Doajen duhovnog slikarstva, Dragan Tomanović, daruje umetničkoj ali i drugoj publici, prefinjene i manje poznate portrete monaha iz Hilandara, ali i iz nekih drugih svetilišta Srpske pravoslavne crkve. Radeći dugo na njima, na osnovama manje poznatih fotografija, on je uspeo dosegnuti svojevrsne karakterizacije pojedinih ličnosti, ne samo u fenomenološkom karakteru monaha isposnika, već i duhovne dimenzije slikanih likova – rekao je Dragiša Milosavljević otvarajući izložbu
U izložbenom prostoru Narodnog muzeja Užice, Jokanovića kući, 12. aprila otvorena je izložba „Anđeoski obrazi Hilandara“ hadži Dragana Todorovića višeg slikara konzervatora. Izložbu čini 29 crteža, portreta monaha Hilandara i nekoliko portreta monaha koje je, kako sam autor kaže, voleo i imao priliku da sa njima popriča i čuje poruke. Izložba je otvorena do 19. maja pa će biti dostupna publici i tokom Noći muzeja, manifestacije Muzeji iz Srbije – Muzeji za 10, a 18. maja, na Međunarodni dan muzeja i 19. maja, Dragan Tomanović vodiće radionice za učenike srednjih škola.
– Ova izložba je posvećena anđelima. Radeći konzervaciju imao sam priliku da upoznam veliki broj monaha u manastirima koji su mi jednom rekli da su monasi anđeoski obraz. To mi je bilo tako lepo i nazvao sam izložbu tim imenom, jer živeći sa njima shvatio sam da imaju drugačiji pogled na svet, drugačiji način posmatranja. Drago mi je da sam ih predstavio, jer pojedini od njih nisu sada ni živi, a oni se, na kraju krajeva, ne daju videti. U susretu sa njima nije ih bilo jednostavno fotografisati niti od njih dobiti neku fotografiju. Monasi uglavnom ne žele i ne vole da se fotografišu, ali posle jedne oslobođenosti i prisnosti, uradimo i po koju fotografiju, a imao sam priliku i da od jednog njihovog svetlopisca (fotografa) dobijem deo fotografija njegove braće i po njima sam radio crteže – kaže hadži Dragan Tomanović, koji je samo u Hilandaru proveo sveukupno oko godinu i po dana i sa monasima se, kako kaže, srodio i postao blizak.
– Crteži su deo mog posla koji sam hteo da obeležim. Bukvalno sam svaki dan pravio po jedan portret i bio sam zadovoljan kako to izgleda na papiru – navodi Tomanović koji je uradio oko 100 crteža, većina su to portreti monaha sa Hilandara, a manji broj crteža su portreti monaha iz drugih crkava i manastira, najviše sa Kosova i Metohije, sa kojima se Tomanović družio.
– Na primer, Julijan mi pomogao da završim Akademiju, sa Romilom sam radio 20 godina, kod oca Save sam stalno bio u Varnesenju na njegovim besedama – kaže Tomanović i dodaje:
– Vera je lična stvar i svako je nosi sa sobom onako kako može to da iznese. Uvek smo u iskušenjima. Znam često da kažem prijateljima kada dođem iz Hilandara, da su i tamo isti ljudi kao i ovde, sa slabostima i sa vrlinama kao i svi, samo što oni žive u drugom prostoru koji je magičan, tajanstven, moćan – navodi Tomanović.
Ova izložba će gostovati i u drugim mestima u Srbiji, a da li će doći i u Hilandar, Tomanović još uvek ne zna.
Slavica Stefanović, direktorka Narodnog muzeja Užice pozdravljajući prisutnu publiku, predstavnike grada Užica, Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Valjevu, kolege iz Višegrada, istakla je da joj je čast i zadovoljstvo da u poslednjoj nedelji posta, u okviru vaskršnjih praznika, otvori izložbu Dragana Tomanovića koji više od 35 godina radi u Muzeju kao konzervator pokretnih kulturnih dobara. Prema njenim rečima izložba je vredna i posebna, jer je čine portreti monaha sa Svete Gore koji su „žive ikone, nebeski ljudi“.
– Radovi izvedeni u crtežu sepije predstavljaju monahe koji žive u manastirskim zidinama, njihovim kelijama i skitovima, odvojeni i skriveni od pogleda spoljnjeg sveta, u molitvama za spasenje ljudske duše – rekla je Slavica Stefanović, podsećajući da je Tomanović kao cenjen i iskusan stručnjak u više navrata boravio u Hilandaru i sa kolegama iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture radio na njegovoj obnovi posle požara koji se desio u martu 2004. godine. To mu je omogućilo da upozna skroman monaški život.
– Upravo zbog toga što ovaj nebeski prostor nije dostupan svima, a posebno ženskom rodu, Dragan je želeo da nam približi hilandarsku tišinu, mir, spokoj i monašku molitvu – rekla je Slavica Stefanović.
Otvarajući izložbu, Dragiša Milosavljević, istoričar umetnosti, dugogodišnji direktor užičkog Muzeja, podsetio je na početne radove Dragana Tomanovića devedesetih godina prošlog veka u manastiru Uvac.
– Tu je on stekao jedan svojevrsni doktorat strpljenja i vlastite stabilnosti. Radeći ono što, inače, nisu radili mnogi drugi, on je uspevao da tu, na ruševinama, sa otkrivenih i teško oštećenih zidova od komada raspadnutih freski sastavi delove, likove svetitelja i svetiteljki kojih nije bilo gotovo nigde pri čemu je i saznanje o samom manastiru Uvac dobilo neuporedivo viši nivo. Time je Tomanović došao do jedne čudesne duhovne tapije koju nosi sa sobom i koju će verovatno nositi do kraja života – rekao je Milosavljević za koga je izložba doajena duhovnog slikarstva Dragana Tomanovića nesvakidašnja, jer daruje umetničkoj ali i drugoj publici, „prefinjene i manje poznate portrete monaha iz Hilandara, ali i iz nekih drugih svetilišta Srpske pravoslavne crkve. Radeći dugo na njima, na osnovama manje poznatih fotografija, on je uspeo dosegnuti svojevrsne karakterizacije pojedinih ličnosti, ne samo u fenomenološkom karakteru monaha isposnika, već i duhovne dimenzije slikanih likova“.
– Posebnu dimenziju dao je očima iz kojih se jasno naslućuje i vidi neizmerna mera vere i duhovnosti – istakao je Milosavljević.
