Srpska pravoslavna crkva slavi Krstovdan, kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi.
Praznik se vezuje za Bogojavljenje i krštenje Isusa Hristosa, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu.
Krstovdan se uvek slavi uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.
U kalendaru nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta na kome je Gospod razapet. Ovog dana u hramovima se obavlja i čin vodoosvećenja.
Prvi je posni dan posle Božića, i to sa strogim postom. Ukoliko padne u subotu ili nedelju, razrešen je na ulje. Nadalje, posti se svaka sreda i petak.
Često se čuje izreka – „ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“.
Bogojavljenje se nikada ne posti, a praznik svetog Jovana Krstitelja ukoliko padne u sredu ili petak.
Po narodnom predskazivanju, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine.
Veruje se da se večeras u ponoć, pred Bogojavljenje, otvara nebo i Bog javlja ljudima. Ko bude napolju i to vidi, uz molitvu, treba da izgovori jednu želju.
