Od maja 2022.godine dr Dragan Damjanović, hirurg onkolog je v.d direktora Opšte bolnice Užice i načelnik hirurgije. Najveći izazovi u organizacionom delu su normalizacija rada posle korone
– U Opštoj bolnici Užice posle ne tako kratkog kovid perioda, pokušavamo da se vratimo na period pre korone što nije jednostavno ni za zaposlene, ni za pacijente koji nisu mogli da dolaze na preventivne preglede, ili u datom terminu da budu adekvatno zbrinuti zbog zauzetosti kapaciteta-ističe za „Vesti“ dr Dragan Damjanović, v.d direktor Opšte bolnice Užice.
Šta je aktuelno u užičkoj bolnici?
Pozitivno je što operacioni blok radi u punom kapacitetu u trenutnim uslovima. Od sredstava oportuniteta dobili smo elektrokauter kao donaciju, tako da ćemo od jeseni osposobiti još jednu operacionu salu. Za pohvalu je ortopedski operativni program odeljenja ortopedije koji je prepoznat ne samo ovde, nego i na republičkom nivou jer je posle korone regulisao listu čekanja za ugradnju proteza kolena i kuka. Sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje (RFZO) dogovoreno je da preuzmu i određen broj pacijenata sa Istituta za ortopediju „Banjica“. Ti pacijenti se ovde javljaju na pregled i stavljaju na našu listu čekanja, a prema njihovoj želji operišu se sada ili kasnije. Naši ortopedi su dali termine za te pacijente koji dođu i opredele se kada će biti operisani. Podsetiću, kada je prošlog septembra na operativnom sastanku jedna sala opredeljena za ortopediju oni su maksimalno iskoristili kapacitete uz logističku podršku svih ostalih od anestezije, instrumentara, osoblja iz operacionog bloka… Mi smo bili vodeći u Srbiji u skidanju liste čekanja, što je Fond prepoznao i onda je sa „Banjice“ preusmeren deo pacijenata. Tako da je uspostavljena stalna saradnja sa Fondom u tom organizacionom delu.
Veoma je važno i što je odlukom Fonda određen broj terapija za različite dijagnoze „spušten“sa tercijarnog na sekundarni nivo, konkretno za multipla sklerozu i za neke onkološke pacijente. Pohvalno je i kada je Vlada odlučila a Fond dao u sprovođenje, što se za samo sedam dana Služba neurologije reorganizovala da počne primanje terapije za multipla sklerozu. Svi su se angažovali tako da pacijenti za tu terapiju ne moraju više da idu u Beograd, nego je primaju ovde. Takva situacija je i sa biološkom terapijom kod onkoloških pacijenata.
Kakva je situacija sa drugim operacijama, s obzirom da ste i načelnik hirurgije?
Na hirurgiji smo uspeli da pacijenti sa manjim operacijama ne čekaju dug period. Pacijenti koji dođu u hiruršku ambulantu sa dijagnozama za koje bi čekali u Srbiji na operacije i do pola godine, ovde budu operisani u roku od najduže mesec dana. Konkretno, pacijenti koji su bili prošle nedelje na pregledu, ove nedelje se operišu, što nemate nigde u Srbiji. Jednostavno, samo dobrom organizacijom smo uspeli to da uradimo.
Užička hirurgija radi sve što su trendovi i što se radi i u Srbiji. Protekle sedmice urađene su tri laparaskopska kolona, što je najsavremeniji trend lečenja karcinoma debelog creva. To je započeto pre korone u užičkoj bolnici, a sada je nastavljeno da se radi. Iz vaskularne patologije se radi sve što treba. I ovde je problem kadra, imamo odobrene tri specijalizacije iz opšte hirurgije, ali nemamo zainteresovanog lekara za hirurgiju. Za pet godina u penziju sa hirurgije će otići pet ili šest hirurga.
Na čemu insistirate?
Moramo funcionisati kao pre korone. Najlakše je za mnogo stvari reći kao opravdanje da je to zbog korone, ali ja se sa tim ne slažem.
Koji su problemi?
Problem je kvar određenih aparata jer su nabavljani ranije i imaju rok trajanja, zatim ugovori sa serviserima i rok plaćanja. Problem je i što vi popravite jedno onda iskrsne nešto drugo, zato što ogroman broj pacijeneta zahteva dodatne dijagnostične metode. To se odnosi i na magnetnu rezonancu, kao i za aparate za gastro i kolonoskopiju bez kojih bolnica ovakvog tipa ne može da funkcioniše. Menadžment Zdravstvenig centra Užice i Opšte bolnice maksimalno se trude da sve što je i našoj moći bude u funkciji.
Magnetna rezonanca je popravljena, ali generalno je problem što pacijent misle da to dijagnostička metoda koja treba da bude urađena odmah. Važno je istaći da postoje jasno propisani klinički kriterijumi na nivou Srbije u kom terminu treba da se uradi određena dijagnostička procedura, kao i one dijagnoze koje treba da se urade u roku od mesec dana. Primera radi, ako doktor napiše da treba da se uradi magnetna rezonanca kičme, to znači da pregled treba da se uradi u periodu između 9-12 meseci. Pacijent se stavlja na listu čekanja, jer ako mu se zakaže u prvom slobodnom terminu onda je zatvorio mesto za onkološkog pacijenta kome treba magnetna rezonanca za kontrolu, ili za novootkrivenog onkološkog pacijenta kome treba za početak lečenja. Magnetna rezonanca ima određen broj termina i zato pacijenti moraju imati razumevanja, jer klinički kriterijumi jasno opredeljuju vreme kada treba uraditi određene dijagnostičke metode. Ako pacijent to uradi u privatnoj praksi Fond mu neće refundirati ako nije stavljen na listu čekanja. Primera radi, dnevno se tražilo i po desetak potvrda, ali moja prednost je što sam onkolog i znam kada to treba da se uradi, a kada da se sačeka. Kroz dobru komunikaciju sa pacijentom sve može da se objasni i da bude rešeno.
Primera radi, problem je ako čeka pet minuta u zakazano vreme i dođe da se žali, ali mu nije problem ako čeka sat vremena u banci.
Kakve je posledice ostavila korona?
Korona je iznenadila sve, ne samo nas, nego i ceo svet. Uz pomoć Grada Užica dobro se reagovalo za kovid bolnicu u krugu kasarne. Sve pohvale za brzu transformaciju u organizacionom smislu i naša velika sreća bio je taj izdvojeni objekat, jer da je bolnica bila puna ljude ne bi mogli da operišemo ni od slepog creva.
Oni koji su bili angažovani u kovid sistemu maksimalno su odradili posao, a i ostali koji su išli na ispomoć dali su svoj doprinos. Problem kod korone bila je njena nepredvidivost. Sada nema testiranja i ponašamo se kao da je nema. Posledice poremećaja stanja zdravlja koji su uslovljeni koronom vidljive su u bilo kom segmentu.
Kakva je situacija što se tiče kadra?
Situacija što se tiče kadra nije dobra. Ljudi odlaze u penziju, dug period bio je i bez zanavljanja kadra. Sada, svaki lekar koji je došao kod mene na razgovor, primljen je da radi u užičkoj bolnici. Ali, problem je i što nemamo lekara na Zavodu za zapošljavanje. Zaposleno je oko 10 mladih lekara ali na određeno i to ih koči u odabiru specijalizacije. Trudim se da im se ugovori produže, a primanje na neodređeno zavisi od Ministarstva zdravlja, a ista situacija je i sa sestrama. Primanja jeste bilo za vreme korone, tako da prema najavama ugovori su im produženi do kraja avgusta.
Kadar je prioritet, sve ostalo možete da nabavite, ali neće imati ko da radi. Situacija je još gora u ostalim opštinama Zlatiborskog okruga. Potrebni su lekara jer se povećava obim posla i koji je sve zahtevniji. Sada 20 lekara može da počne da radi, ali je problem što sve dok su na određeno ne mogu da konkurišu za specijalizaciju. Prošle godine bilo je specijalizacija da mogu da se biraju, a pre toga imali smo nesklad kad je bilo ljudi, a nije bilo specijalizacija.
Da li biste još nešto dodali?
U narednom periodu podsetićemo i da je pre 170 godina osnovana užička bolnica koja je imala veliki značaj za stanovništvo svih proteklih godina.
Liste čekanja za magnetnu rezonancu i skener
Za pacijente je važno da znaju da liste čekanja za magnetnu rezonancu i skener su jasno definisane kliničkim kriterijumima koje je propisao Republički fond zdravstvenog osiguranja. Mi smo od početka godine formirali listu čekanja i za magnet koji u tom trenutku nije radio i dali termine za jun, septembar i decembar. Ukoliko su imali termin, a magnet nije radio dobijali su potvrdu da mogu da urade na drugom mestu i da im taj pregled bude refundiran. Od trenutka kada je magnet proradio velikim zalaganjem Službe radiologije ubrzao se proces dijagnostike tako da će pacijenti koji su bili na listi čekanja u pre korone biti ubrzo pregledani.
Karcinom dojke u porastu
Što se tiče dojke situacija u najmanju ruku nije dobra. Učestalost pojave karcinoma dojke je u porastu, što primećujem kao hirurg onkolog koji se 11 godina bavi patologijom dojke u Zlatiborskom okrugu. Višestruki su razlozi, ali ističem da je veoma važno što užički Dom zdravlja ima skrining. Nažalost, žene se ne odazivaju, samo njih oko 30 odsto, što je malo. Mi smo među retkima u Srbiji da na nivou doma zdravlja i bolnice imamo skrining na mamografu, kao i da se leči sva patologija dojke.
Svako neka radi svoj posao
Kadar u užičkoj bolnici je apsolutni prioritet, ali zabrinjavajuće je što nemate zainteresovanih lekara da rade i da dobiju specijalizaciju. Kadar se mora zanavljati jer je to generalno problem. Kada pet lekara ode u penziju, onda pored specijalizacije treba oko 15 godina da nadomestite taj kadar. Mora se nastaviti sa poboljšanjem i nabavkom opreme, a moj stav je i da mi kao pružaoci usluga apelujemo na sve lekare, tehničare, pomoćno osoblje da se pristupa poslu i radu shodno pravilima i kodeksima. Doktor da bude oličenje doktora, kao i medicinska sestra, ili spremačica. Svako neka radi svoj posao i nećemo imati problem. Pacijenti me vole jer ja sa njima pričam, objasnim im kako bi bilo da su nam uloge zamenjene.
