U užičkom Naridnom pozorištu u četvrtak, 8. juna, izvedena je 557 premijera, „RUR: Rosumovi univerzalni roboti“ Karela Čapeka, u režiji i adaptaciji Dragane Varagić.
Korišćeni su razni prevodi oslonjeni na prevod Nenada J. Ilićaa, a saradnik dramaturg je Slobodan Obradović. Scenografiju je uradila Lana Škundrić (asistentica scenografkinje Marijana Zorzić Petrović), a kostimografiju Velimirka Damjanović (asistentica kostimografkinje Bojana Kostadinović). Kompozitorka je Irena Popović Dragović, koreografija Isidora Stanišić, dizajner zvuka je Nikola Pejović, a dizajner svetla Aleksandar Rosić.
U predstavi igraju Dejan Maksimović, Vanja Kovačević, Divna Marić, Tijana Karaičić Radojičić, Vahidin Prelić, Igor Borojević, hadži Nemanja Jovanović, Branislav Ljubičić, Nikola Penezić, Aleksandar Stojić i dečak Vasilije Savić.
Dnašnja fascinacija veštačkom inteligencijom govori da je krajnje vreme da se ponovo okrenemo ovom komadu, napisao je između ostalog Majkl Bilington, jedan od najvećih britanskih pozorišnih kritičara i navodi da se Čapek zalaže da „nova tehnologija ne postane rob profitnih motiva“ i da komad nije anti-naučni, jer ne napada tehnologiju već „njeno komercijalno korišćenje“. Komad „RUR: Rosumovi univerzalni roboti“ Karel Čapek je napisao 1920. godine, imao je premijeru pre jednog veka u Pragu, i u njemu je upotrebio novu reč, robot, koja je postala sastavni deo jezika. Komad je bio izuzetno popularan kada je napisan, a Brodvejsku premijeru je imao 1922. godine sa podelom koja je uključivala najveća glumačka imena tog vremena.
Dragana Varagić, rediteljka predstave, napisala je:
„Nije bez humora ova Čapekova priča koja se dešava na ostrvu na kojem je najveća fabrika na svetu za proizvodnju robota, gde čovek proizvodi robote po ugledu na sebe. Ideja je da služe da bi de čovek oslobodio teškog rada i posvetio svom usavršavanju. Ali… „Ljudima koji imaju ideje ne treba dati vlast“, kaže Čapek u komadu.
Čapekov komad, jedan od prvih dela napisan u naučno – fantastičnom žanru, nije više naučna fantastika. Živimo paradoks da je tehnologija omogućila neverovatne oblike komunikacije, a naša sposobnost da ih apsorbujemo i procesuiramo se smanjuje. Da li smo se „robotizovali“? Da li znamo koji je danas dan rata u Ukrajini, i šta to ustvari znači ili je to postao samo broj? Da li znamo za atomski sat i da su atomski naučnici podigli nivo opasnosti od nuklearnog rata u poslednjih nekoliko meseci? Da li znamo da je 500 najvećih naučnika sveta potpisalo peticiju za moratorijum na šest meseci na razvoj veštačke inteligencije jer se boje da nemamo više kontrolu nad zloupotrebom. To je naša stvarnost, a Čapek je na istu ovu opasnost upozorio još pre sto godina pišući R.U.R.“
Karel Čapek (1890-1938), jedan je od prvih literarnih predstavnika naučne fantastike kao i jedan od najsvestranijih pisaca 1920-ih i 1930-ih godina prošlog veka. Bio je kulturološki simbol svoje države Čehoslovačke. Kao mlad pripadao je češkoj avangardi. Pledirao je za tehnologiju, za modernu umetnost, za dostignuća civilizacije, međutim, ratna mašina Prvog svetskog rata, koja je ubila milione ljudi, naterala ga je da posumnja u dalji napredak. Ambivalentan odnos između čoveka i tehnologije postaje centralna tačka njegovog rada. Svoj međunarodni prodor postigao je 1921. dramom „RUR – Rosumovi univerzalni roboti“, u kojoj piše o želji „kapitalističkih moćnika” da čoveka zamene „veštačkim ljudima“. Komad je ubrzo preveden na trideset jezika. Svetu je predstavljena reč „robot“, koja do tada nije postojala, koncept izrade i postojanja čovekolikih mašina, kao i upozorenje na opasnosti koje oni nose.
„R.U.R.“ je u užičkom pozorištu režirala Dragana Varagić koja je diplomirala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, magistrirala dramu i režiju na Univerzitetu Toronto i specijalizirala Šekspira na Šekspirovom institutu u Stratfordu. Njena glumačka, rediteljska i profesorska karijera razvijala se na dva kontinenta i na dva jezika. U Kanadi predavala je glumu na tri univerziteta, bila je gostujući profesor na magistraturi režije Univerziteta London i Akademije za film i pozorište u Lođu. U Kanadi je režirala brojne predstave, a po povratku u Srbiju, režira „Penelopijadu“ za Festival Purgatorije u Tivtu kao kanadsko- crnogorsku koprodukciju, „Kir Janju“ za Knjaževsko- srpski teatar „Joakim Vujić“ u Kragujevcu. Trenutno je redovni profesor na Akademiji umetnosti u Beogradu.
Kao prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu, a kasnije i u Kanadi odigrala je brojne uloge. Dobitnica je mnogih nagrada među kojima i nagradu za najbolju epizodu na Sterijinom pozorju. Za svoj rad na engleskom jeziku nominovana je za nagradu Dora, za najbolju glumicu u Torontu. Imala je i zapažen rad na filmu, a publika je pamti i po televizijskim i filmskim ulogama među kojima je i čuvena uloga zanosne Jagodinke Simonović u filmu „Varljivo leto 68“.
