Prvu nagradu „Milutin Uskoković“ za najbolju neobjavljenu pripovetku napisanu na srpskom jeziku u 2022. godini dobila je Branka Selaković za pripovetku „Koštica avokada“, drugu Tihomiru Stevanoviću za pripovetku „Gustav“ i treću Pavlu Zeljiću za pripovetku „Čudo percepcije“.
U Narodnoj biblioteci Užice, 29. septembra svečano je uručena književna nagrada „Milutin Uskoković“ za najbolju neobjavljenu pripovetku napisanu na srpskom jeziku u 2022. godini koja čuva sećanje na lik i delo Užičanina Milutina Uskokovića, tvorca beogradskog urbanog romana čija zaostavština predstavlja značajan deo srpske književnosti. Nagrada je uručena 30. put, a sastoji se od povelje i novčanog iznosa. Tri prvonagrađene pripovetke biće sa još sedam najuspešnijih objavljene u časopisu za kulturu i književnost „Međaj“ čiji je izdavač užička Narodna biblioteka.
Na konkurs za ovu nagradu prispelo je 50 pripovedaka od 30 autora iz Srbije, zemalja iz regiona, Francuske, Nemačke, Australije. O najboljim neobjavljenim pripovetkama odlučivao je stručni žiri u sastavu prof. dr Ljiljana Kostić, prof. dr Slavko Petković i prof. dr Gojko Tešić kao predsednik žirija.
Užičanka Branka Selaković (1985) završila je Filozofski fakultet u Beogradu, do sada je objavila četiri romana, dve zbirke priča i knjigu poezije i za svoj rad dobila značajne nagrade i priznanja. Bavi se i novinarstvom i kao novinar i urednik radila je u Radio Beogradu, a potom je počela saradnju sa regionalnim portalom Al Jazeera Balkans za koji radi intervjue sa istaknutim ličnostima iz sveta kulture i umetnosti. Kaže da joj je veliko zadovoljstvo i čast što je Užičanka i što je dobila nagradu „Milutin Uskoković“ koja ju je „iskerno“ ganula, obradovala joj se „kao malo dete“, jer ona za nju „nosi jedan sentiment“ pošto je i sama rođena u Užicu kao i Milutin Uskoković, a bavi se i pisanjem i novinarstvom, kao što se i on bavio.
– Milutin Uskoković je promenio tok srpske književnosti zato što je doneo građanski duh u srpsku literaturu– rekla je Branka Selaković i istakla da je veoma vezana za Užice i za Milutina Uskokovića i smatra da je važno što užička Narodna biblioteka neguje uspomenu na njega, ali vodi računa i o svim drugim piscima koji su rođeni u Užicu, a žive i stvaraju u nekom drugom gradu. Nagrađenu priču Branka je napisala kada je izašla iz porodilišta.
– U ovim nemirnim vremenima kada smo svi napeti, kada sa svih strana duvaju razni vetrovi, potrebno je spustiti se, uzeti dah ispod tog nivoa buke. Mislim da je umetnost ta koja to meni pruža, tako da je ova priča bila distanca, otklon i sjajan udah. Ovo je, zapravo početak jednog većeg ciklusa priča koje će se baviti tematikom majčinstva.
Branka je učestvovala na konkursu i pre dve godine i tada je njena pripovetka bila među deset najboljih koje su objavljene u „Međaju“.
Prof. Ljiljana Kostić, članicu žirija, rekla je da je jedan od najvećih izazova ovog konkursa bilo prisustvo različitih narativa i poetika. Pristigle priče bile su tematski raznovrsne od pojedinačnih do kolektivnih sudbina. Na nju je poseban utisak ostavila prvonagrađena priča.
– Pisana je iz pozicije koja je svakoj ženi poznata u postnatalnom periodu. Prikazala je tok svesti jedne žene kroz borbu između ljubavi i straha. Zanimljiva, interesantna pripovetka koja nam se u tom trenutku učinila kao osveženje u odnosu na one koje su pristizale na konkurs unazad nekoliko godina – rekla jeprof. Ljiljana Kostić.
– Ovde se dogodilo nešto što je iznenađujuće, što je inovativno i što me istinski i obradovalo. Sve tri priče su specifične, a po kvalitetu se bitno ne razlikuju. Nas troje u žiriju, troje užičkih profesora, bili su u 90 odsto slučajeva jedinstveni, što je takođe, značajan detalj – navodi prof. dr Gojko Tešić koji je četiri godine je u žiriju.
Nagrade je uručila direktorka Narodne biblioteke Užice Dušica Murić, a i Tihomir Stevanović (1965) i Pavle Zeljić (2000) ovom prilikom su, kao i Branka Selaković, podelili sa publikom svoj doživljaj i impresije delima Milutina Uskokovića.
