– U filmu uvek se digitalno nasilje otkrije i to mladim ljudima moramo dati do znanja. Ne smemo ih lagati, svaki film iako je edukativnog karaktera mora da govori o stvarnosti. Imaćete kaznu jer život nije film-ističe Dragomir Ćitić, sekretar Crvenog krsta Užice
Edukativni film „Ne gazite tuđe snove“ Crvenog krsta Užice iz 2012. godine i dalje u školama izaziva veliko interesovanje učenika. Svi treba da se zapitamo -da li se na prevenciji nasilja ništa od tada nije radilo, ili je to toliko dobar film, pa se zato ponavlja i traje?
– Kada u filmu igraju deca, mladi ljudi i generacijski jaz nije veliki, onda im je to prihvaljivo. Tu ima dosta šaljivih razgovora, gde se oni pronalaze i to je primer kako im se približiti-ističe Dragomir Ćitić, sekretar Crvenog krsta Užice.
On navodi da kompletan tekst su pisali volonteri užičkog Crvenog krsta, odnosno scenario Milica Tošić sa svojim timom, a režirao je Vladimir Kurćubić. Oni su za film sve „pokupili“ u školi, a zatim smo sve to „upakovali“ i pokazali publici.
Generacije prolaze, ali dečje šale iz škole ostaju i tu se ništa neće promeniti. Možda je samo u žargonu promenjena terminologija i zato zaključujemo da na taj način treba pristupiti edukaciji i prevenciji nasilja u školi. Film je šaljiv sa dosta poruka i niko se nije nadao da će izazvati tako veliko interesovanje i broj pregleda.
– Film „Ne gazite tuđe snove“ je nastao u okviru promocije humanih vrednosti Crvenog krsta Srbije, a prvo je 2012.godine prikazan u Užicu, a zatim u Kulturnom centru Beograda. Podsetiću, da je film imao izuzetno dobre komentare i pre osam godina preko 1,4 miliona pregleda na YouTube. To je ubedljivo najgledaniji video materijal u istoriji Crvenog krsta Srbije-istakao je Ćitić.
Crveni krst Užice jedini je u svetu koji se bavi produkcijom. Film ima za cilj smanjenje nasilja među mladima, promociju tolerancije, nenasilnu komunikaciju, prevenciju diskriminacije i nasilja putem elektronskih medija. Zanimljivo je da je snimljen pre 11 godina, ali i sada svojom aktuelnošću izaziva veliko interesovanje u školama gde se prikazuje.
– Svaki Crveni krst u Srbiji dobio je CD sa filmom i mogao je da ga prikaže u školama. Dakle, mi smo pogodili temu za taj uzrast. Tehnologija je toliko uznapredovala, pa se dosta toga promenilo. Sada im je na mobilnom telefonu sve dostupno, što je doprinelo povećanju digitalnog nasilja. Kroz sve naše filmove to nasilje se provlači na jedan drugačiji način. Suština je da u filmu uvek se digitalno nasilje otkrije i to mladim ljudima moramo dati do znanja. Ne smemo ih lagati, svaki film iako je edukativnog karaktera mora da govori o stvarnosti. Mi ne možemo da pričamo o filmovima koji su virtuelni, da je to bilo, pa nećemo imati nikakvu kaznu. Ne, mi ćemo imati kaznu. Imaćete kaznu jer život nije film, a mi smo kroz edukativne filmove probali da prikažemo život i to je možda poenta uspeha „Ne gazite tuđe snove“-naglasio je naš sagovornik.
Sve je počelo 1999. godine kada je osnovano malo pozorište „Duga“, a volonteri su kasnije upisali akademije, postali su glumci, režiseri… Prvi igrani film „Skok“snimljen je 2006.godine na temu borbe protiv narkomanije. Taj film nije „šarena laža“ i narkoman umire.Film je uvršten u edukativni materijal Crvenog krsta Srbije, a postao je zvanični eksponat Muzeja međunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca u Ženevi.
Zatim je urađen film „Beli anđeo“ 2010.godine u vezi davalaštva krvi, zatim „Alisa u zemlji čuda“ isto se bavi narkomanijom. Usledio je film „Ne gazite tuđe snove“ 2012.godine a kruna svega je edukativni film „Na pravom putu“ iz 2019.godine.
Svi filmovi urađeni su volonterski, a sredstva su izdvojena za rasvetu, opremu i tekuće troškove. Cilj nam je da se deca bave humanim radom, da osećaju pripadnost i da postanu lideri. Crveni krst Užice radi i subotom i nedeljom, a deca koja dolaze kroz igru poštuju pravila, način ophođenja, ponašanja, sve ono o čemu uče u kući i školi.
– Mi smo Crveni krst koji se razlikuje od drugih, jer da bismo imali volontere potrebni su neki preduslovi, a to je da imate svoj prostor i ljude koji će puno da rade. Volonter ako ne oseća pripadnost on odlazi, ali ako zna da može da dođe da odigra bilijar, stoni tenis, da uči, ako ima problem da kaže starijima da se to reši, onda ostaje. Oni moraju imati uniformu kao znak prepoznavanja koju će sa ponosom da nose. Da bismo došli na taj nivo treba nam najmanje sedam-osam godina. Mi još uvek imamo da nam roditelji dovode decu da volontiraju, što nije slučaj u drugim sredinama-zaključio je Ćitić.
Crveni krst Užice kroz brojne aktivnosti i pravilan pristup u radu sa decom, postiže velike uspehe u različitim oblastima, po čemu je prepoznat i izvan granica naše zemlje.
Projekat: „Odbacimo nasilje, a ne učenika“
