-Vrednost jednog grada jesu sokaci, ali i mnogi slojevi istorije zakopani ispod njih. Pre svega, vrednost jednog grada jesu ljudi i priče koje oni stvaraju. Sve ovo čini duh jednog grada-ističe za „Vesti“ Branislav Mitrović, predsednik Organizacionog odbora Međunarodnog festivala prirode i kulturnog nasleđa
-Od trenutka kada smo krenuli sa organizovanjem ovog festivala, bili smo svesni da jedan festival može imati smisao i da može opravdati svoje postojanje samo ako ima ulogu i jasno definisane ciljeve. Svojom međunarodnom odrednicom ovaj festival potvrđuje otvorenost našeg grada, a prepoznavanje, zaštita i valorizacija kulturnog nasleđa i netaknutih prirodnih retkosti, u najboljem smislu tih reči, određuju naš program. Usmeravanje pažnje na sve ono što čini negovanje užičkog duha jeste naša polazna tačka.
Izložba akademskog slikara Radomira Vergovića –U skrivenoj duši grada, promocija knjige Marka Popovića-Hronika jedne užičke porodice, nastupi hora G.L.A.S. na tvrđavi Stari grad i braće Teofilović na platou centrale „Pod gradom“, tamburaških orkestara, benda Moon dance, jesu sadržaji koji prepoznaju i štite duh grada Užica. Svakako da izložba fotografija iz kolekcije Miloša Poznanovića-Staro Užice kroz odevanje i veoma popularno Boemsko veče, podsećaju na neka vremena kada se Užice gradilo, raslo i na znamenite Užičane koji su sebe ugradili u temelje našeg grada. Ove godine ukazujemo i slavimo delo Nikole Tesle i značaj naše centale „Pod gradom“, vrednost i raritet Zelene staze, Starog grada, Neolitskog naselja, srenjovekovnog blaga zapadne Srbije, ali i Bele crkve Karanske-rekao je Mitrović.
Od prvog „Žestivala“ do danas šta izaziva najveću pažnju sugrađana?
Grad Užice je grad koji poseduje veliki kulturni potencijal. Grad koji zna da pohvali, prihvati, ali i da kritikuje i zameri. Raduje me činjenica da je za ovih osam godina „Žestival“ prepoznat, ne samo od Užičana, već i šire kao festival koji promoviše, neguje i ukazuje na prave vrednosti. Mislim da delim mišljenje naših sugrađana da smo u prošlosti nedovoljno obraćali pažnju, da smo nedovoljno štitili naše kulturno nasleđe koje upravo ima ulogu, ne samo u sagledavanju prošlosti već i projektovanju i vizionarstvu naše budućnosti. Kako su svi naši sadržaji prožeti tom jednom niti koja je povezana sa kulturnim nasleđem, jasno je zašto su sadržaji „Žestivala“ naišli na veliko razumevanje i pohvale Užičana.
Da li i u kojoj meri ovaj Festival uspeva da doprinese očuvanju vrednosti koje ima ovaj grad?
Vrednost jednog grada čine stvarnost, ali i mitovi o prošlosti. Ulice, vidikovci, utvrđenja, trgovi, muzeji , biblioteke, galerije. Kako neko reče, vrednost jednog grada jesu sokaci, ali i mnogi slojevi istorije zakopani ispod njih. Pre svega, vrednost jednog grada jesu ljudi i priče koje oni stvaraju. Sve ovo čini duh jednog grada. Upravo je „Žestival“ dao sebi u zadatak da prepoznaje, štiti i slavi duh grada Užica.
Koliko će izlagača predstaviti svoje proizvode na „Večernjem užičkom bazaru“?
Na „Večernjem užičkom bazaru“ promovisaćemo autentične proizvode našeg kraja, spravljane na tradicionalan način, u novije vreme uz konsultaciju struke i nauke. Takođe, Žestival povezuje proizvođače ovih proizvoda sa ugostiteljskim, turističkim i hotelijerskim sektorom. Veliko interesovanje postoji za izlaganje na „Žestivalu“. Ove godine izlagaće 40 proizvođača lekovitog bilja, meda, suvomesnatih i mlečnih proizvoda, rakije, suvenira, nakita, narodnij nošnji, zlakuške grnčarije, predmeta od pruća… Na samom večernjem bazaru biće dodeljene nagrade najboljim proizvođačima voćnih rakija, ali i degustacija na svetu najveće, Šuljagine komplet lepinje. Sve to će svojom svirkom i pesmom pratiti užički tamburaši i užički rokeri.
Šta je odlučujuće u ocenjivanju voćnih rakija i kakav je odziv šroizvođača?
Ove godine stručna komisija sastavljena od eminentnih stručnjaka, na čelu sa prof.dr Ninoslavom Nikićevićem je ocenjivala 79 uzoraka voćnih rakija iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. Prema oceni komisije svake godine imamo sve bolji kvalitet voćnih rakija, ne samo kod destilerija već i kod poljoprivrednih gazdinstava, prvenstveno iz razloga što proizvođači koriste prvoklasno voće koje uspeva na našim terenima, ali i uvažavaju mišljenje stručnjaka. Poboljšanje u sferi marketinga je evidentno što u celosti gledano dovodi do toga da voćne rakije iz našeg podneblja imaju sve veću tražnju na probirljivom tržištu Evrope pa i celog sveta. Zanimljivpo je da su ove godine u takmičarskom delu učestvovale dve „nove“ destilerije iz našeg kraja, čije su rakije visoko ocene na „Žestivalu“ destilerije Cicvarić i Prezident, o kojima će se tek čuti.
Kako ocenjujete što je „Žestival“ prepoznat i naveden u nominaciji šljivovice, koja je od 2022.godine upisana na UNESKO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa?
Dugi niz godina srpska šljivovica je bila potcenjena, zanemarena i smatrana pićem za opijanje širokih narodnih masa. U isto vreme mnoga druga žestoka pića, bolje upakovana, promovisana su na svetskom tržištu imala svoje mesto i ugled. Sve se to dešavalo i pored činjenice da se naša rakija spravlja od najboljih, sočnih plodova kojima veoma pogoduje naša mikro klima. Poslednjih godina grupa naših eminentnih stručnjaka je puno učinila da se naša rakija, nađe na jako visokom mestu među žestokim pićima. Tako da je danas cena nekih naših rakija zasluženo višestruka veća u odnosu na neka do skoro ekskluzivna pića. Svoj doprinos u celom poduhvatu je dao i „Žestival“ koji kroz angažovanje eminentnih stručnjaka u procesu ocenjivanja i edukaciji proizvođača je doprineo da rakija dobije svoj kvalitet, a samim tim i status hedonističkog pića. Posledica tog višegodišnjeg zajedničkog rada jeste činjenica da je šljivovica upisana na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESKO-a, što smatram ogromnim uspehom.
Sa kojim se problemima suočavate pri organizaciji Festivala?
Možda činjenica da veoma mali broj ljudi učestvuje u organizaciji i pripremi ove zahtevne manifestacije. Tim ljudima sam beskrajno zahvalan na podršci i danonoćnom radu. Međutim kada ste svesni da radite dobru i korisnu stvar za svoj grad, svi problemi se brzo zaborave.
U kom pravcu biste želeli da se „Žestival“ razvija u narednim godinama?
Stvoriti i održati jedan festival nije nimalo lako. Danas u Srbiji egzistira stotine raznih manifestacija. Mislim da je „Žestival“ koncepcijski pronašao svoje mesto, svrstao se u red značajnijnijih i mislim da je to pravac u kome treba da nastavimo da se razvijamo u godinama koje su pred nama.
Šta je za vas lično najznačajnije?
Grad Užice jeste grad pristojnih, vaspitanih, kulturnih , vrednih i preduzimljivih ljudi. Ako „Žestival“ na bilo koji način doprinosi da se ove vrednosti ističu i jačaju ja sam presrećan zbog toga.
