– Najveći problem nam je loša tržišna situacija što je posledica globalne krize i to nas najviše opterećuje. Pad tražnje je žestok i prognoze za naredni period nisu optimističke bar u aluminijumskoj industriji. Kada bismo imali tražnju i radili punim kapacitetima onda bismo cenu gasa i struje, kao i svako povećanje drugih troškova lako podneli – kaže Ninko Tešić
O proizvodnim i finansijskim rezultatima u prvoj polovini ove godine, investicijama, izvozu, podeli dividende akcionarima za prošlu godinu, velikim poslovima za primenu svih direktiva EU koje se odnose na Zelenu agendu, o (ne)zapošljavanju novih radnika, ulaganjima u standard zaposlenih, prognozama za drugu polovinu godine, za „Vesti“ je govorio Ninko Tešić, generalni direktor Valjaonice aluminijuma Impol Seval u Sevojnu.
Na skupštini akcionara Impol Sevala koja je održana u junu, doneta je odluka o raspodeli dobiti ostvarenoj u prošloj godini. S obzirom na izuzetne poslovne rezultate, uprava kompanije predložila je da se na ime dividende opredeli 871,6 dinara po akciji što je znatno više nego prošle godine kada je isplaćena najveća dividenda u istoriji fabrike. Vaša kompanija je među retkima u zemlji koja će isplatiti ovako visoke dividende svojim akcionarima. Recite nam nešto više o tome, s obzirom da se prethodnih godina dobit uglavnom usmeravala u investicije?
– Akcionarsko društvo postoji da bi, između ostalog, akcionari imali dividendu. Impol Seval do 2011. godine nije imao pravo na isplatu dividende, jer smo pokrivali gubitke iz predprivatizacionog perioda (privatizovana 2002.). Sve dok nismo pokrili te gubitke u bilansima, nismo mogli isplaćivati dividendu, a pošto smo ostvarivali dobit nju smo investirali. Od 2011. nastavili smo intenzivno da ostvarujemo dobit koju smo usmeravali u investicije, a pomalo smo isplaćivali i dividende. Prošla godina bila je specifična po svim osnovama. Ostvarili smo najveću dobit u istoriji fabrike, preko 24 miliona evra i akcionari su doneli odluku da podele dividendu. Planirano je da za nju bude isplaćeno sedam miliona. Ostatak dobiti i plus amortizacija ostavljeno je za investiranje i tekuću likvidnost. Sa brokerima smo usaglasili da isplata dividende akcionarima bude 23. avgusta. Imajući u vidu kakva je bila prošla godina i kolika je bila dobit, mislim da je to sasvim pošteno i relno iako kao direktor nikada nisam bio za preteranu isplatu dividendi, jer ju je uvek bolje reinvestirati.
Kakvi su finansijski i proizvodni rezultati Impol Sevala u prvoj polovini ove godine u odnosu na planove, ali i na raspoložive kapacitete?
– Videli smo da je u drugoj polovini prošle godine došlo do pada tražnje za aluminijumskim proizvodima i u Evropi i u svetu. Kriza se produbila i nastali su žestoki globalni poremećaji, tako da smo prilikom planiranja, odnosno, pravljenja finansijsko-proizvodnih planova za 2023. godinu smanjili želje i apetite. Tako smo u prvih šest meseci malo, odnosno za 7,8 posto ostvarili veću proizvodnju od planirane, ali smo na nivou od 70 odsto korišćenja kapaciteta. Znači da imamo prostora za još 30 odsto veću proizvodnju, imamo i mašine, opremu, zaposlene, ali nemamo prodaju. Druga karakteristika u prvoj polovini ove godine je da je došlo i do naglog pada cena prerade koja je rasla 2021. i u prvoj polovini prošle godine. Ovaj pad je, procentualno gledano, u aluminijumskoj industriji Evrope, najveći u poslednje dve decenije. Sve nas je to snašlo uz rast određenih troškova, raste cena struje, gasa, plata, drugih usluga. Ipak, uz sve to, Impol Seval je za prvih šest meseci poslovao pozitivno, ostvarili smo dobit, što je dobro, imamo izuzetnu likvidnost i zahvaljujući ostvarenoj dobiti iz prošle i u prvoj polovini ove godine razdužili smo kredite. Trenutno smo na 12,8 miliona evra kredita što je izuzetno nizak nivo zaduženosti fabrike.
Kolika je ostvarena vrednost izvoza za prvih šest meseci? Da li se šta promenilo u strukturi izvoza što se tiče i tržišta i proizvoda?
– Vrednost izvoza za prvih šest meseci je 71,2 miliona evra. U strukturi izvoza ništa se nije mnogo promenilo. U Nemačku smo plasirali u ovom periodu oko 30 odsto proizvodnje, na drugom mestu je Italija, a zatim slede sve druge zemlje. Tako je bilo i u proteklim godinama. Plasman obojenog programa na tržište Ruske Federacije nije pao.
Koliko je u ovoj godini planirano ulaganja u nove investicije i kako teče njihova realizacija?
– Planirali smo da ove godine uložimo četiri miliona evra u investicije, a mislim da ćemo malo i prebaciti taj plan. U realizaciji investicija imamo problema kod naših izvođača koji kasne i pomeraju rokove iako ispoštujemo sve u plaćanju. Oni kasne, pre svega, zbog nestabilnosti na tržištu komponenata elektronike koja najvećim delom dolazi iz Kine. Tako da se razvlače realizacije investicija koje su već započete i za koje imamo potpisane ugovore, a jedna od njih je, na primer, revitalizacija i modernizacija peći za zagrevanje blokova. Za kapitalne investicije za koje smo planirali da donesemo odluku i da ih započnemo u ovoj godini, kao što je izgradnja nove livne baterije ili rekonstrukcija valjačkog stana, a obe su ukupno vredne oko 25 miliona evra, još nismo to uradili, jer čekamo da vidimo šta će se desiti sa ovom krizom.
Šta je u prvoj polovini ove godine najviše opterećivalo poslovanje?
– Najveći problem nam je loša tržišna situacija što je posledica globalne krize i to nas najviše opterećuje. Pad tražnje je žestok i prognoze za naredni period nisu optimističke bar u aluminijumskoj industriji. Kada bismo imalu tražnju i radili punim kapacitetima onda bismo cenu gasa i struje kao i svako povećanje drugih troškova lako podneli. Korektna cena struje i gasa prošle godine nam je omogućila izuzetnu dobit. Ove godine u Evropi kod nekih pada cena struje i gasa, kod nas raste, ali opet treba gledati o kom nivou se radi. Zato bih rekao da je nama glavni problem poremećaj tržišta, pad tražnje, kao posledica globalnih poremećaja i problema.
Kažete da se u kompaniji sprovode brojne aktivnosti vezane za Zelenu agendu. Zbog čega je to važno, na čemu sada najviše radite i koji se rezultati mogu očekivati?
– U Impol Sevalu veoma se vodi računa o ekologiji i zaštiti životne sredine kroz ulaganja u nove investicije, jer se uvek trudimo da nabavljamo najsavremeniju opremu. Sada se ozbiljno spremamo za primenu svih direktiva EU koje se odnose na Zelenu agendu. Zapravo, Evropska unija usvojila je Plan „Fit for 55“ sa ciljem da se ukupna emisija ugljen – dioksida (CO2) smanji za 55 procenata do 2030. godine. Potrebno je da se i naša kompanija usaglasi sa ovim Planom, jer kupci iz EU od nas zahtevaju da dostavljamo informacije o ugljeničnom otisku proizvoda i to će biti naša obaveza od četvrtog kvartala ove godine, kao i da isporučujemo proizvode sa visokim udelom sekundarnog aluminijuma pošto takvi proizvodi imaju nizak ugljenični otisak. Da bismo znali kakva je situacija kod nas, uradili smo preliminarnu analizu životnog ciklusa proizvoda koji je pokazao da je ugljenični otisak visok, a na to najviše utiče upotreba primarnog aluminijuma koji smo do sada kupovali po celom svetu. Zato smo počeli da se pripremamo da što više smanjimo ovu emisiju pa ćemo u ovom mesecu potrošiti prvi put u istoriji fabrike više sekundarnih sirovina nego sirovog aluminijuma. Ubuduće moramo više kupovati „zeleni“ sirovi aluminijum i tako dalje. EU će od 1. januara 2026. godine naplaćivati taksu za proizvode sa visokim ugljeničkim otiskom koji dolaze iz zemalja koje su van nje, tako da mi do tada imamo vremena da se uskladimo sa ovim propisima kako ne bismo imalo nove troškove. Razmotrili smo uvođenje dugoročnih i kratkoročnih mera za smanjenje ove emisije. Učestvovali smo na javnom pozivu u formi izazova raspisanom u okviru projekta „EU za Zelenu agendu“ sa projektom „Revitalizacija peći za žarenje aluminijumskih traka V -5/3 u cilju smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte“ i dobili smo sufinansiranje i ekspertsku podršku. Ovim projektom postiže se usklađenost sa najboljim dostupnim tehnikama, smanjenje potrošnje prirodnog gasa i električne energije, kao i smanjenje ugljeničkog otiska fabrike. Pripremili smo i zahtev za izdavanje integrisane dozvole u saradnji sa ekspertima projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ i Ministarstvom zaštite životne sredine.
Koji su još važni poslovi na kojima se radi u fabrici?
– Pored tekućih poslova, u toku je izrada Strategiju razvoja na nivou kompanije Impol do 2030. godine. Pošto imamo valjaonice, osim u Sevojnu i u Šibeniku i Slovenskoj Bistrici u Sloveniji, trudimo se da nađemo što je moguće bolju, efikasniju i efektniju podelu poslova u okviru njih da se ne bismo preklapali i preplitali na tržištu. Ozbiljno radimo i na uvođenju još dva standarda, ISO 14001 sistem upravljanja zaštitom životne sredine i ISO 45001 sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednosti na radu.
Uvek ste isticali da su za jednu kompaniju najvažniji ljudi, zaposleni. Koliko Impol Seval trenutno ima zaposlenih, da li je to optimalan broj u odnosu na poslovne planove? Koji su najveći problemi u ovoj oblasti i šta sve radite na unapređenju standarda zaposlenih?
– Trenutno imamo 557 zaposlenih i to nije optimalan broj, nego je veći u odnosu na proizvodnju koju sada imamo i na uposlenost kapaciteta. Ukoliko bismo počeli da radimo punim kapacitetima, ovaj broj zaposlenih ne bi bio dovoljan. Sada ćemo sve to pratiti. Prekinuli smo da zapošljavamo nove radnike iako nam ljudi odlaze u penziju, jer čekamo da vidimo na kom nivou će biti proizvodnja, šta će se dalje dešavati u aluminijumskoj industriji u Evropi i svetu. Nadam se da ćemo se dogodine vratiti na obim proizvodnje koji smo imali ranijih godina i da ćemo ozbiljnije početi da primamo nove radnike. Međutim, kadrove koji su nam neophodni, kao što su metalurški inženjeri ili radnici nekih drugih zanimanja, mi i sada primamo. Ne štedimo na standardu radnika. Prosečna zarada za prvih šest meseci u fabrici je 111.761 dinar neto, bez menadžmenta. Od 1. aprila smo povećali cenu rada za pet posto. Redovno isplaćujemo sve prinadležnosti shodno kolektivnom ugovoru.
Kakva će ovo biti godina za Impol Seval, kakve su projekcije i očekivanja?
– Uvek moramo da se nadamo. Prognoze nisu optimistične i ne očekujemo da će se bilo šta ozbiljno promeniti do kraja godine na bolje, ali se nadamo da se zadržimo na ovom nivou, da isplivamo i da godinu završimo pozitivno pa onda da vidimo šta ćemo dalje. Ovo je godina koju treba preživeti na dostojanstven način. Mi imamo tu šansu, jer smo imali izuzetno visoku dobit prošle godine, a ostvarujemo je i dalje, tako da nije to toliko dramatično i strašno, ali uvek moramo biti veoma oprezni. Očekivali smo da će rat biti zaustavljen, da će se velike zemlje dogovoriti i napraviti neke varijante vezano za ekonomski oporavak Evrope i sveta, ali se na tom polju apsolutno ništa ne pomera.
