Na Sretenje 2. februara 1835. godine, po novom kalendaru 15. februara, na Kneževim livadama u Kragujevcu uz prisustvo dve i po hiljade učesnika i mnogo znatiželjnog sveta, svečano je donesen Ustav, posle čega je knez ponet od mase na rukama. U narodu je ovaj ustav dobro primljen. „Novine serbske“ pisale su da je knez potpisao „sreću Srbije“
Sam termin ustav znači: ustanovljenje, uspostavljanje, određivanje. Naziv potiče od latinske reči constitution-utemeljenje, postava, sastav, odredba,uređenje, ustav. Pod ustavom se podrazumeva najviši opšti pravni akt i najvažniji politički dokument jedne države kojim se, na pravi način, uređuju osnovni društveni odnosi u toj zemlji. Borba za savremeni ustav, kao potpun, celovit i pisani dokument, dobila je široke razmere u prvim decenijama XIX veka. Ta borba bila je izraz težnje u društvu da se suzbije i zbaci apsolutistička vlast, da se ograniči vlast monarha, da se ukinu feudalne i sve druge privilegije, a za uspostavljanje jednakosti pred zakonom i uopšte. Za mnoge narode to je bila istovremeno i borba za oslobođenje od tuđinske vlasti, za nacionalnu emancipaciju i sopstvenu državnost i suverenost. Takav slučaj bio je sa srpskim narodom u XIX veku. Proces oslobađanja od osmanske vlasti i obnavljanja državnosti bio je složen i dugotrajan, a okončan je 1878. godine kada je na Berlinskom kongresu Kneževina Srbija priznata za nezavisnu samostalnu državu. Jedan od značajnih momenata na tom putu bio je Sretenjski ustav.
U još uvek vazalnu kneževinu Srbiju posle završenog školovanja i rada na izdavanju „Novina serbskih“ 1821. godine, iz Beča u Srbiju dolazi, za to vreme voma školovan i preduzimljiv čovek, Dimitrije Davidović. Kada je obišao „vilajet“ vratio se u Kragujevac i postao prvi sekretar kneza Miloša Obrenovića, što je bio najuticajniji položaj u tadašnjoj Srbiji. Prvih sekretarskih godina Davidović obavlja raznovrsne poslove.
Kako je vreme prolazilo, knez mu je poveravao i poslove spoljne politike. Knez Miloš je želeo da Srbija dobije autonomiju od Turske koju do tada nije imala. Po ugledu na Vlašku, zalagao se da i Srbija dobije „Hatišerif“ i tako proširi svoju nezavisnost. Na tom poslu veliku ulogu je imao i Dimitrije Davidović. Njegov predlog bio je da Srbija, posle mnogo godina, ima pravo upotrebe nacionalne zastave. Davidovićevo „mnenije“ Miloš je sa oduševljenjem prihvatio. Knez ga je odredio da bude deputat u Carigradu i od sultana „moli“ Hatišerif. Tu diplomatsku misiju uspešno je obavio 1833. godine. Ruski predstavnici u Carigradu odavali su priznanje Davidoviću da revnosno brani kneževa prava. Srbija je dobila autonomiju! Borba za potpunu samostalnost se nastavlja, trebalo je izraditi ustav.
Dimitrije Davidović je sastavio ustav sa komisijom koja mu je određena 1835. godine, a iste godine je i obnarodovan u Kragujevcu.
Na Sretenje 2. februara 1835. godine, po novom kalendaru 15. februara, na Kneževim livadama u Kragujevcu uz prisustvo dve i po hiljade učesnika i mnogo znatiželjnog sveta, svečano je donesen Ustav, posle čega je knez ponet od mase na rukama. Sutradan, Ustav je pročitan i objavljen na svečan način, uz zastave i svečanu muziku, kneževu konjičku i pešačku gardu i uz prisustvo državnog vrha i poslanika, a uveče je priređen vatromet i održana pozorišna predstava. Joakim Vujić je svoj pozorišni komad „Fernando i Jarika“ prema delu Karla Ekartshauzena prikazao u prenamenjenom prostoru kragujevačke „Tipografije“. Originalni primerak ustava povezao je i ukoričio Gligorije Vozarević (1790—1848), prvi knjigovezac, knjižar i bibliotekar u Kneževini Srbiji, a od 1901. godine čuva se u Arhivu Srbije. Ustav je štampan u Knjaževskoj državnoj tipografiji u Kragujevcu u 10.000 primeraka, podeljen je deputatima poslanicima Sretenjske skupštine i poslat po primerak svim ustanovama.
Ustavom je izvršena podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, što se i danas smatra standardom demokratije i ustavnosti.
Prava i slobode građana proklamovana Sretenjskim ustavom su: neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja.
Ustav je bio podeljen na 11 glava i 142. člana i njime je Srbija definisana kao nezavisna kneževina, podeljena na okruge, srezove i opštine.
Sretenjski ustav, uprkos okolnosti da je suspendovan ubrzo po donošenju, ostvario je značajan uticaj na razvoj političkih ideja i institucija. Koncipiran kao moderan ustavni dokument, uprkos svojim nedostacima, nagovestio je borbu za ustanovljavanje načela ustavnosti i zakonitosti, parlamentarnog sistema vlasti, političkih sloboda i prava. To su one vrednosti vladavine prava i izazovi s kojima se susrećemo i u savremenoj ustavnoj praksi.
U narodu je ovaj ustav dobro primljen. „Novine serbske“ pisale su da je knez potpisao „sreću Srbije“. Međutim, ovaj liberalan ustav ubrzo je izazvao proteste u Rusiji i u Turskoj carevini koje nisu imale svoj ustav. Najveće evropske imperije: Rusija, Turska, Austrija, Pruska, kao i druge manje zemlje u to doba nisu imale svoje ustave. U Austrijskom carstvu ubrzo je zavladao strah da i njeni podabici ne zatrže ustav po ugledu na susede. Reakcije je izazvala i zastava koja je imala iste boje kao i Francuska. Ruski poslanik u Carigradu Butenjev izjavio je da je „Srbija u bezdan propala zbog francusko-švajcarske konstitucije“, a član Porte za inostrana dela nazvao ga je „ zarazitelnom konstitucijom“. Austrijski poslanik na Porti ga u jednom pismu knezu Meternihu označava kao jednu od najvećih zabluda ovog veka. Međutim, stav bečkih dvorskih krugova o ovom ustavu najbolje je ilustrovao tekst objavljen, 20. septembra 1835. godine u augzburškim „Opštim novinama“ (Allgemaine Zeitung) gde se navodi „ … za Srbiju nisu slobodoumne uredbe, poput onih u francuskom ustavu, već je samo trebalo obezbediti ličnost, imanje i čast… i to što je knezu ograničeno pravo veta za pojedine zakone, te da mu je trebalo biti dozvoljeno da može da odbije koji god hoće zakon i da po svom nahođenju uklanja državne činovnike“. Sve tri ove sile složile su se da je ustav republikanski i revolucionarni i protiv njihovog feudalnog poretka.
Pod pritiskom Turske, Rusije i Austrije knez je nerado suspendovao ustav, prvenstveno braneći pravo Srbije da se samostalno ustavno organizuje, iako njemu kao vladaru nije bio po volji.
Kritike i pritisci na Srbiju otpočeli su istog trenutka od donošenja ustava. Mrđutim, knez Miloš se nije mnogo suprostavljao stranim pritiscima, koji su mu išli na ruku. Uz izgovore da se mora udovoljiti stranim silama, Miloš je u kratkom roku razrešio sve ministre. Prvi su smenjeni, Mileta Radojković i Dimitrije Davidović 16. marta 1835. godine, a do kraja meseca i svi ostali, čime je prvi slobodarski ustav neslavno završio i stavljen je van snage. Davidović je kasnije tvrdio da je „čedo“, misleći na ustav, umoreno još dok je bilo u kolevci. Sretenjski ustav bio je na snazi dve sedmice, odnosno do početka marta, kada je privremeno, a 11. aprila 1835. godine i konačno ukinut. Imajući u vidu da je ustav najviši pravni akt jedne države, a da je Srbija tada bila vazalna kneževina Osmanskog carstva, Porta se protivila njegovom donošenju, Austrija je takođe, bila protiv ustava jer ga ni sama nije imala. Rusija je donošenje ustava prokomentarisala kao „ francuski rasad u turskoj šumi“ . Pod inostranim pritiskom knez Miloš je, ne žaleći, ukinuo ustav.
Da se ne bi zamerio velikim silama, knez je čitav teret svalio na svog sekretara, koga je do kraja godine, oslobodio svih dužnosti i poslao u penziju.
Ne samo da je Davidović izgubio službu, već je bio primoran da napusti prestonicu Srbije i nađe novo prebivalište za sebe i svoju porodicu. Želeo je da ide u Beograd, ali nije dobio odobrenje kneza Miloša. Odabrao je Smederevo, kako je kasnije sam izjavio, „ radi lepote predela i svojih zdravstvenih razloga“. Uz novčanu pomoć kneza kupio je imanje i kuću.
Davidović je bio i jedan od osnivača srpskog novinarstva, a njegov rad imao je znatan uticaj na razvoj srpske kulture u prvoj polovini XIX veka. Ubraja se u idejne začetnike ustavobraniteljskog pokreta, odnosno u umerene opozicionare vladavini kneza Miloša. Smatra se i da je imao uticaja na promenu usmerenja spoljne politike kneza Miloša ka zapadnoevropskim silama. Prožet idejama Francuske revolucije koje su Napoleonovi ratovi širili Evropom i motivisan iskrenim patriotizmom, Dimitrije Davidović je sav svoj rad posvetio političkom i kulturnom napretku mlade srpske države.
Foto: Wikipedia
