se ipak nešto mora čitati i između redova. Imamo 30.000 poseta, ali mnogi od nas nemaju vodovod i ne mogu vodu da dovedu do kuća, posebno deo sela prema planini Tari – kaže Pjević i ponavlja da je u Kremnima mnogo toga urađeno, ali individualno bez sistemske podrške države.
Napominje da ukoliko je osnovni smisao turizma poseta, Kremanci su dosta uradili da do nje dođe, ali institucije treba da se bave poslom kako zadržati turističku posetu više dana.
– U objektu čiji sam vlasnik postoje slike Drvengrada, Šarganske osmice i raspored vožnje „ćire“, upućujemo turiste u Mokru Goru. Ali u Mokroj Gori nema u turističkim programima, fotografija, flajera i promotivnih materijala Kremana i šta ona nude. Trebalo bi i Mokra Gora da promoviše Kremna, kao što mi to činimo za Mokru Goru – opominje Pjević i upozorava da Kremana nema u razrađenim planovima turizma grada Užica uprkos istinskoj potrebi. Prema njemu trebalo bi obnoviti kuću Zaharića, poznate svešteničke familije u čijem se dvorištu krio kralj Petar u buretu, a 1920. godine dolazio i regent Aleksandar. Zatim promovisati lekovitost kremanske vode koja poput mokrogorske sa sumporom služi za lečenje vida. Ističe da posebno treba promovisati izvor Rakove vode koja je bogata magnezijumom i selenom.
– Turisti dolaze masovno i sipaju u balone i nose Rakovu vodu koja je od magistralnog puta udaljena 300 metara. Pisao sam trista puta Gradu da asfaltiramo put sa učešćem građana. Taj put bi najviše koristio turistima, ali i starosedeocima. A pošto puta nema ljudi idu po šljunku i kamenu i nose balone vode, a mogli bi kolima po asfaltu da dođu do čudesne Rakove vode. Turisti ne znaju za Karađorđev šanac u Kremnima, jer nije uređen za posetu. Ne znaju za Mojkovića han, kuću iz turskog doba, jer nema organizovane posete, a vlasnički odnosi još nisu rešeni – napominje sagovornik „Vesti“. Raduje što i tokom ove letnje sezone gostiju ima u Kremnima i kuće su pune, kaže Pjević. U periodu korone za odmor se tražio krevet više, a najpoznatiji promoter Kremanskog proročanstva na kraju i ovog razgovora ne zaboravlja da podseti kako bez Kremana nema političkog uspeha, i dodaje, a kamoli turističkog.
Handke
Čestitamo Mokroj Gori što je proglašena za najbolje selo, a da li to znači i najlepše mi u Kremnima ne znamo. Kad je čuveni Handke prolazio kroz Kremna zaustavio je kola na Markovom Bregu i rekao: Lepše mesto nisam video na svetu, a ovde ima i neka posebna energija. Osetio je gospodin Handke zračenje kremanskog kamena, rekavši da bi tu voleo da ima kuću. Pisali smo mu i nudili plac za kuću, ali neko je učinio da ne postane stanovnik Kremana.
Šargan Vitasi
Turisti ne znaju da je granica Kremana i Mokre Gore vrh planine Šargan, a postoje i tvrdnje da više od pola Šarganske osmice prolazi kroz teritoriju Kremana. Turisti ne znaju da je stanica Šargan Vitasi na prostoru katastarske opštine Kremna i da voz saobraća od Mokre Gore do Kremana. U svim prospektima Mokre Gore se kaže se da „ćira“ saobraća od Mokre Gore do Šargan Vitasa i kad pitate turiste gde se nalazi Vitasi dobićete odgovor u Mokroj Gori što nije tačno. Nisu mogli da napišu Šargan Vitasi (Kremna)…
Kad se hoće, može se!
Kad država nešto hoće lako je to uraditi! Produžite prugu do Kremana sa nedostajućom infrastrukturom i početnom železničkom stanicom, izgradite lepo etno selo po ugledu na Drvengrad, uradite nekoliko fudbalskih terena za pripreme sportista na idealnijoj nadmorskoj visini od Zlatibora.
Projekat “Nadohvat ruke” sufinansira Grad Užice u okviru medijskog konkursa.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
