Ilirski šlem je dobio naziv po plemenu Ilira, a koristio se na širem području Balkana, u kulturama gvozdenog doba. Kolevka šlema ilirskog tipa je severna Grčka, a ilirsko – dorski oblik šlema je zabeležen na glavi ilirskog kralja Gencija, na novcu koji je ovaj vladar kovao za vreme svoje vladavine.
Materijal od koga je pravljen šlem je bronza, a varijante istog su brojne: bez štitnika za vrat, sa štitnicima za obraze; sa obe vrste štitnika; sa obe vrste štitnika, ali skraćenom varijantom zaštite za obraze. U ovakvim varijantama šlema, čulo sluha je svakako bilo ugroženo, ali njegovom postepenom evolucijom čulo sluha je moglo nesmetano da funkcioniše.
Glavna karakteristika koja se ponavljala u svakom primerku je okrugla kalota, štitnik za vrat i obraze i otvoreno polje za lice. Zadnji deo šlema je uglavnom bio plići od prednjeg i zakrivljen ka spolja kako bi odbijao udarce različitog oružja. Dve paralelne linije na kaloti su predstavljale verovatno i deo u kome je bila smeštena kresta (ne uvek). Prednji deo šlema je otvoren i nezaštićen tako da je vidno polje bilo potpuno čisto.
Ovaj tip šlema koristili su Iliri i plemena kasnijeg klasičnog doba, a otkriveni su na velikom broju lokaliteta, kako kod nas, u Srbiji, tako i u Evropi (Grčka, Albanija, Bosna, Hrvatska, Makedonija, Kosovo). Šlemovi nisu bili dostupni za sve, bili su privilegija onih koji su sebi mogli da ga priušte i imali dozvolu da mogu da ih nose. Tako je naš šlem iz Ražane sigurno bio privilegija u borbi za život i slobodu.
Potpuno se uklapa u prethodno pomenutu tipologiju. Pripada arheolološkoj zbirci Narodnog muzeja Užice, a nalazi se na stalnoj postavci ,,Užice, nastanak i razvoj”.
Izrađen je od bronze. Vidno polje je pravougaonog oblika, štitnici za obraze su dugi, sa dugim pragnatidama koje su jasnim zarezima odvojene od zadnje strane šlema. Donja ivica kalote šlema je izdignuta radi zaštite vrata. Po sredini kalote su dva poprečna plastična paralelna rebra u kojima je bila smeštena perjanica. Na čelu šlema je konično dugme za učvršćivanje perjanice. Pri dnu štitnika su mali otvori za vezivanje. Ivice štitnika su ukrašene tehnikom iskucavanja. Šlem je prevučen plemenitom zelenom patinom. Hronološki je opredeljen u mlađe gvozdeno doba (halštat) – period praistorije.
Pronađen je 1953. godine prilikom sistematskih arheoloških iskopavanja u selu Ražana, kod Kosjerića, lokalitet Anište, humka broj 5.
Tekst: Radmila Jović, arheolog
Fotografija: Zoran Domanović
Crtež: Dragan Slović
