U NAŠOJ SREDINI KULTURA KONZUMIRANJA MEDA JE NA JAKO NISKOM NIVOU I TREBALO BI ULOŽITI DODATNE NAPORE U PROMOCIJU ZNAČAJA PČELINJIH PROIZVODA. PO MENI, PROMOCIJA PČELINJIH KAO I SVIH DRUGIH JE NAJBOLJA NA NAČIN KAKO TO RADE ZEMLJE ZAPADNE EVROPE, I LIČNO SAM SE UVERIO U TO. NAIME, DOMAĆINSTVA KOJA IMAJU DA PONUDE SVOJE PROIZVODE DOBIJU SMERNICE ZA IZGLED SVOG DOMAĆINSTVA I OKOLINE TJ. GDE ĆE SE PRODAJA VRŠITI, ZATIM SMERNICE KAKO TE PROIZVODE PREDSTAVITI I UPAKOVATI. KAD ISPUNE ZADATE USLOVE DOMAĆINSTVA SE STAVLJAJU NA MAPE, TURISTIČKE INFO PULTOVE, FLAJERE, INTERNET PREZENTACIJE – NAVODI PETAR LUKIĆ KOJI GOVORI O TOME KAKO PČELARSTVO MOŽE OJAČATI NAŠE SELO
Koliko je pčelarstvo zastupljeno u užičkom kraju i kakvu ima tradiciju?
Pčelarstvo u užičkom kraju,pored maline, po mom skromnom mišljenju predstavlja najzastupljeniju granu poljoprivrede, uprkos ne baš povoljnim pašnim prilikama. Razlog takve tvrdnje leži u činjenici da Društvo pčelara Užice broji godinama unazad do dve stotine članova, a smatra se da ima još stotinak pčelara koji nisu članovi. Društva pčelara (Požega, Arilje, Čajetina, Bajina Bašta) mogu se pohvaliti sličnom statistikom. Za ovakvu brojnost su zaslužne aktivnosti koje sprovode navedene pčelarske organizacije. Obrazovanje je najzastupljenija aktivnost Društva pčelara Užice koje je osnovano 1937. godine. Tradicija Debatnog kluba, koje predstavlja svojevrsnu zimsku školu pčelarstva, traje od 1979. godine. U proseku petnaestak predavanja održe, pored pčelara praktičara, profesori i asistenti sa Poljoprivrednog i Veterinarskog fakulteta. Unazad deset godina najmanje jedan termin je rezervisan za Poljoprivrednu savetodavnu stručnu službu Užice, čiji zaposleni, pčelarima predstavljaju sve aktuelne subvencione konkurse i uslove za njih.
Kakvog je kvaliteta med iz užičkog kraja? Rađene su analize u evropskim referentnim laboratorijama, šta one pokazuju?
Med je jedan od retkih poljoprivrednih proizvoda koji se bez detaljne analize ne preuzima od pčelara. Razlog za to je veoma zahtevno inostrano tržište koje za određene parametre propisuje nultu toleranciju. Kad su pčelari užičkog kraja u pitanju dosad se nije desilo da uzorak meda bude van propisanih parametara. Čak, otkupljivači tvrde da su uzorci meda iz užičkog kraja idealni, kad su parametri u pitanju. Svemu ovome je doprinela primena smernica ,,Dobre pčelarske prakse” koji su užički pčelari bez dvoumljenja prihvatili. Ova praksa propisuje smernice od načina postupanja sa pčelama, preko oduzimanja i vrcanja meda do samog čuvanja. Zato su rezultati analiza laboratorija Zavoda za javno zdravlje širom Srbije kao i Hemijskog fakulteta u Beogradu uvek bile neprikosnovene. U najvećem broju slučaja to je i potvrdila i Intertek laboratorija iz Bremena, inače laboratorija sa najsofisticiranijom opremom za testiranje na svetu.
Kakav je položaj pčelarstva kao grane poljoprivrede po vašoj oceni?
Može se smatrati da je pčelarstvo, kao grana poljoprivrede, na zadovoljavajućem nivou. Tome doprinose aktivnosti lokalnih pčelarskih organizacija, poput užičkog Društva pčelara, kao i subvencionisana sredstva Ministarstva poljoprivrede i Grada Užica.
Ono što raduje, iz godine u godinu je povećanje svesti voćara kad su pčele u pitanju.
Šta nedostaje da bi položaj bio bolji, šta je za pohvalu, a šta bi trebalo popraviti?
Na prvom mestu pčelarima je potreban Institut za pčelarstvo. Navešću samo osnovne razloge. Prvo, pčelari bi kroz Institut mogli da se dodatno usavršavaju kroz akreditovanu instituciju, zatim bi mogli celishodnije da prate zdravstveno stanje pčela i da bolje budu upućeni u medikamente, prilikom donošenja ili izmena postojećih zakona Institut bi davao svoje mišljenje, mnogi mladi stručni ljudi kroz njega bi mogli da se ozbiljnije bave naučno-istraživačkim radom. Pojednostavljenje propisa i procedura veterinarskog nadzora kao i mogućnost promene određenih zakonskih odredbi u cilju olakšavanja sekundarnih poslova (npr.transportnih) u pčelarstvu. Strategija poboljšanja pašnih uslova bi umnogome doprineli razvoju pčelarstva. Pored razvoja pčelarstva, strategija bi doprinela zaštiti životne sredine. Napominjem, poslednja studija kaže da bi postigli trenutnu održivost biodiverziteta svaki stanovnik planete Zemlje morao bi da posadi 160 stabala.
Kakva je trenutno izvozna cena meda, kakve probleme u izvozu vidite vi kao proizvođač i vaše kolege?
Izvozna cena, kada je bagremov med u pitanju, je pala za dvadeset procenata, u odnosu na prethodnu godinu (dosadašnji maksimum od 7,3 evra po kilogramu) dok su druge vrste meda zadržale isti nivo. Pad cene bagremovog meda su uslovili dobri prinosi širom Evrope, kao i povećanje troškova transporta i logistike. Nastavak ekonomske krize može dodatno destabilisati tržište meda kao namirnice koja ne spada u red osnovnih. Što se tiče cene meda na ,,kućnom pragu” i na organizovanim prodajnim izložbama cena meda je za petnaest procenata viša nego prethodnih godina zbog povećanja troškova usled pomenute krize. Pčelarstvo kao i drugi vidovi poljoprivrede, recimo stočarstvo i proizvodnja mleka traži mnogo znanja i uključenost u tokove.
Koliko informatička pismenost vama i kolegama pomaže u ovom poslu?
U svakom poslu, kao i u životu, bitna je želja za učenjem i usavršavanjem. Svedoci smo da su informacione tehnologije danas sastavni deo života i da se mnogi procesi ne mogu zamisliti bez digitalne pismenosti. Kolege pčelari kao i ja trudimo se da informaciono-tehničke mogućnosti iskoristimo u što većoj meri. Napominjem,veoma je tanka linija između toga da li vi koristite tehnologiju, ili ona vas.
Korona je bila izazov za sve nas. Ali, pčelari su pokazali da su njihovi proizvod neprevaziđeni u jačanju imuniteta.
Da li pčelarstvo može ojačati i naše selo?
Med i pčelinji proizvodi su oduvek neprikosnoveni u jačanju imuniteta. Korona nas je podsetila na to. Međutim, u našoj sredini kultura konzumiranja meda je na ko niskom nivou i trebalo bi uložiti dodatne napore u promociju značaja pčelinjih proizvoda. Po meni, promocija pčelinjih kao i svih drugih je najbolja na način kako rade zemlje zapadne Evrope, a u koji sam se lično uverio. Naime, domaćinstva koja imaju da ponude svoje proizvode dobiju smernice za izgled svog domaćinstva i okoline tj. gde će se prodaja vršiti, zatim smernice kako te proizvode predstaviti i upakovati. Kad ispune zadate uslove domaćinstva se stavljaju na mape, turističke info pultove, flajere, internet prezentacije. Suština je da kupac dođe do (obično vikendom), u mom slučaju pčelara, da se upozna sa načinom i uslovima u kojima radi, da dobije sva potrebna objašnjenja i na kraju sa zadovoljstvom kupi med. Naravno, ovakvim načinom, pored primarnog proizvoda otvara se mogućnost i za prodaju i drugih proizvoda, ukoliko ih ima.
PROJEKAT ,,JAKO SELO-TEMELJ DRŽAVE”
