Dr Slavica Adžić, načelnik Službe radiologije Opšte bolnice Užice za „Vesti“ govori kako funkcioniše ova služba i koliko je opterećena, kako po kliničkim kriterijuma treba da se određuju termini, ali i kako su rešeni problemi ranije zakazanih pacijenata
Služba radiologije Opšte bolnice Užice organizovana je u tri smene i radi zakazane preglede i hitna stanja.Ova Služba ne staje i u njoj radi 12 radiologa i 35 radioloških tehničara, navodi za „Vesti“ dr Slavica Adžić, načelnik Službe radiologije Opšte bolnice Užice.
U prvoj smeni se rade ambulantni, kao i odeljenski pacijenti i to po tačno utvrđenom dnevnom rasporedu za odeljenja.Pored toga služba je organizovana tako da se u svakom trenutku može primiti i hitan pacijent,bilo da je upućen sa prijemnog ili nekog odeljanja naše bolnice, ali i zdravstvenih ustanova sa regiona,tako da mi na smenskom nivou,svakog dana uradimo od 25-30 pacijenata.Ovde bih istakla da je skener, odnosno skeneri u našoj službi jedina dijagnostika tog tipa koja se radi u državnoj ustanovi u Zlatiborskom okrugu, na oko 300.000 stanovnika.
Kako je rešen problem sa zakazanim pregledima u periodu dok nije radila magnetna rezonaca?
Magnetna rezonanca je proradila pre mesec ipo dana i mi smo dali termine. Međutim, dok aparat nije radio pacijenti koji su bili na listi čekanja dobili su potvrde i oni su pregled koji nisu uradili u našoj ustanovi mogli da refundiraju preko Fonda zdravstvenog osiguranja.Moja obaveza kao načelnika radiologije bila je da osmislim i organizujem rad tako da svi pacijenti koji nisu odrađeni budu pregledani u za njih najoptimalnijem roku-poštujući kliničke kriterijume, dok za to vreme, sinhrono dajemo i nove termine, što je ogroman posao.
Po podacima koliko se obavi pregleda?
Na godišnjem nivou u našoj službi se uradi oko 2.500 magneta, zatim 21.000 regija na skeneru, tako na primer a od 1.januara do 1.aprila 2023. ukupno je urađeno 7.760 pregleda na skeneru, ultrazvuka 3.865, rendgena 11.741 pregled. Popravkom aparata za magnetnu rezonancu stekli su se uslovi da se u julu mesecu pregledaju svi pacijenti iz juna i jula 2023.godine, tako da smo oslobodili termine u julu i pozvali pacijenti iz decembra. Ostali slobodni termini su oktobar i novembar,tako da će se oni staviti na raspolaganje lekarima koji mogu da upute pacijenta na magnet,uz naše insistiranje da se poštuju klinički kriterijumi, što bi dovelo do toga da pacijent dobije termin za pregled u skladu sa svojom dijagnozom, lečenjem i ako je potrebno procenom terapijskog odgovora.Na ovaj način pacijenti se stavljaju na listu zakazanih.U suprotnom,termini će se vrlo brzo popuniti i opet ćemo dobiti listu čekanja,što naravno pacijentima ne ide u prilog.
Koji su klinički kriterijumi?
Ministarstvo zdravlja je propisalo pravilnik o stavljanju na listu čekanja. Ovim pravilnikom određuju se vrste zdravstvenih usluga za koje se utvrđuje lista čekanja, kriterijumi i standardizovane mere za procenu zdravstvenog stanja pacijenta i stavljanje na listu čekanja, kao i najduže vreme čekanja za zdravstvene usluge.Po stepenu prioriteta pacijent može biti stavljen na listu i čekati pregled najduže do 3, do 6 i do 12 meseci. Kao što sam rekla pravilnikom su utvrđene vrste zdravstvenih usluga za koje se utvrđuje lista čekanja, a za moju službu od velikog su značaja kriterijumi za kompjuterizovanu tomografiju/skener i magnetnu rezonancu. Moj zadatak je da organizujem rad službe i dam termine, u skladu sa brojem lekara izvršioca i naravno uz preduslov da dijagnostički aparati rade. Poštovanjem ovih kriterijuma imali bi smo domaćinsko gazdovanje terminima i kao krajnji ishod listu zakazanih pacijenata, a ne najčešće ogromnu listu čekanja.
Koliko termina imaju onkološki pacijenti?
Onkološki pacijenti su upućeni na našu službu zbog različitih vrsta zdravstvenih usluga. Dolaze na skener, magnet, radiološku dijagnostiku, kao i ultrazvučne preglede.Naš rad je organiziovan radom u drugoj smeni za onkološke pacijente i to 6 dnevno, što na mesečnom nivou, uz rad i subotom iznosi oko 140 pacijenata. S obzirom da su naše zdravstvene usluge njima neophodne u različitim fazama bolesti, tako se i organizujemo. Najveći broj pacijenata dolazi na inicijalnu dijagnostiku i na dijagnostiku u toku primanja hemioterapije, kako bi se procenio terpijski odgovor i potom donela odluka o daljem toku lečenju.Ovakav način rada sam uvela još 2012 godine kada to u Srbiji niko nije radio,čime smo uspeli da ovako teškim pacijentima omogućimo pregled u pravo vreme i na taj način njihov put do izlečenja učinimo izvesnijim i lakšim.
Šta je važno za mamografiju i skrining dojke?
Srbija je po obolevanju od raka na 18. a po smrtnosti na drugom mestu u Evropi. To jasno ukazuje na neophodnost većeg angažovanja na preventivi i ranom otkrivanju raka, što Republika Srbija i čini uvođenjem organizovanih skrining programa.Rak dojke je treći najčešći uzrok smrti među ženama starijim od 45 godina i dijagnostikuje se kod svake 12. žene.Kod 70 odsto novootkrivenih slučajeva raka dojke su promene veće od 2 cm, što kao krajnji ishod znači da u našoj zemlji svake godine umre više od 2000 žena.
U našoj ustanovi mamograf radi i važno je reći da pored kliničkih mamografija/oportunog skrininga, radimo i skrining mamografije. Nosilac organizovanog skrininga je primarna zdravstvena zaštita odnosno Dom zdravlja.Nacionalnim programom za skrining raka dojke preciziran je protokol ,koji podrazumeva postojanje tri čitača/obučena radiologa.Tumačenje mamografskih snimaka je dvostruko i vrše ga dva nezavisna obučena radiologa. Ukoliko postoji suprotno mišljenje kod prvog i drugog čitača, ja kao supervizor za skrining raka dojke za Zlatiborski okrug određujem na koju dalju dijagnostičku proceduru žena treba da se uputi. Da pojasnim skrining predstavlja prepoznavanje do tada neotkrivene bolesti, korišćenjem skrining testa u prividno zdravoj, tj. asimptomatskoj ciljnoj populaciji, a to su zdrave žene životne dobi od 50 do 69 godina. Organizovani skrining se radi u ciklusima na dve godine .Za uspešnost skrininga neophodna je jasno definisana odgovornost pojedinaca u svakoj fazi i kvalitetna saradnja svih aktera – od domova zdravlja, preko zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa, do Ministarstva zdravlja.
Koje su novine u radu?
Sada kada je magnet ponovo u funkciji važno je poštovati kliničke kriterijume i odgovorno koristiti raspoložive termine.Na taj način jedini magnet u državnoj zdravstvenoj ustanovi Zlatiborskog okruga može biti od koristi pacijentima, kako našeg,tako i Moravičkog okruga.
Šta biste izdvojili za naredni period?
Pod uslovom da dijagnostički aparati rade, da se poštuju klinički kriterijumi i odgovorno koriste raspoloživi termini,kao i uz preduslov da lekari neće odlaziti na primer iz moje službe, radiologija i pored ogromnog i zahtevnog obima posla, može da radi.To bi značilo da će onda u narednih šest meseci biti termina za sve dijagnostičke modalitete. Moja želja, kao radiologa i topla preporuka, je da se na dijagnostičke procedure vezane za jonizujuće zračenje pacijenti upućuju iz zaista opravdanih medicinskih razloga, a da nama lekarima magnetna rezonanca bude od koristi u stanjima kada smo iscrpeli sve druge dijagnostičke procedure. Nažalost, neretko nam dolaze pacijenti kojima je prva dijagnostika upravo pregled na megnetnoj rezonaci- iz neopravdanih medicinskih razloga, čime se nama otežava rad, a aparat se usled preopterećenosti neminovno često kvari.
DECA I ONKOLOŠKI PACIJENTI NISU NA LISTI ČEKANjA
Deca nikada, dok sam ja načelnik u ovoj Službi, nisu bila, niti će biti na listi čekanja. Takav je slučaj i sa onkološkim pacijentima i za njih svakog meseca ima oko 140 termina za skener, što znači da su oni na listi zakazanih pacijenata i da ne postoji lista čekanja.
NE TREBA MAGNETNA DA BUDE PRVA DIJAGNOSTIKA
Ne treba da nam prva dijagnostika bude magnet, već da u algoritmu pregleda,od jednostavnijih ka složenijim-bude poslednja, pri čemu je neophodno da postoje opravdani medicinski razlozi za pregled i da su iscrpljene sve prethodne dijagnostičke procedure.Ovo sve potencira podatak da je magnet u našoj službi instaliran davne 2008 godine.
