Pocetna Kultura Poslednji sud ne daje vatra

Poslednji sud ne daje vatra

127
0
Podelite

U Narodnoj biblioteci Užice, u petak, 9. februra otvorena je izložba fotografija „Pristajanje na nestajanje“ autorke Slađane Pantelić koja je posvećena knjigama koje su u različitim istorijskim razdobljima izgorele u požarima koji su progutali određeni pisani trag o jeziku, kulturi i istoriji nekog naroda. Izložba je otvorena do kraja marta.

Ciklus fotografija koji je pred užičkom publikom nastao je kao svedočanstvo o slučajnom, velikom požaru koji se dogodio u leto 2022. godine u centru Novog Sada, u prolazu u Jevrejskoj ulici, u kome su jednom uličnom prodavcu izgorele sve knjige. Na mestu požara Slađana Pantelić uradila je fotografije koje je video Darjuš Samii, muzejski savetnik u Muzeju Vojvodine od koga je i potekla ideja za izložbu. Na njegovu inicijativu zajedno su uradili još nekoliko serija fotografija u kojima su koristili izgorele knjige, a da bi bila bolje dočarana priča o njihovom nestajanju, pojedine fotografije su nastale u katakombama na ostacima nagorelih knjiga. Tako je izložba posvećena „svim knjigama nestalim u požaru“ kako je, između ostalog, napisao Darjuš Samii u tekstu koji je pročitan na otvaranju izložbe. „Pored zatečenog stanja nakon požara, urađen je jedan mali scenski performans u kojem je figurativno spaljena srednjovekovna rukopisna knjiga. Ona simbolički predstavlja stradanje Narodne biblioteke u Beogradu na početku Drugog svetskog rata“, naveo je Darjuš Samii i zaključio: „Fotografije Slađane Pantelić ukazale su na trenutak u kojem knjige nestaju. Svaka prirodna reakcija pokreće osećaj gubitka i žala za nepovratno izgubljenim. Samo dubljim posmatranjem, otkrivamo da poslednji sud ne daje vatra, već ono iskonski pohranjeno u čoveku, a to je želja za stvaranjem.“

Prvu samostalnu izložbu, Slađana Pantelić imala je pre nekoliko godina u Gradskom kulturnom centru u rodnom Užicu u kojem je jedno vreme radila dizajn i tehničko uređenje knjiga u nekadašnjoj štampariji „Rujno“ . Sada živi i radi u Novom Sadu, a fotografija koja je njena velika ljubav, odvela ju je na brojne domaće i međunarodne izložbe. Izlagala je osim u Srbiji, i u Londonu, Beču, Njujorku, Sloveniji, Poljskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Kini… Za svoj rad nagrađena je značajnim nagradama. Nosilac je umetničkog zvanja F1 u Foto savezu Srbije.

– Fotografija je za mene hobi, moja inspiracija, moje „punjenje baterija“. Kroz fotografiju sam dobila mnogo toga, pre svega, poznanstvo sa divnim ljudima širom sveta. Volim duge šetnje i ako nemam društvo, onda mi je foto aparat moje društvo, volim prirodu, volim da stvaram, beležim, da čuvam od zaborava – rekla nam je Slađana Pantelić.

– Ne znam ništa o požaru sa ovih fotografija. Gde se dogodio? Kada? Zašto? Znam samo ono što se na njima vidi, trenutak vremena u kome su stranice plamtele i trenutak večnosti u kome se reči nisu dale. Prelazile su uhiljadostručene u fotografiju (znate onu izreku da jedna fotografija vredi hiljadu reči) i to kroz objektiv i oko žene čija je profesija da slaže reči i stranice, da pravi knjige. I upravo taj paradoks da neko kome je sudbina namenila da se bavi nastajanjem knjiga beleži i trajno čuva njihovo nestajanje, govori nam baš to da u početku beše REČ i da ništa nije slučajno. I mada se ova izložba zove „Pristajanje na nestajanje“ ona nam govori da REČ ne može i neće nestati, istakla je Nada Selaković, novinarka u penziji, na otvaranju izložbe.

Dušica Murić, direktorka užičke Narodne biblioteke, podsetila je ovom prilikom, da su kroz istoriju civilizacije mnoge biblioteke uništene, počevši od Aleksandrijske, pa sve do nemilih primera u prošlom veku kao što je knjigocid koji se desio 6. aprila 1941. godine kada je uništena Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu u Beogradu. A biblioteke „predstavljaju važnu kariku u zaštiti kulturne baštine“, jer „prikupljaju, čuvaju i daju na korišćenje knjige“ i upravo su one, prema rečima Dušice Murić, „mesta gde treba promovisati jednu ovakvu izložbu koja svedoči o nestajanju kulturnog blaga“.