Ranko Obradović, predsednik Saveza druženja veterana (UVRI) Zlatiborskog Okruga
Koliko u Zlatiborskom okrugu ima udruženja veterana i kada počinje njihovo formiranje?
Tek maja 2008. godine formirano je Udruženje veterana i ratnih invalida ratova od 1990. godine grada Užica. Neposredno posle toga formirali smo udruženja u Priboju, Prijepolju i Novoj Varoši. Dve godine kasnije u Sjenici i Bajinoj Bašti, zatim u Čajetini i tako dalje. Želeo bih da napomenem da od formiranja udruženja u Užicu, svakog 24. marta obeležavamo godišnjicu početka bombardovanja naše zemlje i odajemo počast svim poginulim borcima ratova devedesetih. Udruženja u Bajinoj Bašti i Čajetini obeležavaju 28. jun, Vidovdan, a Udruženje u Sjenici 12. decembar, koji je i Dan oslobođenja opštine. Uočili smo da je bilo problema oko izbora rukovodećeg kadra u opštinama (pojedini predsednici i članovi izvršnog odbora bili su pasivni) tako da smo odlučili da 2018. godine formiramo Savez udruženja veterana i ratnih invalida ratova od 1990. godine Zlatiborskog okruga. Teško je pronaći ljude koji hoće da se volonterski uključe u rad. Kako bismo koordinirali i pokrenuli rad i u drugim opštinama, češće smo obilazili udruženja, ažurirali spiskove boraca i poginulih po opštinama. Inicirali smo izgradnju spomenika u Čajetini. Preostalo je još da se uradi spomen obeležje u Novoj Varoši. Sa predstavnicima opštine Nove Varoši dogovoreno je i određena je lokacija za spomenik, ali zbog korone je odložena izgradnja. U narednoj godini moramo više da se angažujemo oko izbora predsednika udruženja po opšti nama. Pogotovo u Priboju, Prijepolju i Arilju… Prema našoj evidenciji Savez UVRI Zlatiborskog okruga ima preko 11.000 članova. Želeo bih da istaknem da su neumornim zalaganjem našeg predsednika užičkog udruženja Dare Damnjanović mnoge zamisli ostvarene i da daje nemernjiv doprinos radu udruženja.
Da li su problemi zdravstvene zaštite i nemogućnost sopstvenog zaposlenja i članova porodice i dalje problemi koje veterani ističu kao najznačajnije? Kakav je njihov položaj?
U raspravama oko donošenja Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica tražili smo da zakonski bude regulisano da porodice poginulih i borci imaju prednost prilikom zapošljavanja, školovanja dece, dodele domova za učenike i studente… Kontakti sa porodicama u protekla tri meseca u vezi pisanja Monografije su potvrdili naša saznanja od ranije, da su po mnogim pitanjima zaboravljeni. Pogađa ih nepravda prilikom zapošljavanja supruga i dece poginulih boraca. Kažu, neke porodice su dobile zaposlenje, stanove, a neke ništa… Što se tiče zdravstvenog osiguranja, mi smo tražili da borci ratova devedesetih ne plaćaju participaciju u zdravstvu, da imaju prednost prilikom pregleda i da se zdravstveno najugroženiji leče na VMA. Pisali ste i projekte u vezi lečenja veterana, posebno zbog psihološke podrške… Želim da napomenem da smo 2015. godine konkurisali sa projektom da se izvrši preventivi pregled 200 boraca Zlatiborskog okruga u bolnici u Užicu. Preventivnim pregledom trebalo je obuhvatiti zdravstveno najugroženije veterane. Za borce čije je zdravstveno stanje loše, da se nastavi sa lečenjem u bolnici u Užicu, a po potrebi i na VMA. Nažalost, projekat nije prošao, ali na svu sreću posle tri-četiri godine pre ventivne preglede je organizovalo Ministarstvo zdravlja.. U stvari, oni su uradili ono što smo mi tražili mnogo ranije.
Opširnije čitajte u novom broju nedeljnika ,,Vesti”.
