U Narodnoj biblioteci Užice uz prisustvo porodice održano je memorijalno veče posvećeno književniku, bibliotekaru, jedno vreme i direktoru užičke Biblioteke Ivanu Ršumoviću (1972 – 2013) koji je preminuo pre deset godina i kako je rekla Dušica Murić, direktorka Narodne biblioteke Užice, „u godinama kada je njegova puna stvaralačka zrelost nagoveštala još mnogo dobrih knjiga“.
– Među nama je živeo neko ko je sanjao, slutio i gradio neke bolje svetove u nama i oko nas, neko čiji je lirski dijalog sa vremenom, istorijom i kulturom u trenucima teških pojedinačnih i kolektivnih iskušenja ulivao nadu u smisao naših života i dela ljubavi – rekla je Dušica Murić i podsetila da je Ivan Ršumović rođen u Užicu gede se i školovao, diplomirao je srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, radio je kao profesor u srednjoj školi „Radoje Marić“, Užičkoj gimnaziji i Turističko-ugostiteljskoj školi u Čajetini, ali je izvesno vreme bio i saradnik, novinar i voditelj Radio Užica.
Prvu knjigu, zbirku pesama „Kesten u Marijinim očima“, objavio je 1992. godine u Užicu u izdanju Kulturno-prosvetne zajednice. Slede zbirka „Jedan dan, jedan san, jedna pesma“ (1995), a 2000. godine u izdanju beogradske Narodne knjige i knjiga pesama „Izgubljene molitve“. Četvrtu pesničku zbirku „Serbia, Kosovo, Curriculum vitae“ objavio je 2008. godine pod pseudonimom Giovanni Scrappatorre u izdanju požeškog „Žiravca“ i ona je bila nominovana za nagradu „Pečat kneza Lazara“. Izdavački centar „Kadinjača“ 1998. objavio je svoj prvi roman „No passaran“, a čačanska izdavačka kuća „Legenda“ naredna dva – „Trinaesti minut“ (2003) i „Četrnaesti minut“ (2006). Dušica Murić podsetila je da je Ivan Ršumović potpisao brojne recenzije, predgovore, pogovore, eseje i članke vezane uglavnom za književne stvaraoce iz užičkog kraja. Od 2008. godine bio je član Udruženja književnika Srbije, a zatim i predsednik Podružnice UKS-a za Zlatiborski okrug, jedan od osnivača ogranka Vukove zadužbine u Užicu, a od 2005. godine i saradnik Matice srpske na projektu „Srpski biografski rečnik“. Ršumović je bio i član tima koji je izradio Strategiju razvoja grada Užica, sa posebnim angažovanjem u oblasti kulture. Kao koautor i urednik, potpisao je monografiju „Narodna biblioteka Užice 1856-2006“. Od 1999. godine u Narodnoj biblioteci radio je na Odeljenju stručne knjige, organizovao je kulturne programe, bio je član redakcije časopisa za književnost, umetnost i kulturu „Međaj“ i član žirija za dodelu Nagrade Milutin Uskoković. Kao direktor Narodne biblioteke svakodnevno je unapređivao njen rad posebno ističući značaj izdavačke delatnosti koju je želeo da podigne na najviši nivo, jer je za njega biblioteka bila „najvažniji izvor svekolikog ljudskog znanja i kulture u našem kraju, smatram da ona zauzima centralno mesto na kulturnoj mapi grada“,
– Možda svaki život može da stane u onaj naslov njegove pesničke knjige „Jedan dan, jedan san, jedna pesma“. Sigurni smo u to da taj dan, taj san i ta pesma ni posle deset godina od njegove smrti nisu završeni. I da još zadugo neće biti – rekla je Dušica Murić.
Prema rečima dr Rada Vučićevića, Ivan Ršumović, pesnik, pripovedač, romanopisac, esejista, ipak je najviše umetničke domete ostvario u rodoljubivoj poeziji „koja zahvaljujući njemu ima čitav korpus lirskih, tematskih odrednica sa prefiksom Srbija, srpski i kosovski“.
– Ivan Ršumović je uistinu živeo kratko, ali je uradio dovoljno da njegovo ime sa poštovanjem izgovaramo kada se god pomene književnost, umetnost, najvažniji činioci kulturnog i javnog života jedne sredine. Možda je to sasvim dovoljno za besmrtnost kojoj je i za života pripadao – rekao je, između ostalog, dr Rade Vučićević.
– Bilo ga je lako voleti, lako se sa njim smejati do suza, lako zapevati, lako sarađivati. Imati pesnika za prijatelja, izuzetno dragoceno u životu, kaže Dr Branka Arsović govoreći o druženju i radu sa Ivanom Ršumovićem.
Za dr Tatjanu Bogojević Ivan Ršumović bio je čovek „velikih i moćnih emocija, iznad svega veliki entuzijasta“, mnogima kojima je predavao kao profesor ili onima koji su češće dolazili u Narodnu biblioteku, pomogao je da stasaju, da postanu zrele ličnosti ili da savladaju neku od ozbiljnijih prepreka u njihovom naučno-istraživačkom radu. Dr Tatjana Bogojević sa prisutnima je podelila svoja sećanja na druženja sa Ivanom Ršumovićem od detinjstva, ali se osvrnula na njegov književni i bibliotečki rad i zaključila:
– Nonšalantni šmeker, zaljubljen u ljubav, zanesenjak, pogleda uprtog u more, u najdražu Vela Luku, obožavalac Balaševića i pesme „Ringišpil“ kao da nas sada gleda bar na kratko i možda ga možemo zamisliti kako se smeši. Iz svih tih razloga, malih i velikih, ne možemo staviti tačku na reči koje nam je ostavio na veru u lepše sutra. Svakako, nikada nećemo staviti tačku na sećanja.
Tokom večeri mlada pesnikinja Milena Čantrak čitala je stihove Ivana Ršumovića po izboru bibliotekarke Dragane Ristanović, a glumac užičkog Narodnog pozorišta Janko Radišić, uz gitaru je izvodio pesme koje je Ršumović voleo.
