– „Corun Holding“ je 21. novembra obeležio značajan jubilej, 40 godina od početka rada i osnivanja preduzeća koje je tokom tog perioda prošlo kroz brojne faze rada i razvoja, prebrodilo sve prepreke i izgradilo preduslove za uspešno poslovanje u budućnosti – kaže za „Vesti“ Zoran Vermezović, generalni direktor „Corun Holding“ doo, od 2017. godine ćerka firme „Prvog partizana“
Obeležili ste značajan jubilej, 40 godina od početka rada i osnivanja preduzeća koje je tokom tog perioda prošlo kroz brojne faze svog rada i razvoja, prebrodilo prepreke i izgleda da je sada na svom pravom putu. Kako biste u nekoliko rečenica opisali protekle četiri decenije?– „Corun Holding“ je 21. novembra obeležio značajan jubilej, 40 godina od početka rada i osnivanja preduzeća koje je tokom tog perioda prošlo kroz brojne faze rada i razvoja, prebrodilo sve prepreke i izgradilo preduslove za uspešno poslovanje u budućnosti. „Corun“ je od osnivanja počeo sa osnovnim proizvodnim programom: proizvodnja izmenjivih reznih pločica od tvrdog metala, strugarskih držača i glodačkih glava i kao takav je bio jedinstvena firma na prostoru Balkana. Za 40 godina postojanja proširio je osnovni proizvodni program na proizvodnju specijalnih reznih alata, proizvodnju rudarskih alata i grebača za asfalt, proizvodnju matrica od tvrdog metala za kovanje, vučenje i istiskivanje, kvalitativno i estetsko presvlačenje reznog alata, alata za kovanje, za brizganje plastike i ostalih delova od čelika i tvrdog metala postupcima PVD i CVD presvlačenja, izrada alata za farmaceutsku insutriju kao i izradu veoma zahtevnih i složenih alata za visokoserijsku proizvodnju za vojnu industriju. Sve ove programe „Corun“ je u proteklom periodu osvojio sam sa svojim kadrovima i iz sopstvenih sredstava.
Bili ste prepoznatljivi i po svojim prvim vlasnicima, švedskim „Sandvikom“, ali su se posle njih vlasnici menjali. Koliko ih je bilo do sada i kako ste uspeli da opstanete?
– „Corun“ su 1983. godine osnovali SOUR „Prvi Partizan“ sa 40 odsto kapitala, „Sandvik“ Švedska sa 30 i „Univerzal“ Beograd sa 30 procenata kapitala i kao takav bio je među prvim preduzećima u tadašnjoj Jugoslaviji sa mešovitim vlasništvom i stranim kapitalom. Od tada do danas promenilo se više vlasnika. SOUR „Prvi Partizan“ 1990. godine izlazi iz vlasništva, ostaju „Sandvik“ sa 51 i Univerzal sa 49 odsto kapitala. Svoj udeo 2006. godine u „Corun“ -u, „Sandvik“ prodaje „Univerzalu“ i on postaje 100 posto vlasnik. „Univerzal“ 2011. godine prodaje sav, stopostotni kapital „Corun“ -a ruskom biznismenu. Na kraju 2017. godine „Prvi Partizan“ kupuje „Corun Holding“ DOO sa 100 posto kapitala.
Proizvodni program Corun-a bio je karakterističan, zahtevao je istraživanje, inovacije i praćenje svetskih trendova. Da li je ostao takav do današnjih dana?
– Sve ove promene vlasništva bile su iz potrebe da „Corun“ opstane sa svojim specifičnim proizvodnim programom i zaposlenima, a da ga razni vlasnici ne povuku u zatvaranje zbog svojih problema. Kupovinom „Corun“ – a 2017. godine od strane „Prvog Partizana“ on posredno postaje državna i vojna firma. Sve vreme transformacija i menjanja vlasnika „Corun“ je uspeo da sačuva radnike, stručni kadar i kompletan proizvodni program. Tokom svog postojanja imao je uspešnu saradnju sa naučnim institucijama „Vinča“ i VTI, Mašinskim fakultetom u Beogradu i u Kragujevcu, Tehničkom i Višom tehničkom školom Užice, a posebno vodi računa o kretanju noviteta i razvoja reznog alata i pokušava da sve to prati prema svojim mogućnostima.
Kako se kreće fizički obim proizvodnje u ovoj godini, kako se ona kretala poslednjih godina i kako procenjujete da ćete završiti ovu godinu?
– Fizički obim proizvodnje u ovoj godini je na oko 80 odsto od planiranog. Proteklih godina proizvodnja raste iz godine u godinu prvenstveno zahvaljujući potrebama „Prvog Partizana“. Inače, poslednjih godina proizvodnja standardnog reznog alata pada, ali raste proizvodnja specijalnog reznog alata, kao i proizvodnja matrica.
Ako pogledamo, prihod u 2022, duplo je veći u odnosu na prethodnu, 2021, a po planu za 2023, trebalo bi da bude 50 posto veći u odnosu na 2022. godinu. Preduzeće je ostvarilo dobit u 2022, a očekujemo pozitvan finasijski rezultat i u ovoj godini bez obzira na tešku situaciju na tržištu.
Koji su sada vaši najznačajniji i najveći kupci, jer ste bar u prve tri decenije postojanja izvozili preko 90 odsto proizvodnje?
– „Corun“ je poslednjih 10-15 godina, takođe, bio oko 70 odsto izvozno orijentisan. Pandemija, rat u Ukrajini i sankcije prema Rusiji to su promenile i taj procenat dosta se smanjio, tako da je sada udeo izvoza u ukupnom prihodu oko 30 procenata. Glavno izvozno tržište je i dalje Rusija, Belorusija, Ukrajina, BiH, Bugarska, Brazil i Hrvatska.
Kolika su investiciona ulaganja, gde najviše investirate i zašto?
– Generalnim remontom procesne opreme, sinterovanja, PVD i CVD presvlačenja, presa za presovanje praškastih materijala, investiranjem u još jednu presu s većim karakteristikama, „Corun“ je stvorio preduslove za proizvodnju oko 70 odsto od projektovanog kapaciteta. Finansijski obim prodaje ove i prošle godine povećan je gotovo sto posto u odnosu na 2021, bez obzira na gubitak jednog dela izvoznog tržišta. Na takvo poslovanje prvenstveno je uticao „Prvi Partizan“ sa svojim potrebama.
Koji su najveći problemi u poslovanju „Corun“-a danas?
– Danas, među najveće probleme u poslovanju „Corun“-a možemo uvrstiti sankcije EU prema Rusiji i rat u Ukrajini, pa se zbog toga to tržište okreće prema Kini. Cene kineskih proizvoda veoma su niske što je teško pratiti, jer mi 90 odsto našeg repromaterijala uvozimo sa zapada, a znamo kakve su tamo cene. Troškove poslovanja uvećava i stalno povećanje cena transporta, električne energije i svih ostalih energenata i usluga.
„Corun“ nikada nije imao veliki broj radnika. Koliko sada imate zaposlenih i kakva je njihova kvalifikaciona i starosna struktura, kolika je prosečna zarada, imate li problema sa nedostatkom odgovarajućeg kadra?
– „Corun“ trenutno ima 80 radnika što je oko tehnološkog minimuma bez obzira da li se proizvodi 300.000 ili 3.000.000 komada na godišnjem nivou. Oko polovine zaposlenih je do 35 godina starosti. U poslednjih tri do četiri godine „Corun“ je primio dosta mladih radnika, većinom u proizvodnju, ali i u ostale prateće službe. Kvalifikaciona struktura je: 14 sa visokom stručnom spremom, osam sa višom, ostali radnici su većinom sa srednjom stručnom spremom. Proizvodnja je tehnološki složena i raznovrsna tako da kvalifikaciona struktura zaposlenih to mora da prati. U režiji radi osam radnika, svi ostali su vezani za prozvodnju. Prisutan je problem nedostatka brusača, CNC operatera, metalurga IV, V ili VII stepen, mašinskih inženjera. U principu, većinu zaposlenih obučavamo sami u svojoj proizvodnji. ična primanja su nešto manja od proseka Republike i do sada su bila redovna. Rukovodstvo „Corun“-a uvek je imalo dobru saradnju sa sindikatom i zposlenima, pomaže društvene aktivnosti, ali neguje i kolektivni duh među zaposlenima, što je bitno za poslovni uspeh firme.
Koji su dalji planovi i ciljevi u razvoju i radu preduzeća?
– U 40 godina postojanja bilo je padova i uspona u poslovanju, ali zajedničkim radom i angažovanjem svih zaposlenih „Corun“ je prevazišao sve nedaće i ostvario sve preduslove za budući uspešan rad, pod uslovom da spoljašnji negativni faktori ne budu nadmoćniji (ratovi, sankcije i druga poslovna ograničenja).
Dalji planovi su da i dalje razvijamo standardne i specijalne rezne pločice i alate. Takođe, pošto smo sada deo vojne industije, želimo da nastavimo sa osvajanjem novih proizvoda iz vojnog programa. Plan nam je da u budućnosti investiramo u lasersku opremu za kontrolu i proizvodnju visokopreciznih alata za presovanje proizvoda od praha tvrdog metala, kao i u modernizaciju opreme za laboratorijsko ispitivanje i kontrolu fizičko mehaničkih osobina svih proizvoda od tvrdog metala.