Tokom istraživanja naišao sam na veliki broj ljudi koji su se obradovali fotografijama svojih bližnjih koje nikada nisu imali priliku da vide – istakao je autor knjige Dejan Đerić
Promocija dopunjenog izdanja knjige „Težina zakletve“ Dejana Ćerića održana je na Pedagoškom fakultutu u Užicu. Knjiga je objavljena u decembru prošle godine i prvi tiraž je brzo raspodat, a onda je u kratkom roku usledilo dopunjeno izdanje čiji je izdavač Udruženje istoričara Užica.
Autor knjige „Težina zakletve“ Dejan Đerić istakao je da je ova knjiga izazvala veliku čitalačku pažnju, jer nijedan drugi grad nema ovako detaljnu i sveobuhvatnu monografiju o Drugom svetskom ratu.
– Ona ne govori samo o svim ratnim dešavanjima na teritoriji tadašnjeg užičkog sreza. Nju krasi spomenica nastradalim u jugoslovenskoj vojsci kao i popis svih nastradalih u ratu.Tu su i partizani i pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini, civili i tragično stradali naši sugrađani u savezničkom bombardovanju.
– Suza uvek najviše dirne čoveka, a tokom istraživanja naišao sam na veliki broj ljudi koji su se obradovali fotografijama svojih bližnjih koje nikada nisu imali priliku da vide. Veliki broj tih ljudi stradaoje na putu bosanske golgote koja je bila i moralno i duhovno teža od albanske golgote.Na tom putu mnogi naši sunarodnici su stradali i nažalost, nikad im nije podignut spomenik – istakao je Đerić.
Na promociji knjige dr Dragan Krsmanović, istoričar rekao je da zna da ceni dokumenta i da su ona osnov za pisanje istorije. Za istoriju užičkog kraja to nisu samo ona objavljena dokumenta, nego su i mnogo važnija ona preskočena, zanemarena koja do sada nismo mogli videti.
– Užice koje nismo mogli da upoznamo, gurnuto u zaborav, ali je Dejan Đerić uspeo samopregornim radom, sa žarom istraživača da prikupi masu podataka, da obiđe sve arhive, ovaj kraj i zadobije poverenje ljudi…Ova knjiga predstavlja pravu riznicu sa oko 500 fotografija od kojih su dve trećine prvi put objavljene. To je ogromna galerija likova, spomenica boraca jugoslovenske vojske iz ovoga kraja – rekao je Krsmanović.
Kada je Đerića upitao ko je sačuvao te fotografije odgovorio je „najviše sestre“. Ustvari ta emocija je doprinela da se posle osam decenija ponovo vrati i da sačuva te ljude da ne nestanu od zaborava. Mnogi od njih nemaju ni grob, tako da je ovo pravi spomenik u pisanom obliku, a bez ovoga istorija ne može biti kompletna.
– Pomirenja nema na laži, na poluistini, već moramo znati šta se desilo da bismo tek onda prevazišli stare rane, a onda da se spremimo za izazove koji se pred naš narod postavljaju u budućnosti-zaključio je Krsmanović.
Dr Nemanja Dević, iz Instituta za savremenu istoriju u Beogradu istakao je istraživački „nerv“ Dejana Đerića kakav se retko nalazi među istraživačima.
– Ovo je kompleksna tema, ratna koja još uvek unosi podele. On je uspeo da koristi širok korpus istorijskih izvora, ali moj utisak je njegov precizan popis žrtava rata. Mi svoje žrtve ratova 20.veka nikada nismo popisali, Kraljevina u Prvom svetskom ratu, Republika komunistička u Drugom svetskom ratu, država Srbija, nažalost nije još popisala poginule devedesetih godina. Tako da je ostalo na retkim istraživačima koji samo imaju problema, zbog pokretanja ovakvih tema, da oni urade ono što država nije uradila. Dejan je u užičkom kraju uradio ono što država nije uradila.
O hrišćanskom tumačenju istorije govorio je na promociji knjige protojerej-stavrofor Miloš Bosić, arhijerejski namesnik užički navodeći da je došlo vreme da se obelodane tajne. Ova knjiga je zajednički spomenik svih nastradalih iz nesrećnog Užica i njegove okoline. Ovde treba govoriti jezikom jevanđelja, jezikom hrišćanske ljubavi.
– Pre svega potrebno je iskreno pokajanje, zatim hrišćansko praštanje i bezuslovno izmirenje našeg naroda. Postoje stvari koje ne zavise od nas, mi ih ne možemo promeniti i za to nismo odgovorni ni pred Bogom ni pred ljudima.Ali možemo otvoriti masovne grobnice kojih u našem gradu i okolini ima na više lokacija, možemo obaviti molitvu i služiti voštanicu i časno sahraniti te mučenike. Tada će Svetosavski hram na Vračaru biti pečat izmirene braće 20. veka – zaključio je Bosić.
Dejan Đerić objavio je četiri knjige a dva naslova, prvi „Slomljena krila Zlatibora“, pa dopunjeno izdanje, zatim „Težina zakletve“ i onda dopunjeno izdanje koje je i predstavljeno užičkoj publici.
