Povodom 43. godišnjice smrti crvene ruže na Titov spomenik kod Narodnog muzeja položili su predstavnici užičkog SUBNOR-a, Udruženja boraca Sevojno, SPS-a, Udruženja veterana ratova devedesetih Zlatiborskog okruga, Samostalnog sindikata za više opština Okruga, DVD Užice, Udruženja akcijaša Užice i Udruženja penzionera.
– Tito je ostavio neizbrisiv trag u gradu koji je s ponosom nosio njegovo ime i koji je izgrađen u njegovo vreme – rekao je sekretar SUBNOR-a Vojin Mrđa i izrazio žaljenje što se na komemoraciju nadovezao tragičan dan u Beogradu koji je zavio u crno celu zemlju. Na komemoraciji je minutom ćutanja odata pošta svim nastradalima u beogradskoj školi na Vračaru i upućene reči saučešća porodicama. On je govorio o ulasku na ovdašnje prostore negativnih stvari mahom sa Zapada uključujući narkomaniju i promeni sistema u kome roditelji postaji robovi radnog mesta.
– Majke umesto radnog vremena od 7 do dva i kako bi imale više vremena da se posvete deci sada rade do pet popodne, bore se i rade na dva mesta da bi im obezbedile pristojno detinjstvo. Školski sistem je zanemaren, a ugled prosvetnih radnika srozan. Juče sam čuo da prosvetni radnik u Japanu ima diplomatski imunitet i platu kao ministar, jer Japanci znaju kolika je njegova vrednost za društvo – naveo je Mrđa. On je u svom obraćanju izrazio zahvalnost Narodnom muzeju što čuva uspomenu na Tita i što je spomenik u smutnom vremenu kada je uklonjen sa Trga partizana Muzej sačuvao i zaštitio. Mrđa je izrazio očekivanje da će doći vreme da Titov spomenik koji je sklonjen sa Trga 1991. godine biti vraćen na mesto na kome je predviđen da bude. Monumentalna skulptura rad je Frana Kršinića na užički Trg partizana postavljena je 1961. godine, a odluka suda shodno peticiji užičkog SUBNOR-a o vraćanju nije ispoštovana. Titova epoha bila je epoha solidarnosti slažu se današnji učesnici komememoracije.
Petrašin Drulović, radnik Valjaonice bakra i nekadašnji predsednik Samostalnog sindikata kaže da je život u siromaštvu posle NOB-a bio mnogo težak i i da se mnogo radilo na opismenjavanju naroda.
– Solidarnost i želja za lepšom budućnošću ispoljila se kroz energiju i svi smo živeli za lepše sutra. Krenulo sa radnim akcijama i hrlilo u fabrike u kojima je radnik imao dostojanstvo. Danas živimo u turbulentnom vremenu u kome je materijalno pobedilo duhovno i mera vrednosti jeste ko koliko ima para, a to polako i deca prihvataju – kaže Drulović i dodaje da su starlete i kriminalci postali uzori, dok jedan od njih čak gostuje na televiziji i odgovara na pitanja gledalaca što je strašno.
Živorad Marjanović nekada je rukovodio fabrikom koja je uvek bila srpski gigant i koja je gradila Užice – Valjaonicom aluminijuma.
U Titovo vreme narod se voleo i družio. Danas se sve pretvorilo u novac i neke rijaliti programe i to je rezultiralo ovim nemilim događajima u Beogradu na Vračaru. Zašto je novac postao merilo vrednosti čoveka? O tome nekada direktor koji je sklapao višemilionske devizne aranžmane kaže da uzroke treba tražiti u privatnom kapitalu koji je samo borba za taj kapital. Imao je priliku da 1985. godine u Njujorku vidi i veliki broj ljudi koji leži na betonu na stanici, dok je briga kod nas o radniku kroz stambeno zbrinjavanje, plate, regrese i druge prinadležnosti bila izražena kao i solidarnost koja je po Marjanoviću bila ne na „visokom nego na vrhunskom nivou“.
Milojko Varničić radi u „Korunu“ i došao je da oda počast nekadašnjem predsedniku Jugoslavije i komandantu jer je bio vojnik u njegovo vreme. Dobro pamti Titovo vreme poredi sa ovdašnjim.
