Očito je da ćemo imati burnu iduću godinu i da će malo toga isključivo zavisiti od nas. Ipak, normalno je da se borimo i da nalazimo načine da smanjimo troškove, da sačuvamo standard ljudi. To ćemo i raditi, rekao je Ninko Tešić
U četvrtak, 27. oktobra, privredno društvo Impl Seval – Valjaonica aluminijuma Sevojno, okosnica privrednog razvoja Zlatiborskog okruga, obeležila je 47 godina od početka redovne proizvodnje i 20 godina od uspešne privatizacije. Tim povodom, zaposleni su dobili nagradu od po 21.794 dinara, priređena je monografija kompanije, a posle dve godine pauze zbog pandemije virusom korona, ponovo je orgnizovana svečanost za penzionere, poslovne partnere i brojne goste. Na konferenciji za novinare osim predstavnika Impol Sevala, generalnog direktora Ninka Tešića, Sanje Bosiljčić, izvršne direktorke za ekonomske poslove i Dušana Prtenjaka, izvršnog direktora za tehničke poslove, prisustvovali su i predstavnici većinskog vlasnika, Janko Žerjav, član UO kompanije Impol, Andrej Kolmanič, glavni izvršni direktor u kompaniji Impol i član UO, predsednik Nadzornog odbora Impol Sevala i Irena Šela, izvršna direktorka u kompaniji Impol u Slovenskoj Bistrici i član Nadzornog odbora Impol Sevala.
Sumirajući rezultate poslovanja od početka redovne proizvodnje u Valjaonici aluminijuma od 1975, i tokom dve decenije od privatizacije od 2002, sa posebnim akcentom na poslovanje i uslove privređivanja u ovoj godini, generalni direktor Ninko Tešić je između ostalog rekao:
-Ostvareni proizvodno finansijski rezultati od 1975. do danas postignuti su zahvaljujući predanom radu i zalaganju svih zaposlenih koji su ranije radili i onih koji danas rade u Impol Sevalu. Ovi rezultati su uvek bili dobri pa i u kriznim vremenima nismo bili mnogo loši o čemu najbolje govori podatak, da za 47 godina žiro račun ove fabrike nikada nije bio u blokadi, niti se ikada zakasnilo u isplati zarada zaposlenima ili obaveza prema državi. Posebno dinamičan razvoj imamo od oktobra 2002. godine, kada je tenderskom privatizacijom i kupovinom 70 odsto kapitala, Impol d.o.o. Slovenska Bistrica postao većinski vlasnik Valjaonice aluminijuma.
U godini privatizacije, Valjaonica aluminijuma imala je obim proizvodnje od 13.600 tona, a sada je to od 60.000 do 64.000 tona godišnje, pri čemu je dostignut obim proizvodnje hladno valjanih proizvoda na nivou instalisanih kapaciteta od 49.000 do 51.000 tona. Posle završetka investicija koje su u toku, proizvodni kapaciteti biće podignuti do 57.000 tona godišnje. Od ukupno ostvarene proizvodnje, 95 odsto se plasira na inostranom tržištu, najviše u Nemačku, Italiju, Francusku. Poboljšana je struktura proizvodnje u pravcu većeg učešća proizvoda sa višim nivoom novododate vrednosti.
Impol Seval je od 2004. godine počeo da ostvaruje dobit i od tada do danas, iz ostvarene
dobiti pokriveni su nepokriveni gubici iz perioda pre privatizacije, isplaćivana je dividenda akcionarima, a ostvarena neraspoređena dobit koja je na dan 30. juna ove godine iznosila oko 66,6 miliona evra u celini je reinvestirana, odnosno, uložena u dalji razvoj preduzeća. Poboljšanje bilansne pozicije Društva uticalo je i da vrednost akcija Impol Sevala na Beogradskoj berzi, bude 5,7 puta veća od njihove nominalne vrednosti.
U protekle dve decenije, od privatizacije pa zaključno sa 30. avgustom ove godine, realizovana su investiciona ulaganja u vrednosti od 113,34 miliona evra u nabavku nove
i revitalizaciju i modernizaciju postojeće opreme.
-Uvek ističemo da je najznačajniji uspeh sprovedene privatizacije, osim izmena izgleda
firme i promena svesti zaposlenih. Naime, prisutna neizvesnost u pogledu statusa zaposlenih iz perioda pre privatizacije pretvorila se u optimizam i veru zaposlenih u budućnost i dalji razvoj preduzeća. To nas je držalo proteklih 20 godina da dobro radimo i dobro poslujemo i da funkcionišemo bez ikakvog posebnog potresa – istakao je Ninko Tešić sumirajući poslovanje u proteklim godinama.
Prošlu godinu u Impol Sevalu obeležila je stabilnost. Ukupna proizvodnja bila je 62.505 tona što je 41,2 više od ostvarenja u prethodnoj godini, a uz mere interne ekonomije i korišćenja povoljnih trendova na tržištu prodaje, ostvarena je dobit od oko 10 miliona evra, najveća od početka privatizacije. Vrednost izvoza bila je je 170 miliona evra, prosečna neto zarada zaposlenih, bez menadžmenta, 92.871 dinar. Održana je tekuća likvidnost, uz smanjenje kreditne zaduženosti, a akcionarima je isplaćena dividenda u ukupnom iznosu od pet miliona evra.
Stabilnost poslovanja obeležje je i prve polovine ove godine. Ukupni obim proizvodnje
bio je na nivou koji je ostvaren u istom periodu prošle godine. Nastavljeno je sprovođenje mera interne ekonomije i uz povoljne trendove na trižištu prodaje koji su se, takođe, nastavili, ostvarena je dobit od preko 21, 1 milion evra što je duplo više u odnosu na dobit koja ostvarena na godišnjem nivou u prošloj godini. Prosečna neto zarada zaposlenih, ne računajući menadžment, za prvih šest meseci ove godine je 97.754 dinara, a ispoštovane su i sve odredbe Kolektivnog ugovora Društva.
-U drugu polovinu godine ušli smo kada je došlo do pada narudžbi i pada proizvodnih
rezultata. Međutim, i za ova tri meseca neostvarenje plana proizvodnje nije dovelo do gubitka u poslovanju, već samo do manjeg prirasta dobiti. Radimo dalje, videćemo kakav
će biti četvrti kvartal, ali mislim da će ukupna dobit u poslovanju Impol Sevala u ovoj godini biti visoka – rekao je Tešić i istakao da je vrednost izvoza u periodu januar-septembar ove godine 168.992 evra, prosečna neto zarada, bez zarada menadžmenta, u ovom periodu 98.223 dinara.
-Povećali smo najnižu cenu rada u cilju zaštite standarda zaposlenih i od 1. oktobra ona je veća za pet posto. Očekujemo da će finansijski rezultat omogućiti na kraju godine isplatu, takozvane 13. plate, odnosno, poslovne stimulacije koja bi trebalo da bude 1,2 prosečne zarade svakog zaposlenog. Očekujem da će sa svim ovim isplatama, Impol Seval imati prosečnu neto zaradu za ovu godinu oko 110.000 dinara – naveo je Tešić.
U ovoj godini, do sada je u investicije u Impol Sevalu uloženo 2,7 miliona evra.
-Sa investicijama ćemo malo zastati, jer globalna ekonomska situacija je takva da moramo malo da stanemo, da vidimo gde smo i šta će se dešavati dalje. Intenzivnijem
investiranju ćemo se vratiti kada budemo imali više informacija o tome da kriza jenjava. Dva, tri, projekta su započeta, potpisani su ugovori sa isporučiocima opreme, a realizacija je predviđena u narednoj i u 2024. godini i to moramo uraditi bez obzira na okolnosti. Radi se o zameni upravljanja i mikrometra na valjačkom stanu V-3 i ovde smo dosta odmakli, zatim o rekonstrukciji i modernizaciji peći za zagrevanje blokova V-1/3 i revitalizaciji i modernizaciji linije za sečenje limova V-24 (ungerer). – rekao je Tešić i naveo da je Impol Seval projektom projektom – Revitalizacija peći za žarenje aluminijumskih traka V5/3 u cilju smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte,
uključen u program „EU za Zelenu Agendu u Srbiji“ koji se odvija pod pokroviteljstvom
i uz finansiranje EU i Programa za razvoj UN. Realizacijom ovog projekta, čija je vrednost blizu 990.000 evra, kao i planiranim investiranjem u rešavanje pitanja otpadnih voda, Impol Seval se svrstava u red društveno odgovornih kompanija koje prepoznaju značaj ekologije u vremenima koja dolaze. Inače, uopšte svaka investicija u novu opremu ili u revitalizaciju postojeće, prema rečima Tešića, doprinosi odgovornijem odnosu kompanije prema zaštiti životne sredine.
-Zadovoljni smo prošlom godinom i poslovanjem u ovoj do sada. Šta će se dešavati u
narednoj godini, ne znam. Ne možemo ni da predpostavimo, ali očekujemo veoma tešku,
jednu od najtežih i najneizvesnijih do sada, ne samo kod nas, već i u svetu. Smatramo da
će se ekonomska kriza žestoko produbiti i da će biti problema. Izgleda da mi u aluminijumskoj industriji prvi osetimo krizne udare, ali zato i prvi osetimo i pomeranje ka boljem. Međutim, očito je i vidljivo da ćemo imati burnu iduću godinu i da će malo toga isključivo zavisiti od nas. Ipak, normalno je da se borimo i da nalazimo načine da smanjimo troškove, da sačuvamo standard ljudi. To ćemo i raditi pa i do varijante plaćenih odsustava, samo nekako da krizu prebrodimo, a da se ne osete velike posledice – rekao je Tešić.
Janko Žerjav, član UO kompanije Impol, navodi da su vlasnici, takođe, zadovoljni poslovnim rezultatima u protekle dve decenije koji su ostvareni u Impol Sevalu koji je
zahvaljujući proizvodnom programu i kvalitetu proizvoda dao značajan doprinos u pozicioniranju grupe Impol na evropskom i svetskom tržištu.
Impol Seval trenutno ima 623 zaposlenih. Prema rečima generalnog direktora Ninka
Tešića, zanavljanja kadra mora biti mladim ljudima i u narednom periodu, ali je pitanje
u kom obimu će se to sprovoditi s obzirom na postojeću krizu i na nezvesnost koja privredu očekuje u narednoj godini.
-Ne želimo da otpuštamo ljude, već da ih sačuvamo, ali moramo sačekati da vidimo da li
ćemo moći da primamo nove – rekao je Tešić i naveo da se u narednom periodu ne očekuje puno korišćenje kapaciteta zbog čega se u hodu mora prilagođavati i broj zaposlenih. U Impol Sevalu trenutno radi oko 70 mladih koji su primljeni na određeno vereme.
-To su većinom oni koje smo stipendirali kroz saradnju sa užučkom Tehničkom školom,
ali ako bude veliki pad proizvodnje ne možemo ih sve primiti dok se stanje ne stabilizuje – rekao je Ninko Tešić.
Janko Žerjav, član UO kompanije Impol, kaže da za svih 35 godina koliko je u kompaniji, nije doživeo sličnu situaciju koja je bila prisutna na tržištu prodaje u prošloj i početkom ove godine. Tu ogromnu potražnju i paniku kao i enormno visoke cene, fabrike koje posluju u okviru grupe Impol iskoristile su da dodatu vrednost po radniku povećaju četiri puta, što se opet, nikada nije desilo. Međutim, kako je naveo, svima je bilo jasno da to neće dugo trajati što se sada i pokazalo, kada je potražnja pala i kada narudžbi skoro i da nema. Proizvođači su spustili cene, ali kupci sada nemaju interesa da kupuju jeftiniju robu, jer moraju da prodaju onu koju su kupili po visokim cenama. Što se tiče narednog perioda, Janko Žerjav je oprezni optimista. Smatra da će se naredne godine situacija bar malo poboljšati, jer se mora raditi, a aluminijum će uvek biti potreban. Dok se to ne desi potrebno je pokušati očuvati ostvarenu dobit bar koliko toliko i zato fabrike moraju držati troškove pod kontrolom naročito sada kada i energenti nikada nisu bili skuplji.
