Trolist o značaju „Rujanskog četvorojevanđelja“ biće podeljen svim učenicima osnovnih i srednjih škola
U okviru programa sedmog Međunarodnog festivala prirode i kulturnog nasleđa „Žestival“ 2022. održana je tribina „Rujansko četvorojevanđelje“ o kome su govorili Vesna Lučić, profesor istorije i otac Milić Dragović, u porti crkve Svetog Marka u Užicu.
– Rujansko četvorojevanđelje je najstarija naštampana knjiga u Srbiji. Nastala je 7045. godine od Adama, to jest 1537. godine od rođenja Hrista. Štampar je bio monah Teodosije, a više ljudi je rezbarilo slova. Knjiga je velikog formata i štampana je crnim i crvenim slovima. Na dve strane je upotrebljena i zelena boja, a ima devet zastavica.
Jedini poznati celovit primerak se nalazi u Narodnom muzeju u Pragu (300 listova) u okviru Šafarikove zbirke. Drugi primerak od 296 listova je u Nacionalnoj biblioteci Rusije u Petrogradu.
Primerak koji se nalazio u Narodnoj biblioteci u Beogradu je uništen tokom bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine. Danas se u Srbiji nalazi odlomak od 92 strane koji se čuva u SANU.
Fototipsko izdanje je urađeno 1987. godine u 750 primeraka, povodom 450 godina od nastanka knjige-objasnila je profesor istorije Vesna Lučić.
Ona je na tribini istakla da se granice država menjaju, države nastaju i nestaju, gradovi se razvijaju, pa zapuste, kao i kuće, njive, pa čak i manastiri. Šta je ono što je duže i trajnije od materijalnih tragova? To je pisana reč, hrišćanski duh i svetosavska misao. Tako da preko Rujanskog četvorojevanđelja imamo sačuvano sećanje i na manastir i na njegovog štampara, a i na duh srpskog naroda pod Osmanskim osvajačima.
Za monaha Teodosija navodi da – ne znamo gde je naučio tehniku štampanja, ne znamo ni ko mu je pomagao, ali znamo da je bio veliki posvećenik, trudoljubac i da je u neprijateljskom okruženju štampao knjigu i stvorio time temelj na koji možemo da zidamo (štampamo) dalje.
O značaju pisane reči vrlo dobro znaju i oni koji su protiv nas. Svi naši neprijatelji su spaljivali ćirilične knjige i zabranjivali naše pismo, uništavali spomenike. Današnji vladari iz senke pišu nove istorije, nameću svoje dekadentne i neprirodne i nehrišćanske „vrednosti“. Moramo se protiv tog zatiranja naše kulture boriti svim snagama, jer bez kulture nema ni naroda, ne samo našeg, nego bilo kog.
Monah Teodosije je ostavio iza sebe delo kojim se mogu ponositi sve generacije, a „sa čim ćemo mi izaći pred Miloša i pred druge srpske vitezove“? Zašto se odričemo svoga i prihvatamo latinicu? Zbog propalog „bratstva i jedinstva“, zbog surovog liberalnog kapitalizma ili prikrivenog neokomunizma? Je li to nasleđe koje ostavljamo potomcima? Izdaja svega onog čime imamo da se ponosimo., naglasila je Lučić.
Na pitanje šta nam je činiti? Usledio je odgovor da neka svako piše ćirilično, neka naše kulturne institucije koriste ćirilično pismo za plakate, najave…. Zar reči džez i rok festival ne mogu biti napisani ćirilicom? Ili mislimo da ćemo biti veći džezeri i veći rokeri ako je napisano latinicom?
Neka naša vlast više oporezuje strane i latinične nazive firmi u našem gradu, a one koji su napisani ćirilično neka oslobodi jednog dela poreza. Neka naša užička televizija i Turistička organizacija Užice koriste ćirilično pismo za svoje najave, emisije, objave … i još mnogo drugih aktivnosti…
Pored toga na tribini je navedeno da je manastir Rujno u selu Vrutci posvećen Svetom Velikomučeniku Đorđu. Danas pripada Eparhiji Žičkoj Srpske pravoslavne crkve. Poreklo imena manastira vodi od biljke ruj koja raste u dolini Đetinje.
O vremenu osnivanja manastira, njegovom osnivaču, kako je izgledao i kada je prestao da postoji nemamo pouzdanih podataka, ali najverovatnije je podignut krajem XV ili početkom XVI veka. Zna se da je u njemu naštampana prva knjiga u Srbiji Rujansko četvorojevanđelje 1537. godine i da je štampar bio monah Teodosije.
Nakon uništenja manastira, pretpostavlja se sredinom XVI veka , preživeli monasi su prebegli u manastir Raču. Stubovi porušenog manastira su bili uzidani u nekadašnju medresu u Užicu, a na mestu manastira je ostao kamen Svete trpeze. Otvaranjem brane Vrutci 1986. godine mesto gde se nalazio prvobitan manastir Rujno je potopljeno.
Obnova manastira Rujno počinje 2003. godine na inicijativu episkopa žičkog Hrizostoma. Temelji su osveštani 27. oktobra 2004. godine. Prvi monasi otac Antonije i otac Teodosije dolaze 2006. godine. Posle skoro 470 godina u manastiru opet počinje monaški život.
-Pored fizičke obnove manastira ostaje i dalje zadatak kroz stalni rad na duhovnom uzdizanju svetosavskog srpskog naroda-zaključila je profesorka istorije Lučić.
Trolist sa svim podacima o „Rujanskom četvorojevanđelju“ štampan je u 7.000 primeraka i biće podeljen svim učenicima od 5-8. razreda osnovne škole i od 1-4. razreda srednje škole kao edukativni materijal „Žestivala“-rekao je Branislav Mitrović, predsednik Organizacionog odbora.
Planirano je da tokom školske godine nastavnici održe predavanje o Rujanskom četvorojevanđelju u formi koju izaberu. U tome će im pomoći navedeni trolist i prezentacija profesorke Vesne Lučić.
U novembru Društvo istoričara Užica planira edukativno veče na kom će biti i kviz za sve posetioce o manastiru Rujno i Rujanskom četvorojevanđelju.
U dogovoru sa Branislavom Mitrovićem, planirano je da se nastavi i sledećih godina sa sličnim aktivnostima o drugim izuzetnostima našeg kraja kao što su Stari grad, Bela crkva Karanska, krajputaši, užičke česme…. sa ciljem da nove generacije znaju vrednosti svog kraja, da bi imali i umeli to da pokažu.
Dodajmo, da kada govorimo o našem identitetu istaknemo i poseban poduhvat očuvanja ćiriličnog pisma, koji je nastao na inicijativu Željka Markovića, direktora Istorijskog arhiva Užice i člana Nacionalnog saveta za kulturu, a to je izgradnja Muzeja ćirilice kod manastira Rača. Tako da ćemo, ako svako učini koliko može, polako, malo po malo, vratiti izgubljeno nacionalno samopouzdanje, lične i duhovne vrednosti.
AKADEMIK LJUBOMIR SIMOVIĆ O RUJANSKOM ČETVOROJEVANĐELJU
„Godine 1537.
ovde se dizao Rujanski manastir.
Vatre su u njegovim konacima davno zgasle.
Konaci davno izgoreli i srušeni,
temelje i puteve davno je pojela trava.
Ono što svedoči da je postojalo
i da je bilo sveto mesto ovo
nije ni stub, ni kamen, nego Slovo.“
ŠTAMPANO U RUJNU, U NAHIJI UŽIČKOJ
Vuk Stefanović Karadžić je zapisao:
„Za mene je, a i za sve Srbe u današnjoj Kneževini Srbiji, najznatnije ono Jevanđelije, što je štampano u Rujnu, u nahiji užičkoj.”
Monah Teodosije-štampar
“Trudio sam se o ovome ja grešni, ubogi umom, a bogati grehom, i Hristu sluga, monah Teodosije. O ovome molim se braćo vama, ili vi koji budete čitali, ili preštampavali, ispravljajte, a ne kunite zaradi Boga i svoje duše, jer ovo nije pisao Duh sveti, ni anđeo, već čovek malouman i slabomoćan, i šta više sam.
Slava svršitelju Bogu, Amin.”
POKLON RADA LAZAREVIĆA MANASTIRU
U manastiru Rujno se nalazi fototipski primerak Rujanskog četvorojevanđelja koji je pre nekoliko godina manastiru poklonio Užičanin Rade Lazarević.
