Pocetna Galerija Galerija „REFLEKTOR“: Spektralna geologija

Galerija „REFLEKTOR“: Spektralna geologija

386
0
Podelite

U glariji „Reflektor“ u bivšoj kasarni u Krčagovu, 8. jula otvorena je izložba „Spektralna geologija“ koju zainteresovani mogu pogledati do 25. jula. Autor je D A Calf multidisciplinarni istraživač i umetnik zvuka/instalacije sa sedištem u Naarmu /Melburnu, u Australiji koji prvi put izlaže u Srbiji.

Izložbu čini trokanalna video instalacija, skulpture, odnosno, 3D prikazi spektograma i 24 printa na papiru na kojima su detalji, patina sa određenih spomenika sa prostora bivše Jugoslavije i prikazi spektograma tih detalja i zvuk.

D A Calf se, kako kaže, od detinjstva družio sa vršnjacima čije su se porodice sa prostora bivše Jugoslavije doselile u Australiju, imao je dosta drugova iz Severne Makedonije, Mostara, Hrvatske i Srbije, ali raspad te zemlje devedesetih nije mogao da razume. Interesovanje za istoriju ovih područja naročito je poraslo kada ih je posetio pre sedam godina kao turista, a onda se posle nekoliko godina ponovo vratio i počeo da istražuje jugoslovensko arhitektonsko nasleđe i geopolitičku istoriju što sve kasnije prerasta u njegov projekat koji se tiče umetnosti zvuka na doktorskim studijama. D A Calf smatra da je zvuk uz primenu metoda koje se koriste u geologiji pogodan za istraživanje ne samo određenog terena, već i istorije.Ovaj projekat, „Spectral Geologies“ (2020-danas), bavi se „jedinstvenim potencijalom koji zvuk ima za arhiviranje, komunikaciju i razumevanje lokacije, uz istovremeno zadržavanje nijanse složenosti i poroznosti bilo koje lokacije što čini reduktivni prijem uzaludan. Jedino izvodljivo sredstvo angažovanja je onda ono koje ostavlja prostor za nepoznato“, navodi se u propratnom materijalu za izložbu.

Počevši od spekulacije da sav zvuk nastavlja da postoji kao trag prošlosti, koliko god bio nečujan, „Spectral Geologies“ angažuje konceptualne alate geologa za izbor zvuka i mesta koji se smatraju entitetima koji su podložni stratifikaciji, sedimentaciji, eroziji, i slično. Sprovođenje ovakvog pristupa u kontekstu istraživanja spomenika NOB-a bivše Jugoslavije omogućava pristup koji nastoji da se suprotstavi uprošćenom čitanju ovih prostora, priznajući da oni postoje i kao lokusi istorije odozdo i nametnutog, centralizovanog značenja odozgo.

Konačno, projekat nastoji da postavi pitanje šta se moglo čuti, da li je čujnost relevantna kroz širenja definicija sluha i zvuka, onih zvukova koji se trenutno ne čuju. Koje bi glasove neko bio primoran da uzme u obzir, ili za koju neodređenost bi bio primoran da napravi prostor. Kako bi „slušanje“ ovih glasova moglo da dovede u pitanje efikasnost istorijskog narativa koji propisuju buduće akcije zasnovane na pogodnim isključenjima podskupova prošlih aktivnosti“, piše u materijalu koji prati izložbu.

Trenutno istraživanje D A Calf fokusira „na pojmove spekulativnih zvučnih arhiva (polja zvuka koja bi mogla, trebala, hoće ili bi postojala, ali mogu biti i sumnjiva u svojoj čujnosti) i posledice koje zvuk ima na istorije i narative mesta, te povezane pojmove sećanja, dislokacije i slično“. Svoje radove do sada je predstavio na Cite International des Arts (Pariz), Australijskom centru za pokretnu sliku (ACMI, Melburn) i Melburn festivalu, dok je realizovao istraživačke radove u Brazilu, Hrvatskoj, Rusiji, Velikoj Britaniji i Australiji.