U školi se puno priča o nasilju, ali suština je da ga ima manje, a da više bude zastupljeno lepo ponašanje i druženje
O različitim vrstama nasilja u školama veoma je važno da o svojim stavovima i predlozima govore i učenici. Naši sagovornici su učenici sedmog i osmog razreda Osnovne škole „Nada Matić“ u Užicu. U ovoj školi kroz različite vidove aktivnosti stručnih lica, nastavnika, direktora, roditelja, Učeničkog parlamenta radi se na prevenciji nasilja i usvajanju pozitivnih modela ponašanja.
Helena Sofijanić, učenica sedmog razreda kaže da kada bi videla fizičko nasilje prvo bi pokušala da ga zaustavi, onda bi prijavila razrednoj starešini u koju ima poverenja, a rekla bi i roditeljima jer im priča sve šta se dešava u školi.
– Fizičko nasilje ne treba trpeti i mislim da treba da se uzvrati, ali onda i da se prijavi. O nasilju treba da se priča, međutim, ne priča se iskreno već je ponekad ublaženo ili uvećano -ističe Helena.
Ako bi pričala o nasilju svojim drugovima najviše bi govorila o psihičkom, jer misli da se o njemu ne priča dovoljno.
– Kada vidimo psihičko nasilje, ono može da se prepozna, tako što je neko, na primer, tužan a to utiče na njegovu ličnost i samopouzdanje. Za razliku od fizičkog koje je lako prepoznati, kod socijalnog i psihičkog to može da utiče na karakter i ličnost – navela je Helena.
Staša Stešević, učenica osmog razreda i predsednica Učeničkog parlamenta rekla je da pripremaju prezentaciju o nasilju koju će predstaviti u svim odeljenjima.
– O nasilju pričamo na času građanskog i odeljenskog starešine, tako da kada bi videla fizičko nasilje pokušala bih da ga zaustavim. Ako ne uspem onda bih prijavila nastavniku, odeljenskom starešini i roditeljima. Jer ako dete trpi neku vrstu nasilja i plaši se da kaže nekom odraslom pokušala bih da pričam sa njim, da ga saslušam i posavetujem da razgovara sa nekim ko može da mu pomogne-naglasila je Staša.
Ona dodaje da svako nasilje utiče na psihičko zdravlje čoveka i često se primećuje da je neko tužan. To se dešava onima koje najviše zadirkuju, onda je taj učenik povučen i ne priča ni sa kim. Zato mi kao prijatelji treba da pričamo sa tim ko vrši nasilje i da mu kažemo da to nije zanimljivo i lepo.
– O tome pričamo i van škole, a generalno najviše pričam sa roditeljima jer treba sve da im kažem i da nikakvo nasilje ne trpim. Ako želim sebi da pomognem, moram da tražim pomoć, jer se nasilje neće rešiti samo od sebe-rekla je Staša.
U okviru Učeničkog parlamenta Staša kaže da će kroz aktivnosti koje pripremaju i razgovor pokušati da spreče da dođe do nasilja. Važno je istaći da to nije način kako se postupa, ali ipak sve to predstaviti kroz primere i igru.
Lazar Tošović, učenik osmog razreda ističe da kada bi video fizičko nasilje u školi ili van nje prvo bi prišao i razdvojio ih, zatim prijavio razrednom starešini, direktorki škole i roditeljima. Član je Učeničkog parlamenta i sa nastavnikom Filipom Lazićem koji predaje građansko vaspitanje i rukovodi Učeničkim parlamentom radiće prezentaciju o digitalnom ali i o svim drugim vrstama nasilja.
– Najzastupljenije nasilje u školi je fizičko i to kroz huškanje, čvrge, šljage… Skoro isto je zastupljeno i digitalno nasilje poput uznemiravanja preko interneta. Ako je neko psihički uznemiravan to se najviše vidi po licu i kako se ponaša u školi, ni sa kim ne priča i uglavnom po lošim ocenama-precizirao je Lazar.
On ističe da je fizičko nasilje zastupljenije u nižim razredima, a da osmaci shvataju da to ne treba da rade u školi, jer mogu imati teške posledice i pokretanje disciplinskog postupka. U školi se puno priča o nasilju, ali mislim da je suština da ga ima manje, a da više bude zastupljeno lepo ponašanje i druženje.
Direktorka škole Ivana Cvetković navela je pozitivne primere ponašanja u različitim oblastima i istakla da je potrebno za to više prostora u medijima.
Učenici su se složili da treba više pričati o dobrom ponašanju, ali da se to ne odnosi samo na učenje i ocene.
Kada je u pitanju lepo ponašanje tada nastaje pozitivno rivalstvo i onda vi hoćete i želite da postanete još bolji kroz dobre primere, rekla je Bojana. A Lazar je dodao da primeri pozitivnog ponašanja kroz drugarstvo pomogli bi i onima koji su zbog nasilja izostavljenii da budu uključeni u društvo. Staša je ocenila da je to dobra ideja i da oni koji su pretrpeli psihičko nasilje videli bi da je dobro da se svi druže i da ih niko neće dirati.
Projekat: „Odbacimo nasilje, a ne učenika“
