Pobednici 22. po redu “Pršutijade” u Mačkatu su Petar Šopalović, koji je dobio nagradu za najbolju goveđu pršutu i kobasicu i Dragan Stojanović, čija je svinjska pršuta dobila najvišu ocenu stručne komisije.
Nagrada za najbolju slaninu pripala je Nikoli Brkoviću iz Kačera kome je dodeljeno i najviše priznanje “Pršutijade” za ovčju stelju. Kontrolu namirnica izvršio je Centar za istraživae namirnica Beograd, koji je izvršio analizu suvomesnatih proizvoda koji su konkurisali za nagrade.
Na ovogodišnjem Sajmu suvomesnatih proizvoda koji traje do nedelje, 3. marta učestvuje devet proizvođača iz zlatiborskih sela, a mesto održavanja je porta Crkve Svetog Ilije u Mačkatu, selu koje je simbol za pršutu koja se proizvodi na tradicionalan način.
Petar Šopalović kaže da nečija pršuta mora biti najbolja na “Pršutijadi”. Ove godine je to njegova, ali tu je i nagrada za kobasicu. Petar kao i njegov brat ima dvoje dece, porodičan je čovek i kao najvažniji sastojak dobre goveđe pršute izdvaja – sirovinu, jer sve zavisi od kvaliteta mesa od koga se pravi.
– Važno je meso, zatim da se usoli, obradi, ali i da se ljudski osuši. Ovaj proces traje dva meseca – od soljenja do sušenja proizvoda – navodi Petar koji kaže da je trenutno najteže naći dobru sirovinu, kvalitetnu stoku – priča Petar koji je treća generacija koja se bavi pršutarstvom u svojoj porodici.
Đorđe Stojanović i njegova snajka Brankica poziraju sa prvonagrađenom svinjskom pršutom. Kažu da se do dobre pršute dolazi velikim trudom i radom i bratskom slogom. Tu je i nadmorska visina i suva bukova drva. Kaže da nema problema što se tiče sirovine i da još u našim krajevima ima dovoljno kvalitetnih svinja tako da ne nedostaje dobra sirovina.
Nikola Brković, vrsni proizvođač iz Kačera zanat je učio od svoga oca Milije. Nikoline ćerke Andrijane sećamo se kao devojčice koja sa dedom pozira u narodnoj nošnji prilikom najave “Pršutijade”. Danas je ova devojka koja nastavlja dedin i očev porodični posao izašla da primi dve nagrade u ime Brkovića i Kačera, za ovčju stelju i slaninu.
Sajam je proglasio otvorenim predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović koji je rekao da je cilj lokalne samouprave dalje unapređenje i razvoj ove i sličnih manifestacija u opštini.
– Očekujemo da će Zlatiborski Eko-agrar vrlo brzo prerasti u Agrobiznis centar. To je drugačiji vid udruživanja za razliku od nekadašnjeg zadrugarstva koje je izgubilo značaj. Želimo da organizujemo proizvođače da se udruže po principu akcionarskih društava što su iskustva savremenih zemalja koje poštuju svoje poljoprivrednike i zašto takvo nešto ne bi moglo da zaživi i kod nas? – rekao je Stamatović koji je najavio jačanje infrastrukture Agrobiznis centra i pozvao sve na zajednički rad na jačanju i popularizaciji poljoprivrede.
Učenici Ugostiteljske škole u Čajetini za sve posetioce “Pršutijade” kuvali su pravi kačamak, a svoje organske proizvode izložila je “Naša Zlatka” iz Krive Reke.
Ova turističko-privredna manifestacija privlači veliki broj posetilaca, posebno turista sa Zlatibora a cene su nešto veće nego prošle godine, goveđa pršuta je 2.800 dinara, svinjska 1.800, kobasice 1.600, slanina 1.600, čvarci 1.600 i ovčja stelja 2.500 dinara.
Organizatori Sajma su Udruženje proizvođača suvomesnatih proizvoda Zlatiborskog okruga, a suorganizatori opština Čajetina, Zlatiborski- eko agrar, TO Zlatibor, Kulturni centar Zlatibor i Crkvena opština Mačkat. Manifestaciju je pomoglo Komunalno-javno preduzeće “Zlatibor”.
