Povodom Dana grada, u Narodnoj biblioteci Užice, 10. oktobra otvorena je izložba pod nazivom „Mladost je uvek ista – užička omladinska periodika“, čiji su autori bibliotekarke Gordana Bacotić, Nela Tomić Bogdanović i Biljana Ristović.
Izložba je nastala sa ciljem da se skrene pažnja na značajan deo fonda zavičajne periodike užičke Narodne biblioteke, njome je obuhvaćeno 15 omladinskih novina i časopisa koji su izlazili u Užicu od 1918. kada je objavljen „Rasvit“ pa do 1995. godine kada se pojavio „Imidž“, većina je u fondu Biblioteke na čijem sajtu se mogu pojedini i pogledati pošto su digitalizovani, kaže jedna od autorki izložbe, Gordana Bacotić. Katalog izložbe u u elektronskom obliku je u pripremi i planirano je da bude objavljen do kraja godine.
– Naslov izložbe preuzet je iz omladinskog lista „Maj“ iz intervjua u kome je narodni heroj Dana Milosavljević govorila o odnosu svoje i generacije sedmadesetih godina i on na najbolji način sažima zaključak do kojeg smo i mi došli listajući ovu periodiku, a to je da mladi u svim epohama razmišljaju na isti način, da javnost od njih mnogo očekuje i da ih oštro kritikuje. Stiče se utisak da u svakoj epohi postoji stav javnog mnjenja da omladina nikada nije bila gora, a ustvari, omladina je uvek dobra i predstavlja najbolji deo jednog naroda. Mladi su ginuli u ratovima, gradili zemlju i novo društvo posle ratova – navodi Gordana Bacotić.
Okupljenu publiku pozdravila je direktorka užičke Narodne biblioteke Dušica Murić, rekavši da je ova izložba posvećena očuvanju istorijske i kulturne baštine, ali i značajnim stvaraocima užičkog kraja kao i svaki program koji užička biblioteka organizuje povodom obeležavanja Dana grada.
Izložbu je otvorila Stanojka Milivojević, istoričar i muzejski savetnik u užičkom Narodnom muzeju, istakavši da su „mladi ljudi uvek isti , ali u onome što je svojstveno svoj mladosti, radoznalost, ambicioznost, odvažnost“, ali i želja za drugačijim i boljim.
Međutim, različite su društveno – političke, ekonomske, kulturološke okolnosti u kojima odrastaju, školuju se i sazrevaju. Posle „Rasvita“ koji je bio prvi, po završetku Prvog svetskog rata, 1925. izlazi i „Zlatiborski soko“ sa „vizijom da se ideja sokolstva i sokolskih vrednosti proširi u narodu, pored promovisanja zdravog života sokoli afirmišu i jugoslovensku ideju“.
Prema rečima Stanojke Milivojević jedan od omladinskih listova bio je i „Učiteljski podmladak“ koji je izlazio od 1926. do 1935. godine u kojem su osim knjiženih, objavljivani i radovi iskusnih stručnjaka iz filozofije, psihologije, pedagogije iz cele Kraljevine Jugoslavije. Mladi su u njima kritikovani zbog pasivnosti i sklonosti zabavi, jer se od njih očekivalo da budu samo nosioci progresa. Među časopisima koji su izlazili do Drugog svetskog rata su i „Trezvenost“, „Mlada trezvenost“, a 1939. godine izlazi „Užički odjek“ u kojem se, kako je istakla Stanojka Milivojević, nagoveštavaju teška ratna vremena i kroz tekstove rodoljubive sadržine podiže se borbeni moral. Tokom Drugog svetskog rata, od 1941. do 1945. izlazio je list Saveza komunističke omladine Jugoslavije „Omladinska borba“, a posle rata, među omladinskim listovima bili su „Omladina“ u izdanju našeg nedeljnika „Vesti“, prvi broj izašao je 10. februara 1960. godine, „Reč mladih“, „Minut do 12“.
– Omladinska štampa predstavlja odraz vremena, odnosno, društva i društvenog sistema u kome nastaju. Važno je istaći i to da je postojala inicijativa bilo od pojedinca, udruženja ili države da se oni pokreću i štampaju, da mladi imaju svoj medij, svoj kutak u kome će izneti svoje stavove i rezultate svog stvaralaštva – rekla je Stanojka Milivojević.
