Svitac je tako sićušna, a tako zanimljiva bubica koja ima moć i sposobnost da razveseli decu kad žita zru, a deca trče da ih uhvate želeći da tu svetlost imaju za trenutak. A meni je svitac i igra i putokaz i mudrost, izjavila je povodom svoje prve audio i elektronske zbirke poezije „Verovanje svicu“ zavičajna pesnikinja Mirjana Ranković Luković iz Čajetine.
U Narodnoj biblioteci u Užicu, održana je promocija audio i elektronske zbirke poezije „Verovanje svicu“ zavičajne pesnikinje Mirjane Ranković Luković iz Čajetine. Ovo je njena deseta knjiga, a prva u audio i elektronskom izdanju što je još uvek retkost kod nas, a izdavač je „Digitalna dosada“, za sada, kako ističe pesnikinja, jedini izdavač ove vrste u Srbiji. Osim autorke, u promociji su učestvovale Marija Jovanović Vulović, profesorka srpskog jezika i pesnikinja, autorka recenzije, predstavnice Biblioteke „Ljubiša R. Đenić“ u Čajetini, Ljiljana Rakić i Mirjana Lopin Drizo, valjevski glumac i novinar Branko Antonić je preko video bima govorio stihove, a prisutnima se, takođe, preko video bima, obratila i urednica u izdavačkoj kući „Digitalna dosada“, Ivana Katić. Dušica Murić, direktorka užičke Narodne biblioteke, podsetila je na značajne detalje iz biografije pesnikinje.
U narednom periodu, zbirka poezije „Verovanje svicu“, u kojoj prema rečima Mirjane Ranković Luković ima za svakoga po nešto, pojaviće se i u štampanom izdanju, a Mirjana planira da ovu godinu u kojoj se navršavaju dve i po decenije od objavljivanja njene prve knjige obeleži tako što će sve četiri svoje knjige poezije do jeseni objaviti u objedinjenom audio i elektronskom izdanju.
Zbirku poezije „Verovanje svicu“ Mirjana Ranković Luković posvetila je svom ocu, a povod da odluči da je izda u audio i elektronskom izdanju, bila je njena slepa baka kojoj je Mirjana kao dete čitala pesme. Baka je volela da je sluša dok čita i zato se odlučila za ovo izdanje kako bi i slepi i slabovidi ljubitelji lepe pisane reči mogli da čuju njenu poeziju koja je, prema rečima same pesnikinje, pisana „i u muškom i u ženskom rodu“ po čemu se, i inače, ona i prepoznaje.
– Pisac nema lice, on piše i u ime školjke i u ime vetra, muškarca, žene, deteta, kaže Mirjana Ranković Luković.
Knjiga poezije, „Verovanje svicu“, dobila je ime po naslovu pesme koja je jedna od pedesetak objavljenih u njoj.
– Pesma je optimistična, vedra, sve ono što ja u suštini, kada naiđu tmurni dani, želim da promenim i da obodrim. Bodreći druge pomalo bodrim i sebe, bodreći druge, želim da se nađe i neko ko će da obodri mene. Svitac se i inače, provlači još kroz neke moje pesme. Tako sićušne, a tako zanimljive bubice imaju moć i sposobnost da razvesele decu kad žita zru, a deca trče da ih uhvate želeći da tu svetlost imaju za trenutak. A meni je svitac i igra i putokaz i mudrost. Treba se snaći u bilo kom svetu, a svici to dobro rade, kaže Mirjana Ranković Luković.
Marija Jovanović Vulović, profesorka srpskog jezika, pesnikinja, koja je osim Milunike Nikolić, takođe, napisala recenziju za Mirjaninu knjigu, između ostalog je rekla da je u početku imala otpor prema elektronskom izdanju, ali kada je preslušala Mirjaninu poeziju, shvatila je da poezija jeste ili nije bez obzira da li je čitamo listajući stranice knjige ili je slušamo. Prema njenim rečima, „Verovanje svicu“ „privući će nas magnetski u svoj vilajet, u svoj pronađeni Oz, među školjke i vetrove, među talase i lađe, među oblake i maslačke koji na njih liče. Ako je pesnički dar urođen, potvrdiće nam, nanovo, da je pred nama čarobna knjiga rođene pesnikinje”. Prema rečima Marije Jovanović Vulović, zamajac poezije Mirjane Ranković Luković je ljubav „sva od emocija, topla i neobuzdana kao život sam“, a „stihovi topli i meki, slobodni za let“.
