U holu Narodne biblioteke Užice u toku je izložba „Daleko u nama“, posvećena stvaralaštvu Vaska Pope, autora Bojana Kundačine i Marjana Marinkovića, koju je Biblioteka grada Beograda priredila prošle godine povodom obeležavanja stogodišnjice rođenja ovog, jednog od najznačajnijih i najprevođenijih modernih srpskih pesnika. Ove godine je 70 godina od izlaska njegove prve zbirke pesama „Kora“ koja je u vreme kada se pojavila iz štampe predstavljala avangardu. Izložba je otvorena u narednih mesec dana.
Izložbu čini više od 20 panoa u obliku kvadrata i krugova na kojima su prikazane odabrane pesme, fotografije, crteži. Autori su dosta vremena posvetili i istraživanju bogate arhivske građe, zaostavštine Vaska Pope koja se nalazi u arhivu SANU i za izložbu su iskorišćene određene fotografije i rukopisi koji do sada nisu bili dostupni široj javnosti, Kako su autori istakli, fokus izložbe bio na poeziji kojoj je Vasko Popa posvetio čitav svoj život, mada su se dotakli i samog pesnikovog života.
Marijan Marinković je između ostalog rekao da je izložba o Vasku Popi jedna u nizu od petnaestak reprezentativnih koje je Biblioteka grada Beograda posvetila našim velikim književnicima što je jedan od načina da se ponudi novo čitanje, da mlađe generacije budu zaintrigirane da čitaju značajne pisce, a da one koji su već upoznati sa stvaralaštvom tih pisaca i vole ih, mogu da otkriju nešto novo i da se ponovo vrate njihovoj prozi ili poeziji kako bi je možda na nov način doživeli, jer je svako čitanje iste knjige, novo čitanje. Izložba nosi naziv „Daleko u nama“ kao i ciklus kojim se zatvara prva zbirka pesama Vaska Pope „Kora“, a istovremeno je, kako je naveo Marjan Marinković „priziv arhetipova koji se nalaze u nama, a kojima se Popa sve vreme okretao pišući svoju poeziju“. Biblioteka je osim izložbe priredila i zbornik „Sazvežđa Vaska Pope“ čiji je autor profesor i književnik Mihailo Pantić u kojem su, između ostalog, štampane i pesme iz poslednjeg ciklusa „Mala kutija“ i iz knjige koja nikada nije objavljena.
Marjan Marinković je istakao da je Vasko Popa veliki pesnik, isključivo je pisao poeziju i ceo život joj je posvetio, ali je malo pisao o njoj, govorio je: „Čitajte moje pesme, nemojte da vam ja pričam o njima, šta one znače“, a jedan od retkih pesnikovih osvrta, bio je: „Svojom poezijom želim da izrazim tačno ono što sam napisao. Kad bih to umeo da izrazim na drugi način, verovatno se ne bih bavio pisanjem.”
Marjan Marinković smatra da je priča o Vasku Popi zaista velika i treba da budemo ponosni što je on sa ovih prostora, što je pokazao da su vrednosti koje potiču sa ovog podneblja i koje je opevao, univerzalne vrednosti koje se mogu dopasti svima bez obzira u kojoj zemlji žive.
Bojan Kundačina smatra da će Vasko Popa kao pesnik biti aktuelan i dalje kao što je to i danas što potvrđuju i svi prevodi njegove poezije. Izložba je koncipirana hronološki, jer je to po njegovom mišljenju veoma važno da se Vasko Popa shvati i razume, da se vidi kako se menjao kako su godine prolazile.
– Ovom izložbom pokušavamo da skrenemo pažnju koliko je Vasko Popa značajan u svetskim okvirima – rekao je Kundačina i naveo da mu je lično bilo značajno otkriće Popinih pesničkih zbornika koji negde uvek ostanu skriveni, a u kojima je pesnik sakupljao bogatstvo iz srednjovekovne književnosti i umetnosti i koji su značajni za razumevanje njegovog celokupnog stvaralaštva. Prema mišljenju Kundačine, upravo snagu koja postoji u srpskoj srednjovekovnoj kulturi Vasko Popa je prepoznao. Etnički je bio Rumun, ali je deklarisao sebe kao kao srpskog pesnika mada se paralelno služio i srpskim i rumunskim jezikom i iako je ostavio deo radova na rumunskom jeziku.
– Vasko Popa ne samo da je bio naš najprevođeniji pesnik,on je veoma značajan u svetskim razmerama – istakao je Kundačina.
Dušica Murić, direktorka užička Narodne biblioteke, ukazala je ovom prilikom na značaj saradnje užičke i Biblioteke grada Beograda koja je nastavljena i u ovoj godini. Ona je podsetila na veliko interesovanje za poeziju Vaska Pope koji je 2014. godine preveden na 19 jezika, a o uticaju koji je imao na domaće i strane autore svedoči antologija pesama posvećenih Vasku Popi u kojoj su zastupljeni mnogi srpski i pesnici iz brojnih zemalja.
