U Gradskoj galeriji u Užicu, 8. juna je otvorena izložba fotografija Aleksandra Kelića pod nazivom „Carpe Diem“ koju čine 23 fotografije, ali je dostupan i širi uvid u njegove radove putem videa.
Prema rečima Zorana Cvetića, direktora Gradske galerije, Aleksandar Kelić slavi život ne samo kroz fotografiju, već uživa u svakom svom danu.
Milica Lapčević, ugledna umetnica i likovna kritičarka, između ostalog je navela da ciklus „Carpe Diem“ sadrži fotografije „izdvojene iz arhive koja je nastajala više od četiri decenije“, a koje zaslužujusvoje mesto u istoriji domaće pa i evropske fotografije. Prema njenim rečima, osim što otvara novo poglavlje u komunikaciji sa publikom, Kelić ovom kolekcijom postavlja pitanje o aktuelnom trenutku savremene fotografije kao i šta ona može doneti gledaocu danas u vizuelnom, ali i u filozofskom smislu. Radi se o delima, čiji se „autor neprestano preispituje pružajući nam neke vrste izveštaja iz realnosti“ koja i sama postaje „sve više nevidljiva, protkana umreženim svetovima digitalnog univerzuma, rutiniranim opažanjem dizajnirene globalizacije, naznakama nedostižnih utočišta u prirodi i harmoniji i nadasve obećanjima simulirane slobode“.
– Možemo reći da se i na fotografijama prikaznim na ovoj izložbi autora Aleksandra Kelića odvija potraga za realnošću od koje je fotograf odvojen, pre svega, pozicijom putnika koji se kreće različitim gradovima Mediterana. Pod blagim svetlostima primorja i njihovim refleksima nad Italijom, Španijom i Grčkom, bez posebnog fokusa, u traganju za autentičnim prizorom, aktiviraju se prethodna iskustva godina rada u fotografiji, osećaj duha vremena, težnja da se zaustavi trenutak u vremenu neprekidnog kretanja, kako sam autor navodi, „kada izgleda kao da nema vremena“ – rekla je, između ostalog Milica Lapčević o fotografijama Aleksandra Kelića na kojima su glavni junaci anonimni prolaznici, ptice ili životinje koji, prema rečima Milice Lapčević „provociraju našu percepciju prezasićenu vizuelnim nadražajima ukazujući na trenutke, zaista vredne posmatranja, one u kojima istovreno ljuštura realnosti puca otkrivajući ranjive, uzaludne, fragmentarne gestove relacije, identitete čime dospevamo do duboko humanog, univerzalnog viđenja sveta koji nas okružuje, a koji ovaj autor pruža“.
Aleksandar Kelić ovom prilikom je izjavio da njegova kretanja po gradovima Mediterana nisu bila do kraja turistička, ali je iz toga proistekla ideja fotografisanja koja je povezana sa njegovim generalnim stavom prema samom mediju.
– Ideja fotografije povezana je sa određenom hronikom i vremena i mog života, tako da je u kontekstu toga nastala i ova serija fotografija, ali u specifičnim uslovima u odnosu na limitirano vreme sa kojim sam se borio u odnosu na mesta koja su bila nova, inspirativna, interesantna za snimanje – istakao je Kelić.
Aleksandar Kelić (1964) rođen je u Beogradu gde je i završio Fakultet dramskih umetnosti. Osim fotografijom bavi se i pedagoškim radom. Član je ULUPUDS-a od 1977. godine, a u statusu je samostalnog umetnika od 2001. Profesor je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Do sada je priredioe 15 samostalnih i izlagao na više od 200 kolektivnih izložbi.
