-Većina izloženih predmeta datira iz perioda od pre nekoliko vekova, oni imaju status kulturnih dobara i zahtevaju poseban tretman i posebnu vrstu zaštite. Radi se o kulturnoj baštini koju smo nasledili i moramo je sačuvati za buduće naraštaje- istakla je Slavica Stefanović, direktorka Narodnog muzeja Užice Izložba ,,U malom Carigradu- osmansko nasleđe iz zbirke Narodnog muzeja Užice” otvorena je u okviru programa obeležavanja Dana grada u Jokanovića kući. Autori izložbe su Katarina Dogandžić Mićunović, viši kustos, istoričar umetnosti i Nemanja Obradović, viši kustos, istoričar koji su predstavili bogatstvo fondova užičkog muzeja.
Izložbu je finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja. Slavica Stefanović, direktorka Narodnog muzeja Užice istakla je da su to – pre svega istorijske, etnografske zbirke, stare i retke knjige koje se odnose na poseban segment Užica, period Osmanske vlasti. Većina izloženih predmeta datira iz perioda od pre nekoliko vekova, oni imaju status kulturnih dobara i zahtevaju poseban tretman i posebnu vrstu zaštite. Radi se o kulturnoj baštini koju smo nasledili i moramo je sačuvati za buduće naraštaje. U tom smislu moramo stvoriti adekvatne uslove za muzejske predmete i naše zbirke. Zato sam i želela da ovu priliku iskoristim i sa vama podelim zadovoljstvo što smo potpisali ugovor sa Ministarstvom kulture i informisanja i Gradom Užicem u vezi višegodišnjeg projekta i predstojećih radova na muzejskom depou.
Stanojka Milivojević, muzejski savetnik govoreći o izložbi upitala je „zašto je Užice opevano kao mali Carigrad kada nemamo pouzdane izvore?“ Ali se sa sigurnošću može dovesti u vezi sa opisima slavnog turskog putopisca Evlije Čelebije koji je boravio u Užicu 1664.godine kada je uveliko bilo pod osmanskom vlašću, najvećom svetskom silom toga vremena.
-Evlija Čelebija opisuje Užice kao veoma naprednu varoš sa preko 20.000 stanovnika
većinom muslimanskim i sa tri hrišćanske i jednom jevrejskom mahalom, 11 osnovnih
škola, pominje i tekije, hamame, hanove, javne kuhinje i tri kamena mosta, sa razvijenom
trgovinom i zanatima. Period 17.veka je najvećeg razvoja Užica, a ratovi krajem tog veka
i u narednim zaustaviće demografski i privredni uspon grada. Poslednjih decenija stručnjaci iz više oblasti akcenat stavljaju i na segmente istorijskog nasleđa koje se
odnosi na života običnog čoveka. Izložbeni eksponati pripadali su muslimanskim porodicama i kroz vekove postali su deo bogatog kulturnog nasleđa – objasnila je Milivojević.
Autorka izložbe Katarina Dogandžić Mićunović, viši kustos, istoričar umetnosti istakla je da najveći deo osmanske istorije u ovim krajevima prošao je mirno. Bune i ratovi su rezervisani za onaj pozni kraj osmanske istorije kada ona već polako kreće da tone, ali tokom više stotina godina u Užicu se živelo lepo i mirno. Muslimanski stanovnici imali su izvesnih privilegija, ali su izrađivali i lep nakit i posuđe, njihove žene su bile poznate vezilje….Tako da se u osmanskom periodu u Užicu učvrstila snažna osmanska gradska kultura koja je nažalost gotovo potpuno pala u zaborav-naglasila je Dogandžić Mićunović.
Izložbu je otvorio Dragoljub Stojadinović, zamenik gradonačelnice koji je naveo da
viševekovno otomansko prisustvo u Užicu je istorijska činjenica sa kojom treba upoznati nove generacije i dočarati im sliku malog Carigrada, koji je Turcima bilo teško napustiti o čemu svedoči i poznata pesma ,,Oj, Užice, mali Carigrade”.
-Neki od eksponata na ovoj izložbi dočaraće nam izuzetnu kreativnost ljudi koji su na
našim prostorima živeli pre nekoliko vekova. Na raskršću važnih puteva u prošlosti
Užice je neminovno bilo izloženo različitim kulturnim uticajima što se i danas često oseti u našem govoru bogatom turcizmima koji često nemaju adekvatnu zamenu u našem jeziku. Za svaku pohvalu je angažman Narodnog muzeja u Užicu da nam predstavi osmansko nasleđe iz zbirki ove kulturne ustanove i dočara nam prošlost našeg grada i
kroz imena i likove ljudi koji su uticali na istoriju Užica – naglasio je Stojadinović.
Iz Narodnog muzeja veliku zahvalnost izrazili su dr Marijani Mišević, filologu i istoričaru i Mileni Gačević koje su prevele sa turskog i arapskog jezika, ali i Halilu Markišiću, profesoru iz Rožaja koji je pružio dragoceno saznanje o šeiku Muhamedu Užičaninu, jednom od najsjajnijih ličnosti koja se ovde rodila i živela, a njegova sudbina je i bila podsticaj za ovu izložbu.
Izložba ,,U malom Carigradu” otvorena je do 18.novembra u Jokanovića kući.
