– Planiramo da ovu godinu završimo pozitivnim rezultatom, međutim, ostvarena dobit u prvoj polovini ove u odnosu na prošlu godinu za nas je kao da smo, pošteno rečeno, u debelom gubitku. Osim toga, u narednoj godini čeka nas velika neizvesnost. Bar za prvi kvartal, mada ni za prvu polovinu godine ne vidimo ništa dobro. Recesija u Evropi je užasno visoka. Međutim, optimisti smo pa ćemo da se borimo – kaže Ninko Tešić.
Impol Seval Valjaonica aluminijuma Sevojno, 27. oktobra obeležila je Dan društva, 48 godina od početka redovne proizvodnje i 21 godinu od uspešno sprovedene privatizacije, kada je kompanija Impol d.o.o. Slovenska Bistrica kupila 70 odsto kapitala tadašnje Valjaonice aluminijuma Sevojno, dok je 15 odsto kapitala vlasnik Akcionarski fond a.d. Beograd i isto toliko manjinski akcionari. Ovim povodom, kao i proteklih godina, osim u periodu pandemije korona virusom, organizovano je svečano okupljanje penzionera, zaposlenih, poslovnih partnera i brojnih gostiju, a u okviru koje je nastupio KUD Sevojno i proslavljeni trubač Dejan Petrović sa svojim bendom. Zaposlenima je isplaćena jubilarna nagrada u iznosu od 25.085 dinara.
Povodom Dana društva, održana je konferencija za novinare na kojoj su učestvovali Ninko Tešić, generalni direktor, Sanja Bosiljčić, izvršna direktorka za ekonomske poslove i Dušan Prtenjak, izvršni direktor za tehničke poslove Impol Sevala, kao i predstavnici većinskog vlasnika, Andrej Kolmanič, glavni izvršni direktor kompanije Impol i predsednik Nadzornog odbora Impol Sevala i Irena Šela, izvršna direktorka u kompaniji Impol u Slovenskoj Bistrici i član Nadzornog odbora Impol Sevala.
Osvrnuvši se na poslovanje Impol Sevala u prošloj godini, generalni direktor Ninko Tešić ukazao je na stabilnost koja je bila karakteristika rada i poslovanja zahvaljujući kojoj je ostvarena rekordna dobit u istoriji fabrike od 24 miliona evra pa je ove godine akcionarima isplaćena do sada najveća dividenda u ukupnom iznosu od sedam miliona evra. Ostvarena ukupna proizvodnja u prošloj godini bila je 42.696 tona od čega u hladno valjanom programu 37.764 tone, a vrednost izvoza 193,6 miliona evra. Prosečno isplaćena neto zarada zaposlenima bez menadžmenta iznosila je nešto više od 109 hiljada dinara, a tekuća likvidnost je održana.
– U prvih šest meseci ove godine ostvarili smo proizvodnju od 20.593 tone od čega 16.905 tona u hladno valjanom programu. Vrednost izvoza je 71. 241.000 evra, gde plasiramo skoro 95 odsto ukupne proizvodnje, najviše u Nemačku, Italiju, a potom i u druge zemlje Evropske unije. U Rusiju, takođe izvozimo i bojeni i nebojeni aluminijum – rekao je Ninko Tešić. Prosečna isplaćena neto zarada zaposlenima bez menadžmenta je 111.761 dinar ili 953 evra, ispoštovane su sve odredbe Kolektivnog ugovora, a u cilju zaštite standarda zaposlenih, od 1. oktobra Društvo se opredelilo za povećanje najniže cene rada za još pet posto što je drugo povećanje u ovoj godini, prvo je bilo 1. aprila, takođe od pet procenata.
– U ovoj godini mi ne ostvarujemo planirane proizvodne rezultate. Na tržištu je došlo do pada tražnje, došlo je do pada cena prerade, ali smo uspeli da i dalje poslujemo sa dobiti. Tako smo za prvih šest meseci ostvarili dobit od 2.097.000 evra. Planiramo da ovu godinu završimo pozitivnim rezultatom, međutim, ostvarena dobit u prvoj polovini ove u odnosu na prošlu godinu za nas je kao da smo, pošteno rečeno, u debelom gubitku. Osim toga, u narednoj godini čeka nas velika neizvesnost. Bar za prvi kvartal, mada ni za prvu polovinu godine ne vidimo ništa dobro. Recesija u Evropi je užasno visoka. Međutim, optimisti smo pa ćemo da se borimo – rekao je Ninko Tešić.
U prvih šest meseci ove godine u Impol Sevalu u investicije je uloženo preko 2,6 miliona evra, a plan je da do kraja godine ukupno ulaganje bude 4,16 miliona evra. Inače, u postprivatizacionom periodu, od 2002. do 1. jula ove godine u nabavku nove i revitalizaciju postojeće opreme uloženo je 116 miliona evra.
– U polaznim osnovama Strategije razvoja od 2024-2030. godine predvideli smo investiciona ulaganja od oko 30 miliona evra od čega u tri strateška projekta što je oko 18,5 , a oko 5,5 miliona evra, mada će možda biti potrebno i mnogo više, u projekte zaštite životne sredine. Međutim, uz sva ova planiranja investicija bićemo veoma, veoma oprezni, da bismo sačuvali likvidnost. Moramo da vidimo šta nam vreme donosi, nećemo se zaletati da potrošimo veliki novac, a da posle nemamo tržište – rekao je Tešić.
Prema rečima Ninka Tešića u Impol Sevalu trenutno je najveće angažovanje na obezbeđenju dovoljnog nivoa prodaje koja bi u narednom periodu obezbedila puno ili bar nešto veće korišćenje kapaciteta nego što je u ovom trenutku.
– Trenutno radimo sa oko 70 odsto kapaciteta što nije dovoljno da dugoročno budemo pozitivni. Prisutna je i tendencija pada cena pa moramo povećavati količine. Najvažniji zadatak nam je da budemo u kontaktu sa postojećim kupcima, da radimo na osvajanju novih proizvoda i novih tržišta – ističe Ninko Tešić.
Prema rečima Tešića, Impol Seval je u saradnji sa UNDP ažurirao zahtev za dobijanje integrisane dozvole koju očekuje u prvoj polovini naredne godine.
– Kao odgovor na klimatske promene Evropska unija je usvojila „Zelenu agendu“ i plan „Fit for 55“ sa ciljem da se ukupna emisija ugljen-dioksida smanji za 55 odsto do 2030. godine. To nas ozbiljno obavezuje da se usaglasimo sa ovim planom. Kupci već od nas zahtevaju da izrađujemo analizu životnog ciklusa proizvoda, da im dostavljamo informacije o uljeničnom otisku proizvoda i da isporučujemo proizvode sa visokim udelom sekundarnog aluminijuma, jer oni imaju nizak ugljenični otisak. Jednostavno rečeno, Evropa će od proizvođača aluminijuma, stakla, gvožđa, cementa, đubriva, koji su van Evropske unije, tražiti da od 1. januara 2026. godine plaćaju takse na sadržaj ugljenika ukoliko država tih proizvođača nema uspostavljen sistem trgovine emisijama gasova sa efektom staklene bašte – ETS. Ono što je za nas zanimljivo, Srbija još uvek nije uspostavila ovaj sistem. Nadam se da će stići to da uradi, jer ukoliko se to ne dogodi, onda ćemo imati ozbiljan problem da prodajemo na tržištu EU – istakao je Tešić navodeći da će te takse biti ogromne s obzirom da se sada kreću od 80 do 90 evra po toni ugljenika. Prema njegovim rečima, u Impol Sevalu će se raditi na smanjenju ugljeničnog otiska kroz nabavku „zelenih“ ingota koji nemaju veliki sadržaj ugljenika, pre svega kroz potrošnju sekundarnih sirovina.
– Osposobljeni smo da trošimo dosta sekundarnih sirovina i trenutno, pored smanjenog nivoa proizvodnje, trošimo ih mesečno do 1.800 tona koje najvećim delom uvozimo iz Nemačke, Mađarske i drugih zemalja zapadne Evrope. Samo oko 300 tona obezbedimo na domaćem tržištu. Za uvoz su nam potrebne dozvole i tu imamo žestoke probleme sa administracijom Ministarstva za zaštitu životne sredine, jer dozvole čekamo mesecima. Tim povodom se na nivou Ministarstva mora nešto hitno preduzeti, a mi smo se osposobili da izračunavamo ugljenični otisak, proučili smo sve propise EU vezano za „Zelenu agendu“ i već od 1. januara naredne godine u obavezi smo da dostavimo našim kupcima podatke o ugljeničnom otisku za četvrti kvartal ove godine što ćemo i učiniti – ističe Tešić i izražava nadu da će i na nivou države do 1. januara 2026. godine biti doneti odgovarajući propisi kako srpski proizvođači ne bi plaćali ogromne takse EU i time znatno uvećavali troškove poslovanja.
U Impol Sevalu uvek se poklanjala velika pažnja kadrovskoj politici, a tako će biti i u narednom periodu kada se može očekivati suočavanje i sa problem nedostatka odgovarajućih kadrova svih struka. Otpuštanja radnika nema, a novog zapošljavanja ima onoliko koliko je neophodno za proces proizvodnje i funkcionisanje fabrike.
– Iako je kriza, kadar ne možemo zanemariti. Mi smo se opredelili da ga sačuvamo, a to znači da moramo voditi računa i o standardu zaposlenih, povećavati plate. Trudimo se da zadržimo postojeći kadar, ali i da dođemo do onih koji su nam neophodni, kao što su metalurški inženjeri – kaže Ninko Tešić. Bez obzira na sve teškoće, očekuje se da će ostvareni finansijski rezultat u ovoj godini omogućiti isplatu i nagrade svim zaposlenima, takozvane „trinaeste plate“.
Andrej Kolmanič, glavni izvršni direktor kompanije Impol i predsednik Nadzornog odbora Impol Sevala, navodi da ni kompanija Impol nije imuna na krizu u Evropi i svetu. Inflacija je visoka, novac je sve skuplji što utiče na investiranje. Međutim, ukoliko nema investicija, nema ni nove ponude, a tražnja pada. Prema rečima Kolmaniča, zarade zaposlenih nikako ne mogu da prate inflaciju što izaziva bojazan kod svih. Ipak, očekivanja, ali i pojedine prognoze ukazuju da će u aluminijumskoj industriji u narednoj godini biti bolje.
